" Smučili su mi se ljudi! Pa majku mu, ima li dana da me neko ne dovede do ludila!? Ovaj narod je puko skroz!To se prozlilo, to . . . reči nemam"
" Ma koji kum? Šta kum!!? De piše da mi je to garancija da je to to! E moja ti, pa ako ti ispričam koga smo mi uzeli za kumove, i šta su u stanju da urade, nećeš verovati! Fuj!A mogli smo se zakleti, takvih ljudi nije bilo na svetu! Sad!? Daleko im lepa kuća!!"
" Zamisli ti ovo: ja sam njega menjao, ja mislim, pa pet puta do sad i slovo, pazi slovo nisam rekao! Molim ga samo jednom, majstori mi dolaze, pukla cev, znači moram kući kako znam i umem. I šef me pusti, kaže ok, samo pitaj nekog od kolegu da te zameni.I šta misliš? Jel hteo neko ili "onaj" što mi duguje menjanje?Nema šanse!! A da ti ne pričam šta je bilo dalje sa cevima i štetom!"
I tako, bez preterivanja, svaki dan. Videte, ovo jesu zadnja vremena ali su ljudi isti. Ničeg ovde novog nema. Sećate se kako su naše babe govorile : "Pu, majku mu, šta se ovako prozlio, ko da mu je o glavu!"
U par redaka, jedna velika lekcija:
- nikada lav nije uništio garderobu nego moljac!
- nikada svrab nije izazvao vuk, nego vaška!
- nikada malariju nije preneo medved, nego komarac!
- kugu nije izazvao panter, nego pacov!
Za zveri uvek i jasno znaš kakve su, znaš im narav. Gnjide su te koje teško ili jedva primetiš a napadaju uvek i svuda. Tako je i sa "ljudima" . . .
Dušica M. Ognjanović
