Sve ide kako treba. Onako kako samo zamisliti mogu. Stan koji sam iznajmila, komšije, okolina, posao kojim sam počela da se bavim. Šta prvo da spomenem a da ne izostavim ono što na mene ostavlja najveći utisak? Ako krenemo po moralnom vrednovanju, naravno prijatelji koje sam, opet ću spomenuti, za ovih mesec dana stekla, i cenim ih više od onih koje sam znala od ranije. Prodavci u bakalnicama su preljubazni, stara stanodavka brižna žena koja me , ne samo likom, već i ponašanjem, dobrano podseća na moju baku. I prija mi to. Kome ne bi ... Uskoro će petak, tačnije, šta je sa mnom , sutra je petak! U subotu je Leonu, Klarinom sinu rođendan. Klara je moja najbolja prijateljica. A mali Leon je divan, obožava igračke! Kako sam samo mogla da smetnem s uma da je sutra petak !? Bože , gde mi je pamet ovih poslednjih mesec dana!? Hvalim se, da, priznajem, baš ovih poslednjih mesec dana sve je kao u najlepšem snu samo ... desi se da nekada previdim stvari, da ih, da kažem, nekako. . . ne znam, zaboravim, jednostavno se ne sećam mnogo čega i po nekada, kao da imam " rupe " u sećanju. Bože mili, pričam gluposti, čas ovo, čas ono, ne znam šta mi je. . . ne važno. Dakle, da se priberem, Leonu je rođendan u subotu a sutra je petak, taj dečak me prosto obožava kao i ja njega. Najlepši lutak sa sprata na kome " žive " igračke, mora biti njegov! Jedva čekam da svane, obaviću šta je potreba , svakodnevnica i na kraju radnog dana, (mog naravno) , pravac robna kuća, " vožnja " pokretnim stepenicama i taaa - dam : lutak iz snova , i da se ne lažemo, uzeću mu ja pride još sitnica za koje znam da će ga obradovati. Kada žurite nekome ili nečemu i sami iz iskustva znate kako sati sporo prolaze. Dan na poslu nikad duži i kao u inat, molba koleginice čije maleno dete sa temperaturom kod kuće muči svog oca šta i kako dalje sa njom i molba da odradim i njen deo. Pristajem, u ostalom , ko ne bi? Petak. Imam manje od sat vremena da stignem u robnu kuću i odaberem šta sam naumila. Saobraćaj petkom vam je poznat kao sopstveni džep, neću detaljisati samo ću pomenuti da stižem skoro pred zatvaranje. . .
"Oooo, dobro veče!" - reče prodavačica - "dobro došla"! - podrugljivo se nasmeja i nestade nekud između gondola. U šoku sam! Zanemarim iznenadni primitivizam i krećem u potragu za lutkom. Idem pravo ka gondolama gde već prepoznajem nasmejana lica krpenjaka, plastičnih i gumenih " dečijih lica". " Stigla si, pa dobro nam došla!" - prasnu u smeh još jedna od prodavačica! "Šta ste rekli!?" - upitah - " Kakav je ovo način, koleginica Vam nije ništa bolja! Gde je šef , želim da razgovaram sa njim!" " Već si razgovarala nesrećnice". . . - kako ovo izgovori nestade iza gondola kao i prethodnica a ja se pridžah za plastičnu ogradu namenjenu dvorišnoj igri. Ovo nema smisla! Čim se jutrom radnja otvori, potražiću glavnog šefa i hitno tražiti objašnjenje za ovakvo ponašanje bez presedana i to samo zato što sam ostala jedini kupac i robnoj kući i moj jedini "greh" beše što se radnja zatvara za pola sata! Iznervirana, iskreno, van sebe, pokušavam da konačno kupim lutka i napustim ovu prokletu robnu kuću! Ruku na srce, ne znam zašto ni kako ali lepota svake od žena koja mi se obratila beše neverovatna. No to me nikako neće sprečiti u naumu da ih sve do jedne prijavim službi namenjenoj u te svrhe! " Ne ostavljaj me više, nemoj više nigde da ideš bez mene. . . " - tužno reče dečak koji me sa leđa nežno uhvati za ruku! - "Molim! " Ko si ti dete ! ? " " Molim te Iva, nemoj više da me ostavljaš samog ovde. . ." IVA JE MOJE IME ! ! ! Od kuda, za Boga miloga ovo dete zna moje ime, onda ponašanje ovih ludih prodavačica, šta se ovde za Boga miloga događa! ? ? " Došla si nazad, nije ti nešto prijalo ovo odsustvo od mesec dana ili grešim? Obzirom da ti nije prvi put pa čisto pitam?" - zakikota se jedna od radnica . "Hoću šefa!!!" - počela sam da vičem, " hoću neko objašnjenje! " Gde je kasa, naplatite i otvarajte prokleta vrata!" - " Iva" - čula sam blagi muški glas iza mojih leđa. "Iva, drago nam je što si se vratila. Znaš da si mi nedostajala. . . " Okrećem se i u strahu očekujem, ne znam ni sama ni šta , ni koga! " Iva. . . " - neznanac mi pruža ruku. Klinac koji mi se obratio sa molbom da ga više nikada ne ostavljam, prelepe ali zle prodavačice . . . svi se odjednom stvoriše oko mene! " Šta se događa , ko ste vi, hoću da kupim Leonu lutku za rođendan i da idem odavde !!!!!! " - " Svako malo je ovako Iva. Ni nama nije lako pa smo se pomirili sa ovim što jesmo. Nekoliko puta si padala sa stalka samo zato što si htela da te premeste u drugu radnju, iz radnje u radnju Iva. Htela si da budeš ono što nisi, umišljaš Iva. Kao i mi i ti si samo lutka iz izloga koja . . ."- Jecam i molim se da je ovo košmar! Onaj teški košmar posle koga vam dugo treba da dođete sebi! Pokušavam da bežim ali osećam da mi noge postaju kao od olova . . . ili bolje rečeno plastike! " Leon je lutka dečaka koju si u izlogu godinama držala za ruku. Iva ti si lutka iz izloga baš kao i mi. . . " Vi ste svi ludi!!!! L u d i ! " - " Kako ti se zovu roditelji Iva, u koju školu si išla, kako se zove mesto gde si rođena, kako je ime tvoje mame Iva, kako se zo . . ." - P R E K I N I T E P R E K L I N J E M V A S ! PREKINITE !!!!!!!!! "
Znam gde je ova robna kuća . . . Gužva je u njoj svaki dan. Prođete pored nje barem nekoliko puta a da niste ni svesni da u tom izlogu Iva plače bez suza. Možda ste upravo sa nje potražili od prodavca da vam skine haljinu ili majcu koja vam je zapala za oko? Možda ste sinu ili unuku kupili pantalonice ili majicu sa leđa malenog Leona? . . . Ko bi ga znao šta ste vi kupili još manje kakva vas sudbina čeka u Ivinoj haljini. Tu je, u centru grada, i Iva i izlog. . . A vi platite, nosite njeno tugom protkano, očajem satkano, plačem bez suza oprano pa . . . ko zna, molite se i vi posle da je sve bio san . . .
Dušica M. Ognjanović
