Mesec kao beli medenjak. "Piljimo" jedno u drugo. Ja u njega, on u mene.Veče je divno ali je već uveliko prošla ponoć. Koga briga ko i zašto ne spava...Osim nas koji znamo raspored svake zvezde i umalo svako sazvežđe i stanovnike u istima od umora i remix-a sna i jave. Dan se provukao kao i svi ostali. Umesto u velikoj sali, predavanja motivacionih govora održavaju se po školskim salama, na kraju časova kada klinci već uveliko gube bitku sa koncetracijom a moja mora da bude u zenitu kako bi ih podučila nečemu a ujedno i zadržala ono malo pažnje : da slušaju šta i ko im govori ne misleći kako je jednom od njih banula neka neupoznata strina... Sna nema a jedan od razloga, (ako izuzmem onaj glavni o kojem svima, i sa namerom, logično ćutim ), je tema koja se započela dan ranije : da li postoji mogućnost da je i jedna od napisanih bajki tačna? Razgovor započeli sa decom, u dečijem maniru a završi se sa jurnjavom jedne od učiteljica koje upoznah sticajem okolnosti i koju bih, uz dužno poštovanje i nje i njenog Pedagoškog , odlikovala ordenom Svete smaračice prvog reda. Dakle, pozva mene pomenuta na kafenisanje kako bi mi ispričala priču koju moram da čujem, živa nije ako mi je ne saopšti do u detalj. Zapade mi za oko njena nagla karmin-crvena nijansa u licu inače bledunjave ženturače, te shvatih da mora biti ili nešto uzbudljivo ili je klimaks. Tih je godina...Uzalud omiljena melodija za buđenje. Kada spavate tri nepuna sata, svaki zvuk buđenja je kao sirena za poziv na evakuaciju prilikom početka bombardovanja. I da jeste, verujte da mi ne bi ni palo na pamet da se sklonim...to je već druga tema sa debelom patinom melanholije prouzrokovane mojim nepromišljenim potezom...O tome, možda, drugi put. Dođoh nekako na datu adresu i posle pola zvona, (toliko stigoh ), vrata se otvoriše te me dočeka radostan izraz lica kao vlasnica rasnog nagrđivanog psa, scena : izgubljen- sam se vratio kući. Sve je bilo spremno za doček da me pošteno udavi pričom. Odmah prepoznam taj tip žena : kolačići, kafa i sok, (bez pitanja naravno da li hoću išta od navedenog) i sto i jedan jastuk, čini mi se, kao pod čadorom Saladina lično (valjda da postavim po koji od tih stotinak pod kičmu i bubrege kada dođe do petog sata monologa). Poče ona kako je u selu do njenog, (odakle je i došla u grad), ova priča prepričavana svakome kome su ugledali uši, ili barem jedno ali je morala biti ispričana. Devojka beše za udaju, na daleko čuvena po lepoti ali i po umešnosti : dobra domaćica, vredna, prava udavača a ni miraz nije bio loš. Dođe, dakle, vreme za udaju i nađoše joj finog đuvegiju, finog u svakom smislu , taman za nju. Sastaše se familije, sve kako valja i svadba beše dogovorena i brže nego što se očekivalo. Okupiše se devojke iz sela kod nje da se kroz priču, pevušenje i zadirkivaje, svaka sa po savetom, nađu budućoj udavači u toj besanoj noći. Sve je išlo po redu i kako treba dok se nisu poslužili slatkiši. Bilo je tu svega : gurabija, orasnica, baklave ali i uprženih, ušećerenih jabuka koje je mlada obožavala. Jelo se pilo, nalivala kafa i sokovi , domaći malinovac se mešao sa slatkim sirupm zove pa je sve na tren posećalo na vilinski sastanak. U jednom trenu, dok je grizla i jela jabuku, kako je bilo svuda smeha i priče, zapade zalogaj budučoj nevesti i za tren sve ode bestraga! U prvi mah nudiše vode, usledi čuveno (ali pogrešno) lupkanje po plećima, pitanja hoće li vode ali...kada videše da mladoj usne poplaveše i prestade da reaguje na dozivanje imena, kada ruke padose niz telo i boja napusti rumen lica....umesto pesme začu se lelek! Opisati šta i kako je dalje bilo htela bih, no moja naratorka se samo prekrsti i navali na kafu kao da joj od toga život zavisi. Možete i sami pretpostaviti...Nastavi ...ja prenosim...Kada se shvati šta se dogodi nasta jad i beda! Umesto venčanja sahranjuju svoju ljubimicu! Kako je , kao po usudu, kuća preko puta kuće, bio pogrebnik, a njegova ćerka jedna od zvanica, pozva oca trčeći sokakom da dojavi šta se dogodi. Proširi se nemila vest kao munja i beše to jedna grozna noć. Donesoše sanduk, pozvaše mladoženju i kako su običaji nalagali odmah je pre zore obukoše u venčanicu i staviše u taj isti sanduk. Kako su ga podigli sa namerom da ga iznesu u veću prostoriju , kako bi izjutra narod mogao da se oprosti sa nesuđenom nevestom, neko od seljana, koji su nosili sanduk, spotače se o prag i umalo, za bruku i greh, pade i sanduk i nevesta iz njega. Kako je jako cimnuo preko praga tako i nevesti ispade komadic zalogaja pojdene jabuke! Kako vi sada reagujete tako sam i ja ali je moja naratorka poskočila sa stolice objašnjavajući kako je živa istina , tako joj Bog pomogao! Dok su došli sebi , dok je sve došlo generalno na svoje , pripremi se tu gala svadba! Bese to duplo slavlje, kažu da se ta svadba prepričava i dan danas. Uzeh kolač da ne uvredim Svetu smaračicu prvog reda i zahvalih se na ljubaznosti, ovoj priči ali i zamolih da mi ne zameri - žurim. Po izlasku poče da rominja neka kišica, kišobrana ni u tragovima ali stvori se dobar eksterijer za malo šetnje da pročistim misli i setih se jednog podatka : davno, ima tome godina, čitala sam kako je u nekom nemačkom selu, jedan fratar listajući stare crkvene knjige , naišao u dnevnicima parohijskih događaja , kako je postojala neka žena , udovica, na koju se žalio ceo okrug a ponajviše prijavljivaše ljudi kako je maltretirala pastorku. i unajmila nekog probisveta da je ubije dok bude u šumi gde je redovno brala lekovite biljke za prodaju. Kažu da je ovaj ostao zatečen kad je video njenu lepotu, (tako je posle pričao na sudu kada je bio uhvaćen zajedno sa udovicom), a lepu pastorku je prihvatila neka porodica dvoje starh invalida o kojima je ona brinula do kraja njihovog života i nedugo za tim nasledila priločno lepu i poveliku kuću koju su joj pomenuti zaveštali. Sve ovo neodoljivo poseća na Snežanu i sedam patuljaka...još kada sam saznala da su pisci čuvene bajke poreklom baš iz tog sela, sa radošću prihvatih da u bajkama može biti da ima istine. Meni to ide u prilog. Verujem da ako poljubim žabca, ugledaću princa. Greh je u tome što ljubim kralja ali sam zagazila u duboku baru žabaca, vodozemaca i guštera gde potajno čekam da vidim kako ljubi zmija..... Tako i nastaju bajke : bila jednom jedna mala princeza koja je živela u svom divnom kraljevstvu, bila voljena, mažena i pažena ali zagrme grom iz vedra neba i ona požele, (ne razmišljajući )da se usere sebi u život i tu istu bajku i ....abraka-dabra, hokus-pokus : nađe se sa gušterom očekujući većeg kralja od onog kojeg ima ali naiđe na čuveno iznenađenje : zagrize crvenu polovinu kao kod Snežanine jabuke. Sećate li se kakva je bila ta polovina? Slatka, kao med, lepa na oko, kakva se samo poželeti može, a u srcu - otrov! Tako to biva kada princeze na zrnu graška požele da prenoće na fakirskom krevetu. Rado bih još kroz ove redove ćaskala sa vama ali treba se pripremiti za sutrašnji dan, novu "turu" klinaca, nova šašava pitanja ...a gde su mi odgovori ? Pitaću Alisu da preko veze umoli belog zeca da pomeri kazaljke u nazad da pokušam barem da odspavam dok Mesec ponovo ne "uperi" svoje zrake u mene...onda kreće uzajamno proučavanje do sledeće zore....
Dušica.M.Ognjanović
Dušica.M.Ognjanović
