Kurva i poštenje

Ko o čemu... Ko o čemu, pa na razne teme:  ko o čemu kurva o poštenju, ko o čemu rugoba o lepoti, ko o čemu jalova žena o vaspitavanju dece, ko o čemu budala o pameti i tako u nedogled. Šta mislite, ima li prava kurva da probesedi koju o poštenju, rugoba o lepoti, jalova o vaspitavanju ili budala o pameti? Imaju. Ne odgovaram umesto vas, dajem, ili pišem, kako vam volja, svoje mišljenje. Evo, molim vas lepo (a to retko radim kada su ljudi u pitanju), budite iskreni, ne prema meni, već prema sebi , koliko puta ste u životu videli ili čuli za po neku kurvu, upoznali ženu bez dece, sreli tako ružnog lika ili devojku, ženu, maaa, toliko ružnu da bi i đavo kazao u jeb...te! A koliko li ste tek puta, pogotovo u ova poslednja vremena, sretali budala i podvrsta tzv. “budaletina” koji su besedili o pametnim temama. Mnogo. E sad, iz inata dajem sebi za pravo da odgovaram u vaše ime iz par logičnih ali vama, realno, nebitnih razloga:  tastatura je moja, ja kuckam teks i može mi se, blog je moj na njemu takođe pišem šta mislim da treba da se piše i da - bezobrazna sam, po nekad... tačnije u većini slučajeva. Nadimak mi je Alisa “snake”, uglavnom sam ok lik ali, kada me neko nagazi, a nagazilo me društvo, kao i svaka rođaka zmija ja: skok i boc.  Koliko puta sam čula priče o smernim domaćicama,  poštenim,  uredno izrodile po par naslednika-ca, sve skuvano, “zaturšijano” na policama, muž uredno popeglan i sit, (više da kažem presit), ali uistinu rečeno i realno da ne može biti realnije: pretužan i nezadovoljan. Kao u onoj reklami za šampone kada narator, spiker, šta li je, kaže: “ ramena služe za lepše stvari a ne za perut”. E tako je i suprug dotične domaćice još mirisne na kiflice-testo pomislio kada se ženio. Kuća puna vriske poluvaspitane dece koja, realno , ne poštuju ni njega ni “gospođa kiflicu”, (njega možda do prve plate zbog džeparca) i sve tako u krug, a mamicu domaćicu ni malo. Svet i sve oko sebe ni u tragovima, lažni gosti lažna druženja i kafenisanja, još mučnija, a obavezna zimovanja i letovanja i tako.....dok polako domaćin čovek cepka listove kalendara shvata da ode život. A sve je počelo kako se valja: vojska, posao, malo zezanja, čuveno upozorenje kao na putu za nagoveštaj oštre krivine:” dobru i poštenu ženu da nađeš, nemoj da se obrukaš i ti i mi sa tobom” i cap- eto je ženidba! I tako su u 90% slučajeva nicale porodice sa “snajkama kiflicama”, smernim, spremnim za sve domaće radinosti ali do bola dosadnim. Rezultat-ako takvu ženu upitaš da li shvata šta je suština života, zašto se ne dotera i  ne zavodi sopstvenog muža, (što je logično gde je sreće i pameti), zašto ne vaspita decu da cene svoje roditelje i bez mita u vidu novih patika, mobilnih telefona, povišenih džeparaca i slično, “gospođa kifla” će odmah ciknuti (jer sexy glas nikad nije ni imala niti pokušala da ga odglumi čak i u , za gospodina, junačkim trenutcima), “eeee , ko o čemu, kurva o postenju! Još ako se ispostavi da ta koja pita nije mama, rađala ili se udavala, ooooo prokletnice ko je ona da pita “majku hrabrost” sve te tako teške i zagonetne stvari kao što su: recepti za sve vrste kiflica i turšije, menjanje pelena, cene istih, gde je vrtić i kako odglumeti glavobolju kad suprug traži ono što mu po zakonu i lažnom obećanju datom još na dan veridbe i pripada. Tako velike, znalačke ,oštroumne teme, duboko, duuuuboko misaone, kako sme da načne i započne žensko biće koje se nije ostvarilo u čuvenoj ulozi majke. U samom startu sve je fake.  Kao lažne Louis  Vuitton tašnice ili Chanel šminka po nerealnoj ceni a sve kod šanera ili skok kaskadera niz Njagarine vodopade u trećerzrednom filmu. Sve je fora,  laž, fake kako god vam lakše pada!! Vi mame imate pravo prve da birate  J  . Evo pitam, zašto bi se onda oduvek, ako je sve to čista ljubav, uz “majka” kačilo kao nevidljivi prilepak i ono “uloga” . Znači, od davnina, žena je predodređena da glumi !!! kako u svemu tome uživa, kako je sve to cool i super (uključujući i onaj “paket –miraz”) da uskraćuje svom dragom jedino zadovoljstvo koje bi mogao imati u takvom zagušljivo-naporno, naposletku – besmislenom životu. Deci se danas posvećuje najmanje pažnje nego ikada do sada kroz istoriju, porodica je demistifikovana, sa raznih strana i slabom propagandom usiljeno izreklamirana, a svi oni koji su valsnici po jednog ili više primeraka Kiće koji se smuca po podu, nekoliko kredita zbog kojih ima noćne more idealne za treš reklame .... ovde sve staje. Sve bi bilo lepše, bolje i drugačije da je svako od nas imao muda i postao slikar ako je to jedino želeo, bio profesionalni vojnik i javno priznao da nikada nije poželeo da mu neko kaže tata, žena, devojka koja je imala hrabrosti da kaže : “da,  hoću da budem profesionalna plesačica, hoću da proputujem ceo svet, pijem šampanjac u 4h ujutru pored bazena u Monaku a obećavam i znam da neću biti kurva i osećam da ne želim da me bilo ko, čak ni na ulici ne pozove mama jer se u dubini duše ništa moje na to neće okrenuti.” Ali...društvance, čuveno “tradicional” nameće drugačije standarde i formira dugi, dugi niz godina generacije, vojsku ili horde nesrećnika stopiranih, nasilno zaključanih da glume i budu ono što nisu. Kao pomenute tašnice sa buvljaka, kao mama, šatro tata. Rezultati su ulice pune malih huigana, ogavnih novinskih napisa koja baš u zadnje vreme, (ne lezi vraže), čine ili rade deca, maloletnici čije “mame kiflice” ili njima slične, od ogovaranja uz kaficu ovakvih sa stavom, sopstvenom voljom i razumom (a sve to dok se krčka pasuljko po staroj recepturi ) a uz svaki gutljaj kafice, gospođe majke i žene gutaju čemer besne na sebe i ceo svet što su zakopale svoje snove a krivac,  svima dobro znan, ne imenuje se ni za živu glavu. Čuvena mantra: Znaš,  teško je u početku, kako nije ali kada ti kaže mama i sl. sve zaboraviš. Da li na isti način lažu i mame ubica, narkomana, delikvenata (sada već odraslih ljudi po zatvorima i sličnim ustanovama). Zar i njihova čeda nisu bile male Kiće koje puze po podu i guču, gagaču : “ mama, tata” i balavim krezubim prvim osmesima kupuju sve oko sebe. Bili su. A šta su postal?!  Za to će uvek neko kriviti društvo, neko pojedince same za sebe, a neko upravo te ponosne roditelje. Zato, molim lepo, u ime svih onih čija bedra nisu dala ništa balavo spremno za koju godinu da uđe u pubertet i postane neko ili nešto u izmaglici kao i većina u ostalom, čiji stomak nije bio okruglast od embriona koji raste u kavgadziju već je poveći od viška slatkiša ili hrane, ne sudite jer, kada ste se već uvalili u čorbu bez začina zvanog sreća, gledajte svoja posla. Pitam se, i vas ću iz inata, zašto li, za Boga miloga, Nikola Tesla i njemu slični nikada nisu imali potrebu da svoj genetski materijal raspše u jednu finu snašu, domaćicu, majstoricu za turšije i dočekivanje gostiju. Tu je ta slatka, moćna razlika između zvezdanog praha i prašine. Sada o budalama i estetici. Pogled na naslovnice, reklame u časopisima, sve više kreatura, nebića po ulicama, dokaz su da i budala ima udela u besedništvu o lepoti. Lekar,  doktor, hirurg, platičar po zanimanju po genezi i genetici-budala. Da nije, ovakvi nakazni trendovi tipa usne kao “monkey ass”, kosa plastični novogodišnji produžni kablovi, zadnjice kao portabl televizori, ne bi ni zaživeli i Boga mi postali fora No.1. Budale, kako besede o pameti, gledate i slušate gotovo svaki dan. Rekoh vam malo pre, deca kada vam sole pamet o životu (a ni sama pojma nemaju u šta ste ih uvalili onomad kad vam se par puta omaklo da se pravite i pretvarate da vas je tih dana pohodio Kupidon lično). Budale besede gde i kada hoće. Evo moj primer. Sada. Dok neki od vas šokirani, neki nasmejani, neki ravnodušni čitate ovo upravo vidite kao izgleda kada budala besedi o pameti. Hajde ovako, da baš ne preteram u bezobrazluku, po tome sam poznata. Igraćemo igricu. Zamislite skarletni plašt...hajde...sad se ogrnite njime. Taaako.  Sada zamislite krunu, gizdavu, zlatnu, punu dragulja. Stavite je na glavu. Wooooow.  Kakav kralj! Eeee, a sada ću ja da stavim zvončiće na glavu. I biću dvorska luda. I znaš šta kralju?  Mogu, kao što već i jesam, da ti kažem šta hoću. Sve ono što drugi ne smeju i neće. Istinu.

Dušica M. Ognjanović