U krevetu to obično biva. Može i u gradskom prevozu, u kolima, na putu od tačke A do tačke B. Može svuda i u svako doba, u sred noći, u po bela dana, u cik zore. Sex! Mentalni ! Fantazija! Mozak! Jebe vas vaš mozak! Bez predigre, naglo, jako, uvek na istu foru: "mogao/la si svašta od života a nisi!"
Taj brutalni odnos vašeg mozga sa vama , nema mere!
" Da sam mogao/la, ja bih danas bio/la" . . . pa krene fantaziranje.
Koliko puta ste za sopstvenim stolom , maštali drugu osobu kraj vas? Koliko puta ste na plaži , poželeli nekog drugog da sakupljate školjke? Koliko puta ste pomislili kako bi voleli da svako slavlje, svaku radost i tugu delite sa drugom osobom? Koliko puta ste, za Boga miloga, poželeli ono što nije vaše, ili onome što pak jeste, tražili manu i zamenu?
Dame i gospodo, braćo i sestre, drugovi i drugarice, poštovani publikume, ma ko god da ste, jebem vas tako glupe i slepe kod oba oka! (nisu izuzeti ni oni slabovidi, rade im uši. )
Jedna i jedina istina u životu svih nas, sa odgovorom na čuveno, prethodno pomenuto je: da je trebalo - bilo bi!
Odavno, ništa nije čudno. Ništa nije nenormalno, ništa nije . . . ništa nije kao što je bilo. " Videla sam sneg u maju ", " ako zimi jorgovan procvjeta, zaledi se voda u sred ljeta" . . . ima stihova i stihova koji su do skoro, aludirali na nemoguće.
Sve navedeno, postala je stvarnost. Počela sam, ne bez razloga, o maštarijama koje vam jebu mozak na dnevnom nivou. Priznajte, braćo i sestre, dame i gospodo, drugovi i drugarice, koliko puta ste poželeli tuđe bogatstvo? Koliko puta ste fantazirali o avionima i kamionima, sedmici na loto -u , top ribetini bez grama celulita . . . vi dame o zgodnom, crnom dasi sa kojim večerate na obali mora iščekivajući momenat kad plažom lagano idete ka apartmanu iz snova? Koliko puta ste braćo, gospodo, drugovi, maštali o istom ovom, samo guzata, plava dama nek zameni markantnog gospodina iz prethodne rečenice. Opasna mašina, jurite putevima iz fantazije u neku dimenziju gde imate sve! Od ptice mleka, pun vozni park, avion, vila iz snova . . . i da bude još slađe, rodbina zna kako uživate i umire od muke. I bivše komšije sve znaju i takođe pocrkaše od muke a vi daleko, daaaleeeko, uživate kao beg.
Kažite vi meni, da li ste gledali vesti ovih dana? Ja jesam. I videla sam, isto što i vi. Samo što ću ja, kao i uvek, da kažem a vi se , kako miševima i dolikuje, mirno pravite ludi i takođe, po običaju, upijajte sve što pročitate. Elem, videla sam i vi ste videli, isto ono što se desilo 2000 godine, kada je počeo Covid. I siromah i bogataš - egal! Isti! Kao pod indigo papir. ! Samo četiri godine, pazite, četiri godine, nam je trebalo da umesto naučene lekcije, mi postanemo, još gori ! ! !
Gledajte! Da kažem, učite, iluzorno je. Ali gledajte! Vile bogataša sa onim predivnim enterijerom i eksterijerom, izgorele su do temelja. Gotovo sve nekretnine onih za koje se mislilo da su presrećni , da nemaju nikave brige, da su mali bogovi - sada su raspoređeni, delom u prihvatne centre, delom na privatne psihijatrijske klinike zbog stanja svesti u koje su zapali nakon gubitka imovine koja ih je zadesila - iznenada!
Da li ste vi svesni činjenice da se ljudski rod ne može , u većini i na žalost, pohvaliti sa visokim IQ-om. Zbog toga se i ponavlja istorija. Nestanak civilizacija, ratovi do istrebljenja, pomori i pošasti za kaznu.
Naš Otac je divan! Nadrealno dobar, trpeljiv, milostiv, neopisivo ljudskim rečnikom - moćan! Doslovno!
A šta mi radimo, kao njegova deca? Kroz vekove? Mi smo ološi. Mali i manji od zrna peska u pustinji Gobi, a tako kurčeviti na zlo. Toliko mali u svojim mislima a kasnije i delima, da nismo svesni toga. Da jesmo, zar bi, avaj, pravili sva ova sranja u kojima se uveliko davimo!
Tužna istina: trebalo je samo i jedino, da poštujemo deset odrednica za divan život kojima nas je posavetovao i naoružao Otac naš nebeski.
Mi smo sve uradili suprotno! Od prve do poslednje zapovesti.
Bog nikako i odavno nije na prvom mestu, idola koliko hoćeš, ne da ne ljubimo bližnjeg svoga, nego bi se međusobno, tako slatko potamanili! Svedočimo lažno čim zinemo! I te kako želimo tuđe! Preljuba je ovako izgubljenim i maloumnim, postala stvarnost . . .
Čemu nabrajanje, čemu poređenje?
Ko ima petlju Davida da krene na Golijata, pitanje je sad!?
Govna puštena niz vodu . . . Plutaš u svojoj obezvređenoj svakodnevnici, pa gde zaglaviš . . .
Planeta gori, u poslednjih 100 godina, nezabeležene vremenske situacije. Da . . . situacije i pojave koje ni najjači umovi iz manjine, ne mogu da pojasne. U jednom se, slava Bogu slažu svi, i glupi i prepametni - nebo daje znakove! Doslovno znakove pored puta!
U jednom od tekstova, pisala sam, koliko je pre početka Covid-a, bilo upadljivo neko nezadovoljstvo među ljudima širom sveta. Svak iz nekih neobjašnjivih razloga, nije video lepotu! Ni u jednom jedinom danu! Ni proleća, ni leta, ni jeseni ni zime! Kada sam, preciziram, 2024, pitala zašto, niko, doslovno nije znao odgovor osim - dosada !! Primer koji uvek izdvajam i koji nikada neću zaboraviti . . . . Na moru su svi gunđali kako se smaraju. More bilo prekrasno, nestvarne boje, čisto, svetlucavo, šuškalo u ritmu divnog vetra mirisa šalitre. Bilo je prekrasno! Mesta i ideja za lepu zabavu svuda beše, no, narodu je bilo dosadno!
Šta je nastupilo u martu 2000. godine, zna cela zemaljska kugla. Načeli smo novi kalendar. Razmislite šta vidite, šta je počelo da se događa, na šta vam liči i govorili vam se šta? Iskreno se nadam, braćo i sestre, dame i gospodo, drugovi i drugarice, da nećemo biti vranama na radost . . .
Cenite sve što imate i nemate jer uveravam vas, za razliku od nas, jedino Gospod zna šta radi!
Prizovite se u pamet dok nije kasno! Ne želite ništa više ili drugačije od onoga što imate, možda prizivate sebi zgarišta i pepeo! Vidite i sami šta se dešava pa se setite ovog poređenja. Neki su do jutra, neispavani, čekali čuvene dodele Oskara i divili se, suznih očiju, tim nestvarnim likovima sa druge strane ekrana koji su im se činili tako daleki i nedostižni , kao da se javljaju sa druge planete. Sada, sala u kojoj je stajala čuvena bina sa koje smo slušali " hvala ti mama, tata, bata il salata", više i ne postoji! Od nje je ostalo zgarište! Likovi koje ste gledali u preskupim smokinzima i raskošnim toaletama, sa zlatnim Oskarom u rukama - sada plaču. Glasno jecaju i ovoga puta - ne glume.
Vaša kuća je, slava Gospodu, u redu. Vi ste ok. Glava vam je na ramenima. Imate obroke. Kakve - takve ali ih imate. Niste goli. Niste bosi. Ima se. Ne preliva toliko, ali se ima.
Najlepše vas molim , shvatite i setite se, prilikom kušanja Gospoda u pustinji, Satana kaže "pokloni mi se, i sva bogatstva ovog sveta biće tvoja!" Obratite pažnju ko i šta nudi a setite se ko je odbio!
Braćo moja, sestre drage . . . zamolimo Gospoda za oprost.
Da ne budemo, majku mu, ponovo . . . vranama na radost . . .
Dušica M. Ognjanović
