" Krcka " jun ovih par preostalih dana . . . Sezona odmora za sve pa i za mene. Pomislih. No, koga briga za moje pokušaje da se odmorim, odspavam, da pokušam da prevarim insomniju odlaskom na Mediteran , da je sjebem sa malom promenom vremenske zone. . . koga briga koje bitke ja bijem i koje aveti traže pažnju svako malo. Ljudi su ljudi, od iskona se plaše istih stvari, padaju na iste fore, plaču na iste gluposti i gube vreme na pogrešne ljude. I kao po automatizmu, ili prokletstvu, dolaze kod mene da im vidam rane bez kantariona . Težak zadatak . Još teži usud. Nek praštaju oni koji plažu i odlazak na more koriste samo da bi dobili opekotine 2 i 3 -eg stepena kako bi komšije, kolege i rodbina " neosoljenog " dupeta videli gde se nestalo na mesec dana , nek oproste svi oni koji plažu i odlazak na more koriste da prcaju pečene kukuruze i ližu 9 x pretopljene sladolede, nek ne zamere svi oni koji idu na more zbog dece ( valja se ) a u stvarnosti se smore do bola i maštaju kako su ponovo tek spareni sa supružnikom i kako žestoko vode ljubav na plaži sami samcijati u istripovanom raju, ( skoro kao Bruk Šilds i Kristofer Atkins u Plavoj laguni ) i sve to dok ih još uvek škrbavi potomci ne poliju plastičnom kanticom morske vode po sred već polu - ukočenih leđa. Dakle, nek oproste gore pomenuti na ovim komparacijama od strane mog egoističnog bića sa primesama žestoke narcisoidnosti, ako ne, ko ih jebe. Ja spadam u onu grupu koju većina polu-pismene raje ne razume : u dubokoj sam hladovini , obzirom da veoma cenim svoje poreklo i kao u amanet ostavljeno, držim do očuvanja svoje aristokratsko - alabasterske " glazure ", zatim , dok ostali brinu brigu da li će kineske gaće kupljene u " cajt-not " izdržati šeretluke morskih talasa, ja obezbeđujem sebi više nego kvalitetan wi-fi. Sve to. . . da bih vama mogla preneti nešto veoma važno, dušekorisno obzirom da je Viša sila htela da se i na odmoru bakćem sa poukama upućenim narodu čiji je mentalni vidokrug poslednjih godina ravan dioptriji davno penzionisanog profe sa Filozoskog u dubokoj ilegali. Znači : žestoki minus. So, i will continue with my story. . . Prilazli starija gospođa, (vidi se da je u mladosti bila veoma lepa) . Upita da li može da porazgovara sa mnom, reče svoje ime, ja uzvratih otkrićem svog, odabrasmo finu tavernu i uz njen Uzo sa ledom i mojom limunadom , razgovor poče.
Kaže bila je srećna. Rođena pod srećnom zvezdom . . . barem je tako mislila. Bila je prelepa, omiljena u društvu , bogata, diplome vrhunskog obrazovanja behu uramljene svuda po zidovima od strane roditelja kojima je bila otelotvorenje božanstva. Potrudili su se da joj upriliče život dostojan njihove vizije o njoj. Došlo je vreme za udaju. Svako je na prvu shvatio da je njen budući suprug niko drugi do princ na belom konju, lično, pravo iz bajke, dokaskao njoj pred noge. " Zaista je rođena pod srećnom zvezdom ! " - moglo se čuti sa svačijih usana, ne samo tog dana već i u godinama koje su dolazile. Da li je moguće živeti bajku ? Moguće je ali ću vam reći da nikada ne zaboravite : svaka bajka ima elemente sreće, potku smtri i ne garantuje srećan kraj. . . Tako je bilo i sa ovom pričom. . .
Nakon nekoliko godina braka ,koje su proveli u sreći, bezgraničnim zadovoljstvima, putovanjima širom zemaljske kugle, kao kruna svega : dobiše ćerku. Prelepa devojčica kojoj dadoše ime Emili. Kao u pesmi. No sudbina ove tek rođene bebe, biće daleko od pesama, u njenoj krštenici nevidljivim mastilom, usud umesto imena stavlja pečat arija suza. Nasledila je majčinu lepotu, prkos na oca i tako sazdana bila je fatalna! Đak generacije, kako su se svi mogli zakleti, buduća velika umetnica. Te večeri , baš u junu, na današnji dan, te davne godine, svojom omiljenom " bubom " , krenula je ka roditeljima da se pohvali pozivom koji je dobila , ni manje ni više nego za Milanski studio koji je otkupio sve njene radove ! Kiša je lila kao iz kabla, mladost nema kočnice a ni prokleta " buba ' kojom je krenula izgleda da je ima isti problem : kako su kasnije javili u medijima, na samo par stotina metara od kuće, u teškoj saobraćajnoj nesreći, na licu mesta , poginula je Emili Andor, ćerka uglednih roditelja. Crni pokrov je kao oblak godinama visio nad domom nekada srećne porodice. Na verandi nekada prepunog doma, u tišini, sedeli su roditelji nesrećne devojke i gledali u daljinu. Dešavalo se da bi sa albumom porodičnih fotografija, do kasno u noć sedeli na toj istoj vereandi i bez reči, pogledima usahlim od tuge i prolivenih suza, nemušto "prozborili" po koju o svojoj mezimici. Te subote, kasno u noć, stazom kojom je vodila do njihove vile, žurno se kretala neka prilika. " Dobro veče ! " - prozbori još iz daljine . Oba roditelja ustadoše i domaćin tiho prozbori : " Dobro veče. Pre svega ko ste Vi "- nakašlja se " i kako Vam možemo pomoći ?" "Ne treba mi pomoć, na povratku sam kući sa dalekog puta, ali sam zastao na molbu vaše ćerke da je dovezem kući. Kaže da ima problema sa automobilom , ovde " - pokaza niz put : "tu, par stotina metara od vaše kuće, rekao bih ali verujte , automobil nisam video. Ne zamerite, možda je devojka, znate, malo popila, ne znam, čudno se ponaša. Dođite po nju u mom je autu. neće da izađe , kaže , dok vi ne dođete po nju. " Kao okamenjeni njeni roditelji skupljaju snagu da naprave i jedan korak i otac pokojne Emili izgovara : " Ćerka nam je poginula nesrećniče na tom mestu , davno, proklet bio ko te poslao da se šališ sa nama na ovaj način! " Majčin plač, parao je noćnu tišinu. " Molim Vas, pođite do mojih kola ili mi zovite policiju ili hitnu pomoć jer ni meni gospodine nije dobro nakon ovoga što ste mi kazali, dođite samnom , aman! " Koraci kao od olova, kao tri okamenjene prilike koje su upravo oživele, koračahu niz puteljak sve do mesta gde je stajao i dalje osvetljen automobil. Kada su prišli, na zadnjem sedištu gde je devojka sedela, nije bilo nikoga! " Proklet bio budalo ko god da si! " " Kunem se, kunem se , veruj te nisam lud, pogledajte " - vadio je novčanik i kao dokaz pokazivao fotografije svoje porodice i lična dokumenta - " pogledajte , aman, ja sam običan porodičan čovek, nisam lud i dovezao sam devojku do vaše kuće na njenu molbu! Rekla je da je valjda Ema, Ena, Emilija. . . tako nešto " - drhtavim glasom pravdao se namernik. " Emili! !" - kriknu majka. Otac priđe zadnjem sedištu gde je devojka navodno sedela i gle : na tom mestu nađe svilenu, belu ešarpu kojom su bile prekrivene njene prelepe ruke kada su je spremali za večni počinak. " Od osoblja sa recepcije sam doznala da Vi pišete priče i ljudima kroz njih šaljete poruke koje mnogima znače. Zabeležite i ovu moju ako možete , Molim vas, za sve one koji su i dalje skeptični , a vezano za život nakon smrti ." Hoću, naravno , ne brinite. Ne zamerite, pitaću za ono što je usledilo nakon te večeri?" " Suprug se, nakon tog događaja, nije dugo zadržao u ovom svetu. Želja da što pre vidi našu Emili, mu se ispunila. Moje se srce lomi za njom, kidam se svaki dan ali i dalje sam tu. Kao da je moja sudbina da što duže budem ovde i što više patim, sada za oboje, i ko zna zašto. Ovde sam samo i jedino, zato što je ovo bilo mesto koje je moja Emili mnogo volela" - sa uzdahom završi svoju misao. " Preneću od reči do reči, ne brinite. To je najmanje što mogu da učinim" - rekoh. Nakon par koraka, okrenula se i dodala : " Oprostite ako sam Vam utrošila dragoceno vreme, ali. . . ne znam zašto, stekla sam utisak da će te me nekako iskreno saslušati, i poverovati u sve. Hvala Vam . . ." Ne stigoh da uzvratim čuvenim : "nema na čemu " jer je gospođa već odlazila a i bila je za sve u pravu. Verujem, Sve. Od reči do reči. Zašto ili kako ? To će te imati prava da me pitate tek kada , po čuvenoj krilatici budete mogli da: " hodate mojim stazama i nazujete moje cipele". . . Talasi nastavljaju svoju igru, kupači ciče, vrište, na sve strane a ja ostavljam pisanije i kao retko kada u životu, odlazim posle ove priče da proverim da li je tačno da posle čašice pića tuga biva manja. Uzo. Naručila je Uzo a nije ni gutljaj otpila. Znači ne vredi da pokušavam. . .
Dušica M. Ognjanović
