današnji dan : sreda
datum : 14.07
Opet je dva posle ponoći! Čoveče , budim se već jebeni stoti put u isto vreme! Nema buke u komšiluku, spavam sam jer trenutno tako hoću, nemam kućnog ljubimca i jebeno ne znam šta mi je!
današnji dan : petak
datum : 16.07
Opet isto sranje! Tačno u dva sata! Na poslu me već pitaju imam li " neku " te oka ne sklapam po celu noć ili su moje komšije kupile pojačala i LSD pa " isprobavaju opremu " naizmenično. Nasmejao bih se kad bih imao čemu . . .
današnji dan : subota
datum : 17.07
Srećom , ne moram barem za vikend da gledam gomilu praznoglavaca sa doživljajima tek stasalih adolescenata uobličenih u jadnjikave priče od kojih mi je muka. (svakako mi je muka jer mesecima ne spavam). Isto sranje me budi u istih jebenih dva sata posle ponoći pa se od muke zapitam da se nisam, slučajno, negde, pretplatio na kurs: " naučite kako da samobuđenjem sjebete sebi život u par koraka ". Neću ni da pišem ovo sranje od dnevnika dok se ne vratim sa prve seanse. Gospode, blam me od sebe samog kad vidim šta pišem. Ja, dakle JA ! ! ! idem na seanse , ( tačnije , ići ću ) a do juče sam na pomen te reči zamišljao po par baba kako za okruglim stolom prizivaju , kasno iza ponoći , muža jedne od njih i kako ih ovaj , uz lelujanje zavesa , pozdravlja svojim prisustvom i svoju živu draganu, isto kao za života, tera bestraga što mu remeti i to malo mira kojeg ne spozna ni za lek sa njom , za života. Dakle, odoh u ponedeljak, nakon posla na " SEANSU " pa ću videti šta će krenuti na bolje. Oni su završili silne škole, zar ne, kako bi ovakvim, hm, . . . " slučajevima " pomagali ko od šale, zar ne? Ko ga jebe, biće šta će biti, svakako znam da neću oka sklopiti ni večeras , ni sutra jer ovaj jebeni kliše sa buđenjem u dva sata izgleda nema nameru da me ostavi na miru.
današnji dan : nedelja
datum : 18.07
Ovo je horor! Ne mogu više! Ako ova ili ovaj danas ne preduzmu nešto, odlučio sam da se ubijem. I ne šalim se. I onako neće mnogo njih da se potrese. Meni najbliži davno šetkaju po " večnim lovištima ", kolege će me oplakivati dva dana i psovati istovremeno jer sam se usudio da im eutanaziram glavnog magarca koji je rintao za sve prisutne. Čoveče, da li je moguće da sam ostao budan do četiri sata, plus, prekršio jebeno pravilo da neću otvarati ove stranice pre povratka sa ( namerno neću da napišem s . . . . e ) a u šest moram da se spremam za posao! Ćetiri sata je, ja pišem dnevnik, jebo te!
današnji dan : ponedeljak
datum : 19.07
Kako mi je na poslu, da li sam oženjen, u vezi, imam li hobi, srodnu dušu, kućnog ljubimca, kakav je kraj u kome živim, kakvo mi je bilo detinjstvo, volim li svoje prijatelje , imam li ih u opšte, ako ih volim , zašto ih volim, ako ih ne volim, šta je razlog i zbog čega ne prekidam očito lažno prijateljstvo, da li me je neko zlostavljao tokom odrastanja, da li sam mučio životinje , kako obično provodim slobodno vreme, da li ga uopšte imam i slična pitanja koja su vodila ka tome da gospođa, ( nije ON nego ONA), dakle , kao da gospođa piše brošuricu o neženji koji ne spava zbog deficita druge polovine a na moje pitanje : " koje je njeno mišljenje o mom fantomskom buđenju u iste sate mesecim ", odgovorila je , uz osmeh , : " o tome će mo sutra "! Da li ova baba stvarno misli da je ičim zavredila da ću nasesti na klasičnu psihijatrijsku otimačinu love od obično nesrećnih, pre nego ludih pacijenata !?
današnji dan : utorak
datum : 20.07
Izgleda da ću morati da se žrtvujem i odem kod znatiželjne babe čim obavim šta moram jer, zaista, više ne mogu! Možda sve i ne bi bilo tako strašno da se nakon jebenog buđenja u čuvena dva sata iza ponoći ne gubi svaka, i najmanja mogućnost da makar i odremam malo. Počinjem svašta da kontam. Prisećam se da nisam neku od bivših devojaka pregrubo otpratio sa "zbogom" svestan koliko je moja samoća kvalitetnija od njihovog prenemaganja i večitog traženja više svega i svačega , pa se neka zaigrala sa mojom vudu lutkom ? . . . čoveče, počinjem opasno da serem ali tako mi jebeno svašta prolazi kroz glavu. I pitam se, usput dok pišem, od kada sam , jebo te, ovoliko počeo da psujem!?
današnji dan : sreda
datum : 21.07
" Od kada je sve to počelo, da li otprilike barem možete da se prisetite ? " - ( konačno baba , posle sijaset nebuloznih pitanja , poče da radi svoj posao, pomislih ) " Ima tome, dugo, da . . . i previše i uveram Vas, da nema nikakve veze sa mojim ni poslovnim ni ljubavnim životom. Biću iskren, u interesu mi je zar ne? - jadnjikavo se osmehnuh " Dakle, trenutno nisam željan ženskog društva, na poslu je uobičajeno i da , svestan sam da svojom slabošću tovarim na sebe tuđe džakove al . . ." " Zbog čega to radite ? " - upita u sred mog jadanja. " Na šta konkretno mislite ? " " Na to što ne radite samo ono što se tiče Vašeg zaduženja, već u naokolo šetkate kao neki volonter iz organizacije " Bezumnici dobrog srca". Da li mislite na samopoštovanje i gde ste Vi u svemu tome dok to radite? Kako čujem , kolege ostaju gluvo - neme na svaki vaš trud. " - ( ova baba me rešeta gore nego da sam na ratištu, lakše bi mi palo ) " Hm " - nakašljah se - " nisam o tome razmišljao dok sada , od Vas, ne čuh, kako zapravo jadno izgleda moj radni dan i . . . " " Dakle ", - opet me prekide ! ! ! - " na kratko zaboravite Vaš posao. Kažite mi, odmah, sada, šta Vas najviše plaši ? " Zateče me ! " Insomnija, naravno, zato sam kod Vas i naravno apsolutna nepoznanica oko ovog buđenje u dva sata svakog jutra inač . . . " - da li je moguće da me prekida ponovo ! ? " Šta mislite o regresiji ? " " O čemu ! ? " - sad već i ne sakrivah bes ! " Regresija gospodine. Metoda kojom ću Vas lično, korak po korak, stepen po stepen, voditi ka Vašoj prošlosti kako bi smo zajedničkim snagama, Vi ja , našli uzrok Vašeg problema , obzirom da iz svega o čemu smo razgovarali, uzimajući u obzir i Vaš prvi dolazak, ne nalazim ništa kao traumatičnu stavku zbog koje bi imali bilo koju vrstu problema sa snom. " Ostah zatečen! Posao joj je da nas čita kao otvorene listove svežih knjiga pa izusti : " Dođite sutra i ako postoji mogućnost, javite kolegama da neće moći sutra da računaju na Vas jer ste meni potrebni i to : zbog Vas! " Uljudno zahvalih i rastah se sa baba - docom jedva čekajući da potražim na netu ša je (ili kojoj grupi novotarija ili budalaština pripada) ovo što mi predloži.
Bataljujem dnevnik, šetkam po sobi i pitam se : ko je luđi , doca ili ja!? Sa neta saznah da mi nudi padanje u neku vrstu transa, hipnoze i da bulaznim o sećanjima iz navodnih prošlih života! Smejao sam se tako glasno, čini se i preglasno , obzirom da čuh histerično lupanje nečijeg metalca o cevi radijatora. Klošar, ko god da je, pitam se da li je svestan kada sam se poslednji put smejao . . . Sedoh, otvorih limenku piva i gotovo se zavetovah da me baba više videti neće . . .
današnji dan ; utorak
datum : 27.07
Regresija, ludnica, metak, šta god ali ovo više ne ide ovako !!!! Ovde, jebo te , nešto debelo nije ok ! Znojim se kao blesav, dva sata je, jebena dva sata posle ponoći ! Zamoliću je da me primi danas, reći ću da sam bio u nekoj frci, nešto, šta god , samo da me primi , da pokuša da mi pomogne barem neko! UBIĆU SE ! !
Psihijatrijska ordinacija Prim. dr. Brumer Klara , specijalista psihijatrije
"Pronalaženje unutrašnjeg smisla života za pojedinca je važnije od bilo čega drugog" - Carl Gustav Jung
16 h : 30 min.
" Uđite, doktorka će Vas primiti. " - kratko, jasno i prilično drsko dobih obaveštenje da ću moći da uđem u poslednji vagon , poslednjeg voza iz koga sam, umalo, samog sebe izbacio.
" Da li ste spremni mladiću? "|Jesam! " - odgovorih mehanički sa pomešanim osećajem straha od nepoznatog i savršene ravnodušnosti jer se dalje nije moglo. Kontradiktorno kao i sve što mi se događalo u poslednjih godinu dana. "Opustite se molim Vas, evo " - pokaza rukom na, (i laik vidi ), komad luksuznog nameštaja - " lezite i počećemo za koji trenutak ". Ostadoh sam u ordinaciji. Sa zidova su me prekorno posmatrale diplome kojima ni broja nisam znao. Kao da su me opominjale, braneći svoju vlasnicu , da pomenuta i te kako zna šta radi i da panici nema mesta. U to , ponovo dobih društvo i najava seanse poče rečima : " Sve što sada budete videli, čuli, dešava se Vama u koristit. Od Vas očekujem puno poverenje, još jednom od Vas zahtevam potpunu opuštenost i laganim treptajem Vi će te mi dati znaka kada mogu početi. Da li smo se razumeli? " " Da, naravno. "- i za čudo, smireno trepnuh. " Sve što se bude dešavalo tokom seanse, biće snimano kako bi smo o svemu kasnije mogli diskutovati. Da li me razumete? " " Više nego ". Poče : " Zatvorite oči i lagano, sasvim lagano, pratite ritam moga glasa. Opustite se. Polako, potpuno opuštanje meko kao pero. Tajac. Radio sam sve kako je rečeno. Otkucaji sata gubili su se u daljini a ja sam, slušajući njen, odjednom mi se činilo više nego prijatan glas, tonuo u nešto što ne može biti istina : san! Miran, sladak, opuštajući, blagosloveni san! " Da li me čujete? " Isprva sam pitanje čuo kao kroz maglu ali sam bio uljuljkan u neki čudan osećaj instant nirvane i jedva čujno potvrdih. " Tako je, samo polako . . . opustite se, još dublje . . . neka Vas taj prijatni osećaj ponese što dalje odavde i kada budete spremni , kažite mi šta vidite . . . "
Trčim, trava je zelena kao u bajci, graja dece čuje se na sve strane . . . Neko doziva : " Jan, Jan, hej! " - poznajem glas i mahnito trčim prema njemu. Gledam u poznato lice, razmenjujemo osmehe i kao munje trčimo ka trgu. Usputne ulice su uzane, nekoliko puta klizam bosih nogu po blatu ali uz kikot ustajem, i žurim nekud. Pratim, kako osećam, svog najboljeg druga i jurimo kroz metež sačinjen od bezubih prodavaca, povrća, voća, pletenih korpi, koještarija i više trule nego sveže ribe. Žurimo negde, gorim , osećam se sav važan i konačno , prateći neopisiv žamor , stižemo do trga. Svetina čeka a jedan od ljudi u pohabanim krparama, nizom trulih zuba uzvikuje : " Jan , bićeš dobar, nasledi časno svog oca! " Iza nečega što je ličilo na omanji daščani, sklepani podijum, od škrbavca u krparama , dobrijam crnu masku od farbane kudelje. Sav ponosan, stavljam na glavu i uzimam . . . u ruke sečivo! Sečivo sa dugačkom drškom, uzdižem iznad glave a nepregledna gomila urla u transu : " Ubi ga ubiiiiii !!! "Zamahujem jednom, dva puta, čujem urlike nesrećne duše koju pokušavam, očito, da ispratim na onaj svet, i trećim udarcem završavam agoniju. Kotrljanje glave sirotana i liptanje krvi po mojim nogavicama uz urlik budi me iz nazovi sna ! " Smirite se, sve je u redu, ja sam sa vama, pogledajte me!" " Koji je ovo kurac sad! Jel ovo kazna ili prokletstvo da i kad zaspem sanjam sranja! O čemu se jebeno te više radi ovde!? " Imali ste iskustvo iz prošlog života i preneli ste ga. " " Koji prošli živor, šta sereš!! " - ovoga puta ja prekidoh nju. " Sedite , smirite se, verujte, sve je ovo normalno samo se Vi sa ovim susrećete po prvi put." Doda mi šoljicu toplog napitka, otpih par gutljaja i kao iz vedra neba sačeka me : " Nastavimo odmah , ako ste spremni, verujte, ne bih insistirala da zaista ne smatram da je od velikog značaja!" " Koji moj sad treba da radim opet da . . . ?" " Samo Vi ponovo lezite, opustite se, slušajte me i sve će biti u redu. " Ponovi se sve već viđeno : utonuh uz pomoć njenog glasa u isto stanje transa ali ovoga puta slike behu drugačije : sada me je u nekoj mračnoj, memljivoj ulici , pratila žena u ritama. Sve su krčme bile pozatvarane, mesečina beše jedino osvetljenje što ne spreči , kako videh, neku staricu da uporno prati svaki moj korak. Naglim okretom samo na tren je uplaših ali brzo shvatih da je predamnom gomila jedva živih, krhkih, starih kostiju i dva usahla siva oka." Šta hoćeš stara!? " Priđe gotovo bolnim koracima, mesečina mi pomože da uvidim da iz dva stara usahla oka krenuše potoci i stara izusti : " Oka ne sklapao dok si živ, ni sad ni doveka, san ti na oči ne dolazio, sreće i mira nemao, u mukama pamtio i zapamtio sina moga, jedinca nedužnog što ga onako krvnički danas na trgu ubi kao pseto! " " Kriv je majka, krao je!" " Šta je krao nesrećo, javili su kome su trebali da je pravi lopov uhvaćen malo pošto mi ubi sina! " Priđe još bliže pa izusti : " Neka ti duša ne nađe mira dok ne platiš nevinu krv i ono što uradi sa osmehom dok sam te iz one bezumne rulje molila, urlajući, da mi poštediš jedinca jer, znala sam da nije kriv! " Iz pocepanog šala izvadi nešto iz smotuljka, stavi sebi u usta i reče : " Idem za njim, na oči ti mrem ali živeo ti još sto godina ili jedan dan, oka sklapati nećeš i mira videti ko što ga ni ja u ovaj čas nemam dok dušu sa ovim svetom rastavljam! " Beše dva sata iza ponoći . . .
Uz urlike, znojav, skočih sa ordinacijskog kreveta duše pune nekog čudnog osećaja ali ne znadoh ponoviti ni reč! Prosto, nešto debelo nije bilo kako treba! " Doktorka, sve ste snimali, imam pravo i želim da znam , koji se đavo ovo dešava!? " Prvi put sam video da neko čija profesionalnost mora biti iznad svega, gubi kompas. Trudila se da iz nepostojećeg izvora nađe potporu u glasu i jedva izusti : " Dešava se mnogo toga. " - napravi pauzu - " niste jedini sa sličnim slučajem." "Kojim slučajem ženo!!!" - zaurlao sam i osetio među stegnutim pesnicama krajeve njene svilene košulje . Prestravljeno me gledala ali beše i vešta da lako izlazi iz ovakvih situacija. " Sedite" - reće glasom umilne , stare sirene. " Poslušajmo snimak zajedno i pokušajmo naći rešenje . . . "
Po pvratku u svoj stan povraćao sam nekoliko puta. Osećanja pomešana, nestvarna, ovo su nebuloze, baba se služi psihijatrijskim novotarijama . . . sijaset kombinacija mučilo je moju savest, zamajavala me podsvest i ubijala svest. Otišao sam iscrpljen u svoj krevet i potpuno zaboravio na probleme sa snom. Zaspao sam u nekoj agoniji kao klada, ne pokriven, odsutan i nedostupan za bilo koju emociju. Tačno u dva sata posle ponoći, uz krik , znojav i van sebe, kao i toliko puta pre ovoga, ni sam ne znam zbog čega, probudih se! Skočio sam, obukao se, dokopao ključeve i odlučio da vožnjom do pristaništa razbistrim misi. Od sutra bataljujem jebeni dnevnik i psihiće i počinjem raspitivanje ko bi mogao da mi pomogne . . . ali stvarno!
Krljuč u autombilskoj bravi beše karta za rešenje mog problema . . . vozim i razmišljam o vemu , razgledao sam lepe parove koji su se zagrljeni kretali svojim toplim domovima, jednu staricu koja . . . " Gospode Bože "!!!!
" I za sam kraj vesti, upravo nam je stigao izveštaj o teškoj saobraćajnoj nesreć koja se dogodila u kasnim jutarnjim satima u centru grada. Kako saznajemo, mladić koji je izgubio kontrolu nad vozilom imao je problema sa nesanicom, i u punoj brzini je naleteo na betonski stub. Ono što je najbizarnije u ovom slučaju, kako navode očevidci, glava nesrečnog mladića je proletela kroz staklo i isečena sa tri vidljive i duboke posekotine , otkotrljala se nedaleko odvozila. Ostatak za sada N.N osobe, vatrogasci već sat vremena pokušavaju da izvuku iz vozila. . . . Sa novim detaljima vezanim za ovaj slučaj, opširnije u toku narednih vesti . . . "
Psihijatrijska ordinacija Prim. dr. Brumer Klara , specijaliste psihijatrije , zatvorena je do daljnjeg zbog iznenadne smrti naše drage i voljene koleginice.
" Spavaj, spavaj dušo mila, majci svojoj dika si bila,
spavaj sine , ničeg se ne plaši majka tvoja strah će da straši
niko tebe diko moja neće volet kao majka tvoja
spavaj sine, kletvu majka sprema da ne sklopi oka onaj zbog koga te nema . . .
Spavaj sine, majka tebe sveti, neka ti duša međ anđele leti,
dva su sata , mesto tvojih svata, dva je sanka naplatila majka . . . "
datum : 14.07
Opet je dva posle ponoći! Čoveče , budim se već jebeni stoti put u isto vreme! Nema buke u komšiluku, spavam sam jer trenutno tako hoću, nemam kućnog ljubimca i jebeno ne znam šta mi je!
današnji dan : petak
datum : 16.07
Opet isto sranje! Tačno u dva sata! Na poslu me već pitaju imam li " neku " te oka ne sklapam po celu noć ili su moje komšije kupile pojačala i LSD pa " isprobavaju opremu " naizmenično. Nasmejao bih se kad bih imao čemu . . .
današnji dan : subota
datum : 17.07
Srećom , ne moram barem za vikend da gledam gomilu praznoglavaca sa doživljajima tek stasalih adolescenata uobličenih u jadnjikave priče od kojih mi je muka. (svakako mi je muka jer mesecima ne spavam). Isto sranje me budi u istih jebenih dva sata posle ponoći pa se od muke zapitam da se nisam, slučajno, negde, pretplatio na kurs: " naučite kako da samobuđenjem sjebete sebi život u par koraka ". Neću ni da pišem ovo sranje od dnevnika dok se ne vratim sa prve seanse. Gospode, blam me od sebe samog kad vidim šta pišem. Ja, dakle JA ! ! ! idem na seanse , ( tačnije , ići ću ) a do juče sam na pomen te reči zamišljao po par baba kako za okruglim stolom prizivaju , kasno iza ponoći , muža jedne od njih i kako ih ovaj , uz lelujanje zavesa , pozdravlja svojim prisustvom i svoju živu draganu, isto kao za života, tera bestraga što mu remeti i to malo mira kojeg ne spozna ni za lek sa njom , za života. Dakle, odoh u ponedeljak, nakon posla na " SEANSU " pa ću videti šta će krenuti na bolje. Oni su završili silne škole, zar ne, kako bi ovakvim, hm, . . . " slučajevima " pomagali ko od šale, zar ne? Ko ga jebe, biće šta će biti, svakako znam da neću oka sklopiti ni večeras , ni sutra jer ovaj jebeni kliše sa buđenjem u dva sata izgleda nema nameru da me ostavi na miru.
današnji dan : nedelja
datum : 18.07
Ovo je horor! Ne mogu više! Ako ova ili ovaj danas ne preduzmu nešto, odlučio sam da se ubijem. I ne šalim se. I onako neće mnogo njih da se potrese. Meni najbliži davno šetkaju po " večnim lovištima ", kolege će me oplakivati dva dana i psovati istovremeno jer sam se usudio da im eutanaziram glavnog magarca koji je rintao za sve prisutne. Čoveče, da li je moguće da sam ostao budan do četiri sata, plus, prekršio jebeno pravilo da neću otvarati ove stranice pre povratka sa ( namerno neću da napišem s . . . . e ) a u šest moram da se spremam za posao! Ćetiri sata je, ja pišem dnevnik, jebo te!
današnji dan : ponedeljak
datum : 19.07
Kako mi je na poslu, da li sam oženjen, u vezi, imam li hobi, srodnu dušu, kućnog ljubimca, kakav je kraj u kome živim, kakvo mi je bilo detinjstvo, volim li svoje prijatelje , imam li ih u opšte, ako ih volim , zašto ih volim, ako ih ne volim, šta je razlog i zbog čega ne prekidam očito lažno prijateljstvo, da li me je neko zlostavljao tokom odrastanja, da li sam mučio životinje , kako obično provodim slobodno vreme, da li ga uopšte imam i slična pitanja koja su vodila ka tome da gospođa, ( nije ON nego ONA), dakle , kao da gospođa piše brošuricu o neženji koji ne spava zbog deficita druge polovine a na moje pitanje : " koje je njeno mišljenje o mom fantomskom buđenju u iste sate mesecim ", odgovorila je , uz osmeh , : " o tome će mo sutra "! Da li ova baba stvarno misli da je ičim zavredila da ću nasesti na klasičnu psihijatrijsku otimačinu love od obično nesrećnih, pre nego ludih pacijenata !?
današnji dan : utorak
datum : 20.07
Izgleda da ću morati da se žrtvujem i odem kod znatiželjne babe čim obavim šta moram jer, zaista, više ne mogu! Možda sve i ne bi bilo tako strašno da se nakon jebenog buđenja u čuvena dva sata iza ponoći ne gubi svaka, i najmanja mogućnost da makar i odremam malo. Počinjem svašta da kontam. Prisećam se da nisam neku od bivših devojaka pregrubo otpratio sa "zbogom" svestan koliko je moja samoća kvalitetnija od njihovog prenemaganja i večitog traženja više svega i svačega , pa se neka zaigrala sa mojom vudu lutkom ? . . . čoveče, počinjem opasno da serem ali tako mi jebeno svašta prolazi kroz glavu. I pitam se, usput dok pišem, od kada sam , jebo te, ovoliko počeo da psujem!?
današnji dan : sreda
datum : 21.07
" Od kada je sve to počelo, da li otprilike barem možete da se prisetite ? " - ( konačno baba , posle sijaset nebuloznih pitanja , poče da radi svoj posao, pomislih ) " Ima tome, dugo, da . . . i previše i uveram Vas, da nema nikakve veze sa mojim ni poslovnim ni ljubavnim životom. Biću iskren, u interesu mi je zar ne? - jadnjikavo se osmehnuh " Dakle, trenutno nisam željan ženskog društva, na poslu je uobičajeno i da , svestan sam da svojom slabošću tovarim na sebe tuđe džakove al . . ." " Zbog čega to radite ? " - upita u sred mog jadanja. " Na šta konkretno mislite ? " " Na to što ne radite samo ono što se tiče Vašeg zaduženja, već u naokolo šetkate kao neki volonter iz organizacije " Bezumnici dobrog srca". Da li mislite na samopoštovanje i gde ste Vi u svemu tome dok to radite? Kako čujem , kolege ostaju gluvo - neme na svaki vaš trud. " - ( ova baba me rešeta gore nego da sam na ratištu, lakše bi mi palo ) " Hm " - nakašljah se - " nisam o tome razmišljao dok sada , od Vas, ne čuh, kako zapravo jadno izgleda moj radni dan i . . . " " Dakle ", - opet me prekide ! ! ! - " na kratko zaboravite Vaš posao. Kažite mi, odmah, sada, šta Vas najviše plaši ? " Zateče me ! " Insomnija, naravno, zato sam kod Vas i naravno apsolutna nepoznanica oko ovog buđenje u dva sata svakog jutra inač . . . " - da li je moguće da me prekida ponovo ! ? " Šta mislite o regresiji ? " " O čemu ! ? " - sad već i ne sakrivah bes ! " Regresija gospodine. Metoda kojom ću Vas lično, korak po korak, stepen po stepen, voditi ka Vašoj prošlosti kako bi smo zajedničkim snagama, Vi ja , našli uzrok Vašeg problema , obzirom da iz svega o čemu smo razgovarali, uzimajući u obzir i Vaš prvi dolazak, ne nalazim ništa kao traumatičnu stavku zbog koje bi imali bilo koju vrstu problema sa snom. " Ostah zatečen! Posao joj je da nas čita kao otvorene listove svežih knjiga pa izusti : " Dođite sutra i ako postoji mogućnost, javite kolegama da neće moći sutra da računaju na Vas jer ste meni potrebni i to : zbog Vas! " Uljudno zahvalih i rastah se sa baba - docom jedva čekajući da potražim na netu ša je (ili kojoj grupi novotarija ili budalaština pripada) ovo što mi predloži.
Bataljujem dnevnik, šetkam po sobi i pitam se : ko je luđi , doca ili ja!? Sa neta saznah da mi nudi padanje u neku vrstu transa, hipnoze i da bulaznim o sećanjima iz navodnih prošlih života! Smejao sam se tako glasno, čini se i preglasno , obzirom da čuh histerično lupanje nečijeg metalca o cevi radijatora. Klošar, ko god da je, pitam se da li je svestan kada sam se poslednji put smejao . . . Sedoh, otvorih limenku piva i gotovo se zavetovah da me baba više videti neće . . .
današnji dan ; utorak
datum : 27.07
Regresija, ludnica, metak, šta god ali ovo više ne ide ovako !!!! Ovde, jebo te , nešto debelo nije ok ! Znojim se kao blesav, dva sata je, jebena dva sata posle ponoći ! Zamoliću je da me primi danas, reći ću da sam bio u nekoj frci, nešto, šta god , samo da me primi , da pokuša da mi pomogne barem neko! UBIĆU SE ! !
Psihijatrijska ordinacija Prim. dr. Brumer Klara , specijalista psihijatrije
"Pronalaženje unutrašnjeg smisla života za pojedinca je važnije od bilo čega drugog" - Carl Gustav Jung
16 h : 30 min.
" Uđite, doktorka će Vas primiti. " - kratko, jasno i prilično drsko dobih obaveštenje da ću moći da uđem u poslednji vagon , poslednjeg voza iz koga sam, umalo, samog sebe izbacio.
" Da li ste spremni mladiću? "|Jesam! " - odgovorih mehanički sa pomešanim osećajem straha od nepoznatog i savršene ravnodušnosti jer se dalje nije moglo. Kontradiktorno kao i sve što mi se događalo u poslednjih godinu dana. "Opustite se molim Vas, evo " - pokaza rukom na, (i laik vidi ), komad luksuznog nameštaja - " lezite i počećemo za koji trenutak ". Ostadoh sam u ordinaciji. Sa zidova su me prekorno posmatrale diplome kojima ni broja nisam znao. Kao da su me opominjale, braneći svoju vlasnicu , da pomenuta i te kako zna šta radi i da panici nema mesta. U to , ponovo dobih društvo i najava seanse poče rečima : " Sve što sada budete videli, čuli, dešava se Vama u koristit. Od Vas očekujem puno poverenje, još jednom od Vas zahtevam potpunu opuštenost i laganim treptajem Vi će te mi dati znaka kada mogu početi. Da li smo se razumeli? " " Da, naravno. "- i za čudo, smireno trepnuh. " Sve što se bude dešavalo tokom seanse, biće snimano kako bi smo o svemu kasnije mogli diskutovati. Da li me razumete? " " Više nego ". Poče : " Zatvorite oči i lagano, sasvim lagano, pratite ritam moga glasa. Opustite se. Polako, potpuno opuštanje meko kao pero. Tajac. Radio sam sve kako je rečeno. Otkucaji sata gubili su se u daljini a ja sam, slušajući njen, odjednom mi se činilo više nego prijatan glas, tonuo u nešto što ne može biti istina : san! Miran, sladak, opuštajući, blagosloveni san! " Da li me čujete? " Isprva sam pitanje čuo kao kroz maglu ali sam bio uljuljkan u neki čudan osećaj instant nirvane i jedva čujno potvrdih. " Tako je, samo polako . . . opustite se, još dublje . . . neka Vas taj prijatni osećaj ponese što dalje odavde i kada budete spremni , kažite mi šta vidite . . . "
Trčim, trava je zelena kao u bajci, graja dece čuje se na sve strane . . . Neko doziva : " Jan, Jan, hej! " - poznajem glas i mahnito trčim prema njemu. Gledam u poznato lice, razmenjujemo osmehe i kao munje trčimo ka trgu. Usputne ulice su uzane, nekoliko puta klizam bosih nogu po blatu ali uz kikot ustajem, i žurim nekud. Pratim, kako osećam, svog najboljeg druga i jurimo kroz metež sačinjen od bezubih prodavaca, povrća, voća, pletenih korpi, koještarija i više trule nego sveže ribe. Žurimo negde, gorim , osećam se sav važan i konačno , prateći neopisiv žamor , stižemo do trga. Svetina čeka a jedan od ljudi u pohabanim krparama, nizom trulih zuba uzvikuje : " Jan , bićeš dobar, nasledi časno svog oca! " Iza nečega što je ličilo na omanji daščani, sklepani podijum, od škrbavca u krparama , dobrijam crnu masku od farbane kudelje. Sav ponosan, stavljam na glavu i uzimam . . . u ruke sečivo! Sečivo sa dugačkom drškom, uzdižem iznad glave a nepregledna gomila urla u transu : " Ubi ga ubiiiiii !!! "Zamahujem jednom, dva puta, čujem urlike nesrećne duše koju pokušavam, očito, da ispratim na onaj svet, i trećim udarcem završavam agoniju. Kotrljanje glave sirotana i liptanje krvi po mojim nogavicama uz urlik budi me iz nazovi sna ! " Smirite se, sve je u redu, ja sam sa vama, pogledajte me!" " Koji je ovo kurac sad! Jel ovo kazna ili prokletstvo da i kad zaspem sanjam sranja! O čemu se jebeno te više radi ovde!? " Imali ste iskustvo iz prošlog života i preneli ste ga. " " Koji prošli živor, šta sereš!! " - ovoga puta ja prekidoh nju. " Sedite , smirite se, verujte, sve je ovo normalno samo se Vi sa ovim susrećete po prvi put." Doda mi šoljicu toplog napitka, otpih par gutljaja i kao iz vedra neba sačeka me : " Nastavimo odmah , ako ste spremni, verujte, ne bih insistirala da zaista ne smatram da je od velikog značaja!" " Koji moj sad treba da radim opet da . . . ?" " Samo Vi ponovo lezite, opustite se, slušajte me i sve će biti u redu. " Ponovi se sve već viđeno : utonuh uz pomoć njenog glasa u isto stanje transa ali ovoga puta slike behu drugačije : sada me je u nekoj mračnoj, memljivoj ulici , pratila žena u ritama. Sve su krčme bile pozatvarane, mesečina beše jedino osvetljenje što ne spreči , kako videh, neku staricu da uporno prati svaki moj korak. Naglim okretom samo na tren je uplaših ali brzo shvatih da je predamnom gomila jedva živih, krhkih, starih kostiju i dva usahla siva oka." Šta hoćeš stara!? " Priđe gotovo bolnim koracima, mesečina mi pomože da uvidim da iz dva stara usahla oka krenuše potoci i stara izusti : " Oka ne sklapao dok si živ, ni sad ni doveka, san ti na oči ne dolazio, sreće i mira nemao, u mukama pamtio i zapamtio sina moga, jedinca nedužnog što ga onako krvnički danas na trgu ubi kao pseto! " " Kriv je majka, krao je!" " Šta je krao nesrećo, javili su kome su trebali da je pravi lopov uhvaćen malo pošto mi ubi sina! " Priđe još bliže pa izusti : " Neka ti duša ne nađe mira dok ne platiš nevinu krv i ono što uradi sa osmehom dok sam te iz one bezumne rulje molila, urlajući, da mi poštediš jedinca jer, znala sam da nije kriv! " Iz pocepanog šala izvadi nešto iz smotuljka, stavi sebi u usta i reče : " Idem za njim, na oči ti mrem ali živeo ti još sto godina ili jedan dan, oka sklapati nećeš i mira videti ko što ga ni ja u ovaj čas nemam dok dušu sa ovim svetom rastavljam! " Beše dva sata iza ponoći . . .
Uz urlike, znojav, skočih sa ordinacijskog kreveta duše pune nekog čudnog osećaja ali ne znadoh ponoviti ni reč! Prosto, nešto debelo nije bilo kako treba! " Doktorka, sve ste snimali, imam pravo i želim da znam , koji se đavo ovo dešava!? " Prvi put sam video da neko čija profesionalnost mora biti iznad svega, gubi kompas. Trudila se da iz nepostojećeg izvora nađe potporu u glasu i jedva izusti : " Dešava se mnogo toga. " - napravi pauzu - " niste jedini sa sličnim slučajem." "Kojim slučajem ženo!!!" - zaurlao sam i osetio među stegnutim pesnicama krajeve njene svilene košulje . Prestravljeno me gledala ali beše i vešta da lako izlazi iz ovakvih situacija. " Sedite" - reće glasom umilne , stare sirene. " Poslušajmo snimak zajedno i pokušajmo naći rešenje . . . "
Po pvratku u svoj stan povraćao sam nekoliko puta. Osećanja pomešana, nestvarna, ovo su nebuloze, baba se služi psihijatrijskim novotarijama . . . sijaset kombinacija mučilo je moju savest, zamajavala me podsvest i ubijala svest. Otišao sam iscrpljen u svoj krevet i potpuno zaboravio na probleme sa snom. Zaspao sam u nekoj agoniji kao klada, ne pokriven, odsutan i nedostupan za bilo koju emociju. Tačno u dva sata posle ponoći, uz krik , znojav i van sebe, kao i toliko puta pre ovoga, ni sam ne znam zbog čega, probudih se! Skočio sam, obukao se, dokopao ključeve i odlučio da vožnjom do pristaništa razbistrim misi. Od sutra bataljujem jebeni dnevnik i psihiće i počinjem raspitivanje ko bi mogao da mi pomogne . . . ali stvarno!
Krljuč u autombilskoj bravi beše karta za rešenje mog problema . . . vozim i razmišljam o vemu , razgledao sam lepe parove koji su se zagrljeni kretali svojim toplim domovima, jednu staricu koja . . . " Gospode Bože "!!!!
" I za sam kraj vesti, upravo nam je stigao izveštaj o teškoj saobraćajnoj nesreć koja se dogodila u kasnim jutarnjim satima u centru grada. Kako saznajemo, mladić koji je izgubio kontrolu nad vozilom imao je problema sa nesanicom, i u punoj brzini je naleteo na betonski stub. Ono što je najbizarnije u ovom slučaju, kako navode očevidci, glava nesrečnog mladića je proletela kroz staklo i isečena sa tri vidljive i duboke posekotine , otkotrljala se nedaleko odvozila. Ostatak za sada N.N osobe, vatrogasci već sat vremena pokušavaju da izvuku iz vozila. . . . Sa novim detaljima vezanim za ovaj slučaj, opširnije u toku narednih vesti . . . "
Psihijatrijska ordinacija Prim. dr. Brumer Klara , specijaliste psihijatrije , zatvorena je do daljnjeg zbog iznenadne smrti naše drage i voljene koleginice.
" Spavaj, spavaj dušo mila, majci svojoj dika si bila,
spavaj sine , ničeg se ne plaši majka tvoja strah će da straši
niko tebe diko moja neće volet kao majka tvoja
spavaj sine, kletvu majka sprema da ne sklopi oka onaj zbog koga te nema . . .
Spavaj sine, majka tebe sveti, neka ti duša međ anđele leti,
dva su sata , mesto tvojih svata, dva je sanka naplatila majka . . . "
Dušica M. Ognjanović
