Priznanje

 Svi marketi, nedeljama u nazad, utrkivali su se sa asortimanom, ko će bogatije i bolje da se pripremi , opremi za predstojeću "Noć veštica ", čuveni Halloween! Gledam na kasi, dok čekam red, kako mame , Boga mi i tate, dotrčavaju sa svih strana, naramaka punih rekvizita za pomenutu "svetkovinu". Gledam i pomislih . . . to su iste one mame i tate od kojih ne može da se živi u januaru, (pogotovo oko Svetog Save ), kada su školske manifestacije u zenitu. Pište klinci himnu da ogluviš, mame fotkaju dok klinci razvaljuju publici bubne opne i važne , (Boga pitaj zašto ) , sve uredno okače na sve moguće društvene mreže i aplikacije koje su se ikad nudile u Play prodavnicama.

I tako, mame i tate, sa Svetog Save, pravo na proslavu noći mojih koleginica! Kostimi u vrtićima, školama, žureze u privatnoj režiji  . . . za  javne propagandne pakete tipa "kuća strave sa sobama užasa", da vam ne pričam, traži se karta više . . . 

Ovog naroda da nema, trebalo bi ga labaratorijski osmisliti i fabrikovati! 

Večita dva tabora! Nikad ptice da okrenu glavu i gledaju u istom pravcu, ka istom cilju za isti interes!

Evo , na primer  - ja! "Satanistička kurva", "sluga novog poredka", "satanista u potaji" . . . a oko mene: svi za kanonizaciju! Samo ja, uboga veštica bez trunke empatije, pišem priče, plašim "dobri" narod i "skupljam kajmak" !Vidite ovako : većina ima dnevnu sobu. Čuveni dnevni boravak. Tu se dešava i lepih stvari, ne kažem , ali, kod nas, u našem narodu, ona služi u većini slučajeva za ono što drugi, kulturni ljudi , čine i obavljaju u toaletu.

Mnogo braćo moja i sestre moje, seremo.

Vidite, mi smo po potrebi. Po potrebi rođeni da bi se dobila lova od države, po potrebi, vernici, po potrebi pripadamo, po potrebi kleknemo, po potrebi i ako davno zakržljalih kolena od klečanja jedva stojimo - ustajemo, po potrebi živimo . . . 

Jedni kliču da se zovnemo u pamet, Sveti Luka je, druge zloće , kostimirane, sikću živela noć veštica, treći simpatišu i jedne i druge žaleći ih poput labaratorijskih pacova izgubljenih u začaranom krugu. Nego . . .  Šta mislite, da li se "Noć veštica" slavi u Kini, Indiji, Bliskom istoku? Ko to tamo ćuti i čita a ? Pitam: da li iko zna da se pomenuta "svetkovina" sme makar sopmenuti u navedenim zemljama? No way Hose!

Zašto? Ne očekujete valjda da vam i to poput ženke gladnom mladuncu, sažvakano već gotovo, stavim u gubice?

Ostrog preko oba plućna krila, leđa rezerve za Cara Dušana a farmerke veličine XS. Pride, jedan drugog, muškarci, momci, oslovljavaju sa : "Deee si mili !!! "

Je li vi mene zajebavate!? Takve generacije svakome ko je pametan, načitan, učtiv, povučen, zalepe etiketu : satanista! Vidite, nikome od tih malih pacova nije palo na pamet da takvi ljudi, bili mlađi , stariji, momci, devojke, ljudi bilo kojeg godišta potajno, možda i javno, služe Bogu! Povučenost je svesno tihovanje i izbegavanje svetskih slasti zarad spasenja duše . . . da li kome to pada na um? Sveti Luka ili Noć veštica, ko to sme da opomene? Ko to koga sme da proziva? Gde je sudija!? Znate li kako se zove i gde je!? Od kuda i kome pravo, od krvi i mesa sazdanom, da sudi bilo kome da li je dovoljno u veri ili nije!!? Gde je ko od nas omanuo ili šta treba da poseduje , da bi dokazao kako ga prati blagoslov Božiji!? Možda deca? Šta mislite? Četvoro ili troje dece sa kojima ne znate šta bi tačno jer ste i sebe same, davnih godina, izgubili usput! Kažem vam, ne sudite da vam ne bude suđeno! U svetu ima onih čije su sudbine različite i koje su poznate samo i jedino Tvorcu našem  - Bogu!

Niti je neko iznad mene, nita ja iznad nekoga! Samo je Bog iznad svih nas! Jedini med sa srca i usana koji  osladi dušu poput najslađe kapi večnog života - Bog!

Dakle, priče koje nastaju nisu pisane u "dosluhu sa đavolom", već su rezultat talenta koji se pokazao još u detinjstvu. Drugi klinci  slušali su "E moj Saša, gdje je ljubav naša" , moja malenkost  - Ofra Hazu. Prvi taster da sam sa žigom . . . mala veštica! Mame su i tada znale: biće od mene profesionalka na metli! I da, da vam dosolim još ovo. Jesam veštica! Ne volim Sunce, volim Mesec. Mrzim lustere, volim bordo lampe. Dečica me dovode do ludila ali se zato , kada mame zamole, pomolim za njih kad god je potreba. Veštica sam jer nikada i nikome nisam pomogla, veštica sam što imam fotofobiju i zato ne volim Sunce, stvara mi fizički bol jaka svetlost. Veštica sam zato što nosim crno jer me podseća na moje prijatelje monahe koji, poput mene, takođe ne vole Sunce jer su im se oči navikle na mrak. Mrak kelija dok u molitvama, dok vi spavate, usrdno sa suzama u očima , spominju vaša imena. Veštica sam jer tvrdim da su deca samo fizički nevina. Duše , jezik i srca im znaju ujesti jače nego izgladneli vuk! Mame , tate, braćo, seke: veštica sam! Đavo diktira da vam čestitam Halloween jer ste za njega spremni! Ima li neku poruku i za mene, pitate se ? Kaže da kod mene ne nađe ništa za trick of treats , ućutao se i bacio me na žestoki ignor. Šta imam,  mali moji slaki slavljenici ? Samo priznanje i stari molitvenik koji, kao i svaka "veja", izlizanih slova, čitam do kasno u noć . . . 

Ako zazuji neka metla oko vaših glava večeras oko 03h . . . znaću da ste čitali blog! 

Dušica M. Ognjanović