Pokušavam da je kupim , odavno. Rasprodata je, no, šetam po ovoj imitaciji pakla iskajući negde, možda jedan komad , negde zalutale. Nema. " Dvorska luda ". Džejms Paterson , pisac. Budala neka. Čuj, da je čemu "valjao" , doštampali bi njegovo štivo da pametna većina može imati uvid kako je nama budalama. Zato je nema. . .
U jednoj od knjižara, lutajući među policama, stenjući ispod maski, sudaramo se lagano poput automobilčića sa seoskog vašara , svi od reda, davno izgubljenog napajanja. I tražimo. Svako svoje. Neki ,sa Plutona se vidi, ništa. Ubijaju vreme. Na jednoj od polica namenjoj istorijskim sadržajima, nađoh knjigu " Život pečuraka ". Bilo ih je kroz istoriju, ne kažem, neke od njih su bile trntave , male, lukave i otrovne ali ovoj knjizi , ruku na srce ili sopstveni skriven ud, ovde nije mesto.
Potražih ženicu koja radi u knjižari. Ispušta dušu ispod maskice, primetih još od kako sam ušla. Koluta očima, graške znoja traže neki novi pravac a pokreti kapaka ukazuju na pokušaj osmeha uz čuveno : " Kako mogu da vam pomognem?" Jadnica . . . da mi pomogne . . . Pružih knjigu o pečurkama uz pitanje kako , (u šta je upućena , sigurna sam ), dođe do ove mikro komedije.
" Znate, obično kupce, kad se presaberu, mrzi da vrate određeno štivo tamo odakle su ga uzeli pa se desi da završe gde im nije mesto. " ( čini mi se da mučenici teže pada dok priča ispod krpare, pa zahvalih i ne dužih više. )
" Izvinite!!"
" Da ? " - pogreših, izgleda da joj se ćaska!
" Videla sam vas na nekim promocijama, je li vaš blog onaj Najbolje iz starine?"
" Naš je . . . " - sada se zasigurno smeje, čujem i drago mi je.
" Pa . . . pozitivni ste ! "
" Na šta ?" - opet smeh, od srca, jedar, prija joj.
" Pa mislim pozitivni ste , ovako, jer sam zamišljala da ste opasniji . . . " - smeje se i dalje.
" Zbog ? " - poigravam se.
" Pa priča koje pišete, tako. . . nekako sam mislila da ste mračni, šta znam, jao, ne zamerite! "
Primećujem , i pod maskicom, simpatična je. Još slađa je dok me hvali . . .
" Čitate blog?" - primećujem da je prodisala.
" Skoro , ja mislim, od prve priče!"
" I . . . " ?
" Bože ja neke priče i dan danas pamtim! O slikaru što je sve prokockao, pa ona devojčica, Bože oprosti , što se udavila, Ulicu lipa, jao naziv pamtim dan danas! Zbog vas sad čitam i Treće oko, ranije sam nešto zazirala , sad svaki broj kada vidim da nije vaša priča, nekako kao da je uzalud izlazio! Svaka vaša toliko je . . ."
" Izviniteee! Kako se udati za milionera je gde?" - prekide nam razgovor biće sazdano od gume, veštačkih umetaka poput vlakana, jeftinog porcelana i neznatnog broja ljudskih ćelija.
" Potrazite među beletristikom, levo . . . ne tamo, gospođo, levo!"
" Gospođica !!" - dobaci prikaza i žurnim korakom sa nogicama tananim poput cvrčka, nataknutim na vrtoglave plutane sandale, izgubi se među policama beletristike tražeći utehu u knjizi optimističnog naslova pesimistične sadržine sa sve nadom da dosadašnji jad i poniženje ima neki PDV za budućnost . . .
" I , šta kažete, mislili ste da sam drndoš?"
" Da, iskreno . . . jesam" - smeška se bez prestanka.
" I jesam. " - vidim brecnu se, začudi se.
" Da . . . jesam. Nego, tražim Dvorsku ludu, po ko zna koji put, ima li je ili da ne tragam više?"
" Na žalost" , (opet na žalost), "odavno je rasprodata i ne verujem da će je doštampavati."- vidim čkilji sa grimasom istinskog žaljenja.
Ne mogu da odolim i ono , nešto moje. . . poput pauka. . . bez ikakvog povoda, krećem da pletem oko ove muve . . .
" Šta mislite, zašto je rasprodata i zašto je neće doštampavati?"
Zastade zbunjena.
" Ne znam , verujte, dosta ljudi pita za nju a nikako da je doštampaju."
" Koji ljudi ?"
Gleda me.
" Pitam, koji to ljudi je traže a nema je ?"
Graške znoja opet počeše da izbijaju . . .
" Šta da vam kažem, iskreno , malo ste me zbunili." Insistiram na odgovoru, ona dodaje :
" Iskreno, takvi kao vi."
" Koji to mi i kakvi su to kao mi ili ja ?"
" Pa . . . .malo drugačiji od ostalih, pametniji ,svakako," - smeje se od srca, osećam da "muva" želi još mreže.
" Po čemu mislite da smo pametniji ako uporno tražino štivo koje niko ne pokušava da doštampa godinama? "
Povlači masku na dole i ukazuje se lepuškasto, upareno lice.
" Mogu li ja vas nešto da zamolim , evo tu , samo sekund!"
U par koraka , donosi broj Trećeg oka u kom je jedna od mojih priča i uljudno moli da napišem posvetu ispod teksta.
Pristajem, uz molbu da vrati masku, rado ispisujem par redaka . . .
" Hvala vam od srca!" - sklapa magazin ,virucka šta sam pisala, i kao dete čeka da odem da se na miru uslasti ponuđenom čokoladom.
" Mogu li da vam ponudim nešto slično ovome što tražite?"
" Ne. "
Ćuti, ne zna šta bi dalje kazala a toliko želi nastavak.
" Gde su basne ?" - sad po običaju preterujem.
" Za vas ili . . . ?"
" Šta ili ?"
" Kupujete za vašu biblioteku ili poklanjate drugom?"
" Poklanjam drugom."
" Samo tren! "
Tako i bi! Nestade mi iz vidokruga za tren oka! Donosi ukoričenu, divnu knigu basni. Listam. Nailazim na: " Ovca i vuk" . . . Zamolila sam za olovku, odmah je donela.
" Mogu li ? "
" Naravno! "
Naslanjam se na pult, otvaram i počinjem da pišem . . .
Zvonce na vratima kao da je poludelo. Daška vetra nema, znači kupci ulaze željni dobrih štiva ili samo hladovine . . . možda oboje,
" Evo . . . ova knjiga je poklon za vas." Oči prete da joj napuste duplje , nešto bi da promuca. " Nastavite da pratite blog i priče koje radim, pišem, kako god. Drago mi je da vam se dopadaju . . . "
" Veoma! " - gotovo uskliknu! " I hvala vam stvarno od srca, divni ste, ja sam se oduševila vama, hvala vam još jednom!"
" Ni jedan jedini razlog nema da biste mi uputili tu reč, verujte. . . "
Odlazim sa osmehom ne kupivši u ovoj knjižari ništa. Odoh u moju omiljenu, staru , proverenu , gde istorija čvrstim omotima, zbijena, borbeno i junački ne dopušta ni jednoj pečurki da zađe među njene redove.
Zvonce na vratima ponovo najavljuje jednog od kupaca . . .
"Eee, to si ti!! " - prepozna nečije lice.
" Danas si nešto dobro raspoložena! "
" Bila je Dušica!!"
" Koja Dušica?"
" Ona što piše Najbolje iz starine!!"
" Lažeš! Kakva je ovako!!?"
" Ja sam se oduševila! Ja zamišljala da je drndoš neki, zlo, Bože sačuvaj, ne znam ni sama, ona žena divna! Vidi , i posvetu mi je napisala!!"
:
" Briga vuka šta ovce misle o njemu . . . srdačno, samo sebi, zauvek svoja a Vi improvizujte . . .
Dušica M. Ognjanović
U jednoj od knjižara, lutajući među policama, stenjući ispod maski, sudaramo se lagano poput automobilčića sa seoskog vašara , svi od reda, davno izgubljenog napajanja. I tražimo. Svako svoje. Neki ,sa Plutona se vidi, ništa. Ubijaju vreme. Na jednoj od polica namenjoj istorijskim sadržajima, nađoh knjigu " Život pečuraka ". Bilo ih je kroz istoriju, ne kažem, neke od njih su bile trntave , male, lukave i otrovne ali ovoj knjizi , ruku na srce ili sopstveni skriven ud, ovde nije mesto.
Potražih ženicu koja radi u knjižari. Ispušta dušu ispod maskice, primetih još od kako sam ušla. Koluta očima, graške znoja traže neki novi pravac a pokreti kapaka ukazuju na pokušaj osmeha uz čuveno : " Kako mogu da vam pomognem?" Jadnica . . . da mi pomogne . . . Pružih knjigu o pečurkama uz pitanje kako , (u šta je upućena , sigurna sam ), dođe do ove mikro komedije.
" Znate, obično kupce, kad se presaberu, mrzi da vrate određeno štivo tamo odakle su ga uzeli pa se desi da završe gde im nije mesto. " ( čini mi se da mučenici teže pada dok priča ispod krpare, pa zahvalih i ne dužih više. )
" Izvinite!!"
" Da ? " - pogreših, izgleda da joj se ćaska!
" Videla sam vas na nekim promocijama, je li vaš blog onaj Najbolje iz starine?"
" Naš je . . . " - sada se zasigurno smeje, čujem i drago mi je.
" Pa . . . pozitivni ste ! "
" Na šta ?" - opet smeh, od srca, jedar, prija joj.
" Pa mislim pozitivni ste , ovako, jer sam zamišljala da ste opasniji . . . " - smeje se i dalje.
" Zbog ? " - poigravam se.
" Pa priča koje pišete, tako. . . nekako sam mislila da ste mračni, šta znam, jao, ne zamerite! "
Primećujem , i pod maskicom, simpatična je. Još slađa je dok me hvali . . .
" Čitate blog?" - primećujem da je prodisala.
" Skoro , ja mislim, od prve priče!"
" I . . . " ?
" Bože ja neke priče i dan danas pamtim! O slikaru što je sve prokockao, pa ona devojčica, Bože oprosti , što se udavila, Ulicu lipa, jao naziv pamtim dan danas! Zbog vas sad čitam i Treće oko, ranije sam nešto zazirala , sad svaki broj kada vidim da nije vaša priča, nekako kao da je uzalud izlazio! Svaka vaša toliko je . . ."
" Izviniteee! Kako se udati za milionera je gde?" - prekide nam razgovor biće sazdano od gume, veštačkih umetaka poput vlakana, jeftinog porcelana i neznatnog broja ljudskih ćelija.
" Potrazite među beletristikom, levo . . . ne tamo, gospođo, levo!"
" Gospođica !!" - dobaci prikaza i žurnim korakom sa nogicama tananim poput cvrčka, nataknutim na vrtoglave plutane sandale, izgubi se među policama beletristike tražeći utehu u knjizi optimističnog naslova pesimistične sadržine sa sve nadom da dosadašnji jad i poniženje ima neki PDV za budućnost . . .
" I , šta kažete, mislili ste da sam drndoš?"
" Da, iskreno . . . jesam" - smeška se bez prestanka.
" I jesam. " - vidim brecnu se, začudi se.
" Da . . . jesam. Nego, tražim Dvorsku ludu, po ko zna koji put, ima li je ili da ne tragam više?"
" Na žalost" , (opet na žalost), "odavno je rasprodata i ne verujem da će je doštampavati."- vidim čkilji sa grimasom istinskog žaljenja.
Ne mogu da odolim i ono , nešto moje. . . poput pauka. . . bez ikakvog povoda, krećem da pletem oko ove muve . . .
" Šta mislite, zašto je rasprodata i zašto je neće doštampavati?"
Zastade zbunjena.
" Ne znam , verujte, dosta ljudi pita za nju a nikako da je doštampaju."
" Koji ljudi ?"
Gleda me.
" Pitam, koji to ljudi je traže a nema je ?"
Graške znoja opet počeše da izbijaju . . .
" Šta da vam kažem, iskreno , malo ste me zbunili." Insistiram na odgovoru, ona dodaje :
" Iskreno, takvi kao vi."
" Koji to mi i kakvi su to kao mi ili ja ?"
" Pa . . . .malo drugačiji od ostalih, pametniji ,svakako," - smeje se od srca, osećam da "muva" želi još mreže.
" Po čemu mislite da smo pametniji ako uporno tražino štivo koje niko ne pokušava da doštampa godinama? "
Povlači masku na dole i ukazuje se lepuškasto, upareno lice.
" Mogu li ja vas nešto da zamolim , evo tu , samo sekund!"
U par koraka , donosi broj Trećeg oka u kom je jedna od mojih priča i uljudno moli da napišem posvetu ispod teksta.
Pristajem, uz molbu da vrati masku, rado ispisujem par redaka . . .
" Hvala vam od srca!" - sklapa magazin ,virucka šta sam pisala, i kao dete čeka da odem da se na miru uslasti ponuđenom čokoladom.
" Mogu li da vam ponudim nešto slično ovome što tražite?"
" Ne. "
Ćuti, ne zna šta bi dalje kazala a toliko želi nastavak.
" Gde su basne ?" - sad po običaju preterujem.
" Za vas ili . . . ?"
" Šta ili ?"
" Kupujete za vašu biblioteku ili poklanjate drugom?"
" Poklanjam drugom."
" Samo tren! "
Tako i bi! Nestade mi iz vidokruga za tren oka! Donosi ukoričenu, divnu knigu basni. Listam. Nailazim na: " Ovca i vuk" . . . Zamolila sam za olovku, odmah je donela.
" Mogu li ? "
" Naravno! "
Naslanjam se na pult, otvaram i počinjem da pišem . . .
Zvonce na vratima kao da je poludelo. Daška vetra nema, znači kupci ulaze željni dobrih štiva ili samo hladovine . . . možda oboje,
" Evo . . . ova knjiga je poklon za vas." Oči prete da joj napuste duplje , nešto bi da promuca. " Nastavite da pratite blog i priče koje radim, pišem, kako god. Drago mi je da vam se dopadaju . . . "
" Veoma! " - gotovo uskliknu! " I hvala vam stvarno od srca, divni ste, ja sam se oduševila vama, hvala vam još jednom!"
" Ni jedan jedini razlog nema da biste mi uputili tu reč, verujte. . . "
Odlazim sa osmehom ne kupivši u ovoj knjižari ništa. Odoh u moju omiljenu, staru , proverenu , gde istorija čvrstim omotima, zbijena, borbeno i junački ne dopušta ni jednoj pečurki da zađe među njene redove.
Zvonce na vratima ponovo najavljuje jednog od kupaca . . .
"Eee, to si ti!! " - prepozna nečije lice.
" Danas si nešto dobro raspoložena! "
" Bila je Dušica!!"
" Koja Dušica?"
" Ona što piše Najbolje iz starine!!"
" Lažeš! Kakva je ovako!!?"
" Ja sam se oduševila! Ja zamišljala da je drndoš neki, zlo, Bože sačuvaj, ne znam ni sama, ona žena divna! Vidi , i posvetu mi je napisala!!"
:
" Briga vuka šta ovce misle o njemu . . . srdačno, samo sebi, zauvek svoja a Vi improvizujte . . .
Dušica M. Ognjanović
