Volim da primam. Ali i rado dajem. Ovo je druga vrsta bloga, pa povucite ručne. Poklone. Volim da ih primam ali rado ih i dajem. Sada , kada je sve jasnije, nastaviću sa pisanjem. Dakle, dana za darivanje u toku godine ima koliko hoćete : rođendani, Nove i stare godine, datum ovaj datum onaj, godišnjica ova godišnjica ona, prvi poljubac, poslednji šamar, polazak u školu, završetak iste, te stigla beba biće beba, nema bebe al ima diplome i sve tako 365 dana u godini. Oni koji su imućniji ( neki materijalno, neki moralno ), daruju svaki dan. Oni prvi kupovnom svega što ima cenu, drugi : čistim emocijama. No, darovati se može svaki dan. Evo meni pade na pamet 8. mart kao naj gluplji dan za darovanje. Dan žena. Bore se žene za neku svoju "slobodu", prava, da mogu ovo ili ono, traže da budu ravnopravne sa muškim rodom i tu stavljam malu pauzu. Da se priberem za ono što sledi. Žena želi da bude jednaka, ravnopravna sa muškarcem !? U ćemu ili po čemu ? Ko će piškiti ili pljunuti dalje, ko će pre pokositi livadu ili ko će pre ispiti krčag vina ? Mene blam i ja se potpuno ograđujem! Ne želim nikakvu "ravnopravnost", ne osećam se ugroženo od strane muškaraca po bilo kom osnovu, ženska sloboda se ne sastoji od dubine dekoltea koji ista šeta ulicom, ne zanima me i ne učestvujem u naricanju za ženskim pravima. Mi smo , jednostavno, sve zasrali. Nema uzvičnika. Hladno, jedva čujno : mi smo sve zasrali . Žene nisu želele da im muškarci otvaraju vrata, pridrže kapute, primaknu stolice, udvaraju se i čeznu za njima, brane njihovu čast. Ne. One su se , poput pra keve Eve, odlučile na prepametan potez : same će sebi otvarati vrata, držaće same sebi kapute , stolice će obično izmicati jedna drugoj, (po navici), one će "startovati "muškarce agresivno i tako napadno da su jadnici počeli da se "druže" više među sobom nego sa ovom novom sortom "modernih žena". Čežnje nema, stavile su sve na izvolte a čast je otišla u materinu. I tako, jedna novopečena dama, izborila se i bori se, slobodoumna je i na prvi i na drugi i svaki sledeći pogled, a kao takva , zapravo postala : maloumna !
One sada marljivo " rade na sebi" ! Ne zavise više od muškaraca i to im je cool. Uzgred, kako više nisu privržene istima tako, nesvesno, i počinju sve više da liče na njih! Pravi muškarac će primetiti dobru pozadinu i sa 1000 km. i ako pikirana dama i vlasnica iste, ni dana nije provela u teretani. Novopečene, " slobodne " žene misle suprotno : ono za čime težiš, podsvesno počinješ da imitiraš : sve više je onih koje imaju žuljeve na rukama od sprava koje su nanenjene isključivo njihovim boljim polovinama, (dok je bilo sreće), tragova korišćenja oklagija više i nema. Ako ti se jedu kiflice, gospodine, pravac pekara, ja danas imam " leg day " ! Sad, moja omiljena i , šmrc , ugrožena vrsta, muškarci, probudiše zov praiskona u sebi, proradi želja da se ženka sačuva pa trk i oni u teretanu! Svi nešto mrmore o definiciji ovog i onog, pa suplement ovaj i onaj, te protein taj i taj . . . kako bilo : ne ostadoše ni oni dužni i pokazaše da im je stalo. Duše moje lepe! Ali avaj! Ne lezi vraškić : ispade udariše jedan na drugoga! Žene se prilično okamenile i otvrdle u svakom pogledu pa prizor više i nije tako privlačan osim ako se oboje ne oduče za kakvo takmičenje pa opravdaju nekako učinjenu glupost.
Emancipacija žena, zasniva se na gomili gluposti. Kako bi se opravdalo sve što žene brljesaju u poslednje vreme, mora se krenuti sa nekim lelekom. Na primer : " on meni brani ovo, on meni ne da ono, ja hoću onamo on kaže jeftinije je tamo, ja hoću ovo on kaže preskupo je jer to isto imaš već kod kuće i čemu 10 komada iste stvari, moj meni brani da se oblačim ovako ili onako, moj meni kaže smršaj a moj meni ugoji se, moj ćuti, zamisli pičkica ćuti i gleda me dok ja hoću da se svađamo zato što treba da dobijem za dva dana, moj stalno govori "da" i hoću, neće u opšte da se raspravljamo a tako bi mi prijalo da neko blebeće sa mnom gluposti u krug, moj meni samo po nekad kaže da me voli . . . " i lista ovakvih gluposti može da se piše u nedogled. Prevedeno: "slobodom" , na primer, smatraju se žene ako imaju prava da obuku dopičnjake i na -10 pa posle muškarci stoka, primitivci kad "nešto" ispadne a oni mučeni, instiktivno odreaguju. Zatim, ženska taština koja je eskalirala u ova poslednja vremena, "okrivljuje" muškarce nalazeći ih kao glavne uzročnike zbog kojih većina žena posledično izgleda kao svoja sopstvena karikatura. iskarikirane do krajnjih granica. Ne budite iznenađeni ako kojim slučajem upitate koju damu : " Šta to, za Boga miloga , učini sa sobom i svojim licem!? ", uvek ,(ne samo ta jedna, već 99% njih) , kao po komandi , za to će okriviti : već navedene muškarce! " "On" je hteo da ja imam veću guzu, te "ovaj" je hteo da imam manje, lepe grudi, "ovaj" da imam dugu kosu, a meni "moj" nabacio zašto nemam lepe, duge nokte, "onaj" kaže da je video bore, "drugi" strije, "treći" hoće ovo, "peti" ono . . .
Ruku na srce ili na onu stvar, birajte šta vam je draže ili šta više koristite (ili, pak, uhvatite se za oboje sa po jednom rukom ako će vam tako biti lakše ) ali , evo i ja, kao poznata i opšteprihvaćena braniteljka muškog roda potvrđujem da u prethodno navedenom : ima istine! Trend je, koliko svi negde kapiramo, krenuo od 90 - ih godina kada je prekrasna, prsata blondina, trčkala po plaži i pomutila razum celoj planeti. Od tada nekako kreće, kako na našem, tako i na globalnom polju, trend tzv. " predimenzioniranosti " . Sike veće od glave ( obavezno i poželjno da veoma štrče spram sitne figure pa je ideal bio : što sitnija žena, to veće grudi), usta kao zadnjica babuna u vreme parenja , obavezna nadogradnja kose, veštački nokti, ten kao da vas je neko za opkladu ili iz čiste zajebancije, uspavao i ostavio na Suncu pa se nakon zalaska vratio po vas . . . i sve tako nešto što je počelo da degradira žene, nikako ne raduje muškarce i krajnji skor : pukle obe strane! Muškarci skontali da to, fakat i realno izgleda "krš", žene ugradile, nasadile, neke i fiksirale pa nemaju kud i jebi ga, čiča miča i do kurca priča.
Krenu lavina nezadovoljstava, kako sa jedne, tako i sa druge strane. Bilo je toga oduvek, od kada je sveta i veka ali dožive "to" neku svoju ekspanziju u poslednje vreme i tako je kako je, okrenuše se muškarci jedni drugima . . . Videše da od udvaranja više nema vajde, teretana je sada više ženski poligon za merenje pretrćenih pozadina nego nekada (logično i opravdano, muški teren ), a još ako pomeneš šetnju, ili ne daj Bože pozorište ili bioskop, garantovano si prederko ili Edipovac. Ujedno, gotovo preko noći, jadni muškarci, isfrustrirani i prestravljeni, pretvoriše se u mekušce sa konfekciskim brojem koji varira od S do M , ako koja ima sreće, naći će nekoga kome odgovara XL. Te su ubole premiju i viteza na belom konju u poređenju sa prethodno navedenom grupom moderno - neuhranjenih. Počeli momci da se gube , jer, majko Sveta, kako više ugoditi ženama !? Lude, iste, histerične i nezahvalne i kada im udovoljiš i kada uradiš suprotno. Retki se usuđuju na ovo drugo jer ko je lud kačiti se sa Meduzama!? (mislim na mitsko biće, ne na sirote vodene stanovnike).
Ove muškarce, koje sada imaju u ponudi, žene nazivaju svakavim imenima i nalaze im 1001 manu: manijak, čudak, seljačina, pederko, debeli, jao presitan je, nije moj tip i tako dok lista ne bude dužine Kineskog zida. Razlog zašto su manijaci, čudaci, seljačine,debeli ili pederko koji nije " ničiji tip " je preočigledan : nisu se po ceo Božiji dan divili novoj frizuri već samo jednom poljubili svoju nežniju polovinu sa rečenicom : " Predivna si! ", dakle, samo jednom je " seljačina " rekao tu lepu rečenicu, (ne milion puta kako bi ženski mozak želeo ne bi li konačno i doprlo išta do njega,) manijak je ako, pak, pokaže interesovanje ili prosto kulturan gest pa kojim slučajem pridrži vrata od lifta, ma, garantovano : manijak ! Kada pohvale kulinarsko umeće svoje lepše polovine, i logično, vremenom počnu uživati u istom, ženama postaju svinje! Kada počnu sa dijetom , čuveno : " Aha! Tako znači! Otkud to od jednom tebe interesuje kako izgledaš !? " Kada žele da iznenade svoje Meduze, muškarci kupe cveće ili neki poklon koji im u 90% slučajeva bude nabijen u usta ili razbijen o glavu jer gle, " mora da je nešto zasrao, zašto bi inače kupovao poklon!?" Jadni moji dobri muškarci. Iskreno tako mislim. Ne kažem da su svi nevini po svim tačkama optužnice ali u komparaciji sa ženama : sve Adam do Adama. Eve ne spavaju, rade u tri smene i seru se u život kome stignu sa svojim jeftinim , džulovskim trikovima koje im nane i mame ostavljaju u amanet kao naj jače adute za budućnost. Od onoga: " Budi jagnje pa čim skineš venčanicu ćero, slobodno budi vučica, ljubi te majka! ", pa do onog : " Trudna sam, sad MORAŠ da me oženiš !" Od ovog poslednjeg se i ja uzentam a kamo li neimenovani kukavac koji bi i glavu sa ramena dao samo da može vratiti vreme u nazad! Verujem da je iz ove muke i nastao onaj čuveni grafit : " pazi šta jebeš, možda ti se i useli ! " No . . .
Ovo što je ostalo " u ponudi", niko i ne potražuje. Svakome nešto fali. Žene ostaju same, besne, isfrustrirane, muškarci u korak sa njima i istim takvim boljkama i umesto da se priberu i jedni i drugi, kao što napisah na početku teksta : mi zasrasmo sve. Adam i Eva. Stvoreni da budu kao jedno u dva tela. Zapisano da jedno bez drugog neće moći. Ali . . . kako đavo ima insomniju taman mu dobro dođe da pred kraj, obrne još jednu turu zajebancije : Eve će boleti plastična dupeta za Adame, Adami će početi da jure jedan za drugim, na žalost, a kako mi se čini, ostatak muške, kakve takve populacije, služiće zmijama dok na ekranu ne zasvetli : game over! Do tada, negde tamo, uvek će neko fantazirati o svojoj polovini, gubiće vreme i praviti sebi nevreme fantazirajući kako uvek i za svakoga ima ona druga polovina jabuke. Ima. Tačno je. Čestitam vam unapred, dobićete je sa sve crvom . . .
Dušica M. Ognjanović
