Mol

Niču ko pečurke. Čini mi se preko noći . Koga briga ? Važno je da ima svega , od čuvene igle do još čuvenije lokomotive , pokusni kunići su zatvoreni uz poznate melodije bez prozora i sata . Idealno da opljačkaš prisutne a da i ne primete . Nema osećaja za vreme , kako brzo curi i koliko o njemu trebaš i moraš voditi računa. Inače i životno. E da . . . u tržnjaku sam . Otvorili su ga relativno skoro . Kažu da asortimanom parira i onim u svim ostalim metropolama . Gužva je danas i ako je svečano otvaranje bilo jače od par meseci . Zujim okolo . . . u potrazi sam za prstenom . Tačnije zlatarom . Juvelirnicom . Kako god. Ženim se, mislim hoću da kupim verenički prsten i zaprosim devojku. Bilo bi dobro , kako ćale reče, da " kaparišem " ovu moju. Retko fina devojka za ova i ovakva vremena. Evo jedne radnje, nego izlog nešto ne obećava . Više satena i štofa u izlogu nego i naznake da ima ičeg metalnog iza ovih promašenih kulisa . Evo izađe neki baja, nešto gunđa. Nije neki parametar al izgleda da sam bio u pravu. Na neviđeno ocenih kvalitet, ha. Dobro mi je krenulo i ako ne znam, iskreno, gde bijem i šta bih pre uzeo. Prsten svakako, ali valjalo bi da uzmem barem jednu od onih njanjavih ženskih stvarčica da sve bude po muško - ženskim ne pisanim pravilima. Evo nešto . . . čekaj da priđem . . . Bože mili, pitam se, kako žene imaju nerava da izgube ceo dragoceni , divan, sunčan dan u objektima ovakve vrste? Ako mene pitate, gomila budalaština i bespotrebnih stvarčica na jednom mestu pod jednim krovom. Kad smo kod krova i objekta, iskreno, kad malo bolje pogledam, meni se ovaj objekat čini ne dovršen ili, ruku na srce , malo i van bezbedonosnih okvira no, koga briga, dali su mu zeleno . . . a meni bi bilo bolje da nađem neku radnju jer sam se realno, već smorio  . . .
E sad ću morati niz stepenice . . . a u tri lepe neću valjda kao kakva ženturača da utalim ceo dan ovde? Ok. Kapiram. Znam. Da ne gunđam . Red je da obavim ovo kako treba. Mislim, ako sam već rešio da je zaprosim da bude sve kako treba. Nego ovaj prostor. Mislim na zgradu, objekat, kako god. Realno, meni ovo nije nešto po ps - u al ako tako kažu, šta znam . . . Valjda je ok? Ko sam ja da tu se pi  . . . " Da li mogu nekako da Vam pomognem ? " - pita glas koji mi " preseče " misao i natera me  da se okrenem . " E , da , hvala . Tražim neko prstenje. Mislim ne neko, nego nešto da otkida, ženim se pa bih prvo da obavimo veridbu tako neki fazon . . . " - smotah se skroz. " Imate blizu naše radnje, dva lokala u istoj ravni. Evo naša radnja, pa imate butik bebi opreme, zatim dečiji butik i odmah je kolega zlatar, ima divan izbor nakita, dakle dva lokala od našeg. Ne možete pogrešiti. " Zahvaljujem i nastavljam misiju sada kada imam smernice za debile. Dečje gaće, pelene  . . . to vidim . . . evo neke školske torbe i klinačka garderoba, sad će valjda zlatar  . . .

Pa i nije neki izbor. Mix kiča i s Jupitera se vidi na brzinu sklepanog asortimana ( mogao bih se zakleti ) , kombinacije bižuterije i u tragovima plemenitog metala koji bih merio još finijom vagicom od one što je iza leđa prodavca "glumila" utisak ozbiljne radnje. Čujte, nisam namćor , još manje modni mag ali ovde ne vidim ništa što bi mojoj dragoj bio valjan znak da ozbiljno želim provesti ostatak života sa njom. Iskreno, pokušavam da se vodim ženskom logikom što znači da mi je bolje da potražim nešto od čega će joj ona lepa kolenca klecnuti barem na sekund . . . Odoh dole, u suteren, ne može biti da je u ovolikom prostoru jedan ili dva zlatara . . . O hoo! Hvalim Te Bože , ovo kida! Nadam se da je i unutra . . . auuu, gde ne siđoh ovde odmah, ode mi dan na pogrešne strane . . . " Dobar dan! Molim Vas, mala pomoć. U pitanju je veridba pa ako vam nije teško  . . .  " " Taman posla, biće mi čast. Evo pogledajte. " Zaista je izbor da ne poveruješ! Kutijice i nakit kao sa dvora! Ovakve sam viđao na ekskurzijama po dvorovima i ne verujem koje cene stoje ispod izloženih komada! Mogu da ga priuštim i ovo ne propuštam! Au, kakav lepotan! Ovaj tražim da se pakuje odmah! " Zamoliću vas samo" - reče bledunjava prodavačica, " da vam ne bude teško, vidite da je radnja još u fazi sređivanja pa možete odneti artikal na naplatu na gornjem spratu, videćete deo gde piše kasa. Tu dajte izabrano pa će kolege naplatiti, u redu? " Najmanji problem mi je otići do kase posle ovakvog ulova popeti se pokretnim stepenicama sprat više, dođe kao tren . . . aha, eno " kase ", znači ima ih više, logično, tržnjak je a i ići će brže. Ne pamtim kad sam ovako zviždukao, kao klinac sam, mogu sad zgradu da preskočim, ta- da- da- bum- pap. Umalo da zaigram, vidim da su dve penzionerke alergične na mladalačke zvižduke. Ako je izgledalo da su upućeni njima, vreme je da napuštam zdanje što pre, fali mi i svežeg vazduha i Sunca i glas moje lepotice. Bože , kako sporo vreme prolazi i kad će već jednom ponoć da izvedem viteški komad na kolenu! " Dobar dan, evo prsten i ako nije problem, upakujte molim vas, u pitanju je poklon ". " Naravno ! " - pružila je ruku i uzela prsten koji sam kupio. Šta čeka više ili da idem na drugu kasu jer ova se izgleda ne snalazi ni sa digitronom. " Gospodine . . . " -  krenula je po malo drsko - " prsten ne mogu da provučem kroz kasu, nema koda na njemu i nije iz asortimana naseg centra. Ovo je antikvitet i mi ovako nešto ne držimo u svojim radnjama ". A budale ! " Gospođo, kupio sam ga pre par minuta u suterenu jedne od vaših zlatara i došao kako mi je rečeno da ga uredno i platim! "  " Gospodine, sutren ne postoji ! Mi imamo dve zlatare i obe su na ovom spratu ". Ova je luda ! " Gde je vas poslodavac, šef , ko god je glavni, gde je !? " Preko razglasa odzvaja njen pištavi glas i nakon poziva tog i tog imena stiže suvonjavi tridesetogodišnjak sa uštogljenim " kako može da mi pomogne i u čemu je problem ?" Objasnih. Opisah sve do u detalj. Nakašlja se i on meni objasni da sutren ne postoji . Za prsten koji sam pokazao hladno odgovara da nije deo njihovog asortimana i da mi ne može pomoći. Čuj ! Želi mi prijatan dan i odlazi! Odlazim i ja sa ovom kutijetinom i prokletim prstenom i sada kada im " zapištim " na prokletim vratima, videćemo šta će biti. Toliko sam se iznervirao da ne mogu da nađem ni izlaz iz ovog usranog tržnjaka. Dobro je, evo ga " gospodin obezbeđenje ". Pitam ga za sutren, postoji li, ima li radnji dole? Odgovara nehajno : " Kakav suteren brate, dole naišli na neko groblje , valjda staro neko naselje predratno sa radnjama, kućama, čudima ko bi ga znao, pa zaustavili gradnju ". Pogledah prelepu prokletinju u ruci , čuvar se lagano udaljava. Dosta mi je. Idem u stare proverene zlatare u centru , koji će mi ova skalamerija sa ćaknutim prodavcima i radnjama koje " ne postoje "! Ko je bre ovde lud , da me šetkaju ovako za sopstveni novac! Pobogu , gde beše izlaz majku mu . . . " Alo, prijatelju gde je izlaz beše ? " - dozivam čuvara.  " Izlaz ? Odavde se ne izlazi brate . " " Molim !!? " " Ne moli. Nema vajde . I mi smo molili. Potraži i pitaj u sutrenu " . . . zakleo bih se da se nasmejao! Kasa! Odoh do kase. Gde je sad deo sa kasama, gde je dečiji butik , prva zlatara! Šta je bre ovo! Gledam u sat. Ponoć . Pre manje od nekoliko minuta kupovao sam prsten , evo mi ga u ruci kakva ponoć , bio je debeli dan ! " Gospodine, čuvar , alooo ! Jel me čuje neko !!? Ikoooooo!!!? "
Urlik se prolamao u vremenu bez prostora. Hteo je da obraduje dragu vereničkim prstenom , sada luta u sutrenu ne postojećeg tržnog centra.
Niču ko pečurke. Čini mi se preko noći . Koga briga ? Važno je da ima svega , od čuvene igle do još čuvenije lokomotive , pokusni kunići su zatvoreni uz poznate melodije bez prozora i sata . Idealno da opljačkaš prisutne a da i ne primete . Nema osećaja za vreme , kako brzo curi i koliko o njemu trebaš i moraš voditi računa. Inače i životno.


Dušica M. Ognjanović