Ovo su oni dani kada po malo mrzim ovo što radim. Idem tamo preko volje ali je sestra Slavica garantovala da neću doći "za džabe" i da " to nešto ", prosto moram da čujem.
Raspitujem se kada će sagovornica već jednom doći, obzirom da je kasnila oko dvadesetak minuta. Podsetiše me da je imala krizu tog jutra sa molbom da budem strpljiva . . .
Na vratima se pojavi žena za koju, da je bila našminkana i u boljoj odeći, svako bi mogao reći da je likom i stasom, replika zlatnog doba Holivuda. Osmeh predivan, maniri prate prvobitni utisak ali oči , i ako opijene ko zna kojom količinom lekova, ne mogu sakriti neki duboki bol i tugu.
" To je Nena. Ostaviću vas da se ispričate na miru ". - sa osmehom dobaci sestra, zastade na trenutak, sažaljivo pogleda u moju sagovornicu a kada se vrata zatvoriše, razgovor krenu . . .
Objasni Nena da je tog jutra imala krizu. Prethodne noći, padala je jaka kiša a kiša je podseća na košmar u kome i dalje živi. Pohvali se kako sestri Slavici i njenim koleginicama, svako jutro kupuje burek u obližnjoj pekari. Njeno ponašanje je na zavidnom nivou, te svo osoblje, bez izuzetka ( uključujujići i lekare), zaista žali što Nevenka ( Nena ), provodi vreme tu gde jeste ali. . . zakon je ne umoljiv. Osmehom i dodirivanjem njene šake, pokazah da mi je drago što čujem kakvo poverenje uživa među osobljem , što je ogromna privilegija, i bez preterivanja, čast u odnosu na ostale i na ovakvom mestu.
" Teško mi je bilo da budem sama. Još samohrana majka, možete misliti! Kao usud , dobih ovu lepotu što mi je , da vam pravo kažem, samo donelo nesreću u životu. " Pokretom dvorske dame, pomeri taman pramen kose iza uveta, nasmeši se, sagnu glavu na stranu poput nekoga ko moli za milost ili nešto mnogo manje a onda ponovo nastavi. " Kada se Tea rodila, ostavio nas je. Očima nije mogao da nas gleda! Tek tako, moj bajni princ! " - izgovori sa neskrivenim prezrenjem. " Jednostavno, iz stanja šoka, morala sam da pređem u borbeni stav na gotovs " - nasmeja se " i snađem se kako sam znala i umela! Bilo je teško, verujte, i sa komšijama, rodbinom koja je odmah ocenila da sam ja kriva sigurno! Bože moj, oterala sam nečim onako divnog i bajnog čoveka od sebe jer u suprotnom, ne bi on tek tako ostavio, hajde mene, ali tek rođenu ćerku! Pri tom, verujte mi, tokom trudnoće, bila sam " zatrpana " poklonima i pažnjom! Ultrazvuk naše Tee, nosio je kao orden časti!" - odmahnu rukom i ustade. Stala je do prozora, zagledala se u daljinu. Uplaših se da se " zatvara ", kako to lekari kažu ali srećom, Nena nastavi. " Zaista nismo oskudevale ni u čemu. Kažem, bilo je teško i preteško ali samo kada su emocije u pitanju. Tečno govorim , ako verujete četiri jezika, završila sam dva fakulteta i nije bilo problema sa novcem ali te emocije, to . . . to me ubijalo! Teina pitanja o tati, zašto je nije hteo, da li je ostavio, da ona nije nešto naljutila tatu pa tata otišao, samo tata, tata!! Đavo joj odneo tata, tata, tata!" Počela je da viče, tačnije da se krevelji poput malog deteta i nije mi, priznajem bilo sve jedno, ali odjednom, ona nastavi sasvim normalno . . . " U stanu, koji je bio prilično prostran, napravila sam naš mali raj , Tea je zaista imala svega. Svako veče sam joj čitala pred spavanje, pričale smo o svemu, šalile se, Bože, ni sama ne znam kako živim sa spoznajom da je dodeljena nekome na čuvanje! Čuj hraniteljska porodica! Ma dajte, pa ne postoji mesto na svetu gde bi mogli biti ljudi koji bi joj pružili više pažnje ili ljubavi od mene! "
Nikada se neću navići na ovo. Pitam se, kako ovakvi ljudi završavaju u ludnicama? Ipak, ovo je bolnica za teške mentalne bolesnike a Nena mi izgleda verujte, normalnije od mase onih koje viđam po ulicama. Moram je zamoliti da pređe na stvar jer nemam toliko vremena a sve što sam čula ne daje nikakve naznake neke neobične priče . . .
" Svako veče . . . " - prenu me Nenin glas, " svako veče nas dve smo imale neke svoje rituale. Naš mali svet sreće sve dok Tea nije počela da fantazira o devojčici iz ormara. Bože dragi koliko sam se namučila da je ubedim da u ormaru osim njene robice i nekoliko igračaka nema ničega! Ima mama kunem ti se a ja šizim! Pitam, ok, ko je unutra Tea?! Ona kaže: ja mama! Molim!!? Tea je unutra mama! Shvatila sam šta je. Toliko je bila pod stresom zbog prokletog oca, da sam posumnjala da je to jedan vid njene samoodbrane od stvarnosti , da se navodno , sa tom nekom " Teom iz ormara " , posvađa, plaši se nje, šta li . . . Jedno vreme primiri se, pa počne ponovo! Mama ja sam u ormaru, Tea ti je tamo! " , sve dok nisam jedno veče poludela i naglo otvorila vrata ormara! Kažem, ok, gde je ta tvoja Tea dete , za Boga miloga!!? " Mama . . . " - čulo se iz ormara! "Mama molim te, ne slušaj je! Ja se ovde krijem od nje! Ono nije tvoja Tea!! " - jecaj i molba sa sklopljenim ručicama! Moje dete je bilo u ormaru moleći me da je spasem a u ogledalu . . . u krevetu njene sobe , ležala je moja Tea!!! Koja je prava, ko je ovo, je li tako izgledaju košmari?! "
Uhvati me jeza! Bukvalno! Onaj osećaj kada vam se zaista diže kosa na glavi! Zahvalih se , pokupih torbu i krenuh ka vratima. Uhvatila me snažno za zglob sa pitanjem:" Šta mislite, koja je Tea bila prava?"- vrteći glavom levo desno.
" Ovo je užas! Ženo, ja se vama divim!!" - rekoh sestra Slavici u dvorištu. " Eh . . . - odmahnu, " nije ovo ništa! Ćuti, jadnica šta je uradila, dobro je ona i ovakva!" " Ne kapiram?" - rekoh. " Luda je, očigledno je i to je to! Da nije ona tukla ćerku, šta li , pa je poludela kada su joj je oduzeli?" - upitah " Ćuti , Bože me sačuvaj!" - prekrsti se, pa nastavi. " Njeni bre bili bogataši, čuvena porodica, nema ko ne zna za njih. Sve imala , od ptice mleka, završila dva fakulteta, priča nekoliko stranih jezika kao maternji, radila u nekoj stranoj firmi kao prevodilac. Sačuvaj Bože, ne pitaj!" " Pa šta bi, aman?!" " Ispekla bebu! " " Molim?! " " To što si čula. Mučenica valjda pukla posle porođaja, muž dok je bio na poslu ona jadna, dete u rernu i kad je ovaj došao kaže ona " ljubavi ručak" .On mučenik kada je video, šlogirao se, milicija, hitna, haos, nju ovde kod nas. Dugo je bila vezana ali kažu da ona nije opasna za okolinu. Bila i na konzilijum, šta znam, tako su procenili , valjda znaju šta rade, prate joj stanje godinama." Jedva se pribrah da pitam ko je Tea, jel to fantazira ili . . . " Pa Tea je ta devojčica jadna što je ubi , pa fantazira da su nekada pričale, bile srećne . . . jadnica, samo ona zna šta joj je u glavi , ne dao Bog nikome!" " I vi možete da jedete doručak koji vam donosi, tim rukama!? " - rekoh sa neskrivenim gađenjem! " Ih moja Dušice, pa i ti si je na početku pomazila po ruci, pa te nije aždaja pojela. Ćuti, znaš koliko gorih šeta ulicama . . . " Gorih?!
Nena, Tea . . . kroz košmare dočekah zoru novoga dana. Ne nalazim još uvek mir. Priča Nevenke, mom razumu , ne daje odmora. Gledam ga. U dnu sobe. Stoji. Nisam se ni rasanila, gledam u ormar, otvoren ormar. I ne verujem. Ljudski um. Dokle je spreman da ide? " Ej, ne slušaj Slavicu! Laže te, Nena i ne postoji !" . . . a mogu se zakleti da čujem kako beba plače . . .
Dušica M.Ognjanović
