" Kuckanje po luli , čeprkanje po njenom otvoru i nakon koji minut, posle završenog rituala, oslobađa se čudni, slatkasto - nagoreli miris višnje . Jagodicom prsta požutelog od duvana,laganim dodirom, oslobodi vino prisustva morske mušice i u čaši ostade mali krug oko pića koje nakon akcije spašavanja starog,dobrog podrumskog blaga,popi na iskap . . . More i sve ono što uz njega ide, mamilo nas je na nezaboravane avanture još od mladosti . Kad se setim svega . . . skoro svega, mešaju se osećanja . U kraj oka krene nešto poput suze, no, ne mogu da odlučim da li od čežnje za lepim uspomenama ili od tuge što je prekasno da u ovim godinama ponovimo bilo koju od njih . . . "
Sklopih korice prašnjavog dnevnika i pogled mi skrenu ka zraku Sunca između tavanskih dasaka. Prašina poput svetlucavih iskrica traži svoj put da dodatno pokrije još neki od predmeta sa gomile a ja premišljam kako da prenesem nešto što nema ni početak ni kraj . . . Skupiću ih na gomilu,stare požutele dnevnike, uzeću ih, kako mi je i dozvoljeno, priča neka teče sama . . .
" Vidi Jana kako je ostario ! Nazirem li ja to neku grbu ili i dalje previše petlja oko ribarskih mreža ? " " Ni mi nismo ništa bolji moj Noa ! " - odgovori Ames svom starom prijatelju i obojica se grohotom nasmejaše . Znali su se dugi niz godina , meštanima i onima koji su ih poznavali , činilo se čitavu večnost . " Od kad se mi znamo Ames ? Koliko ima od kad ovako duvanimo i pijuckamo ovo vino gledajući u more ? " " To se ne pita prijatelju , samo uživaš , živiš život , gledaš kako ostali stare a mi ostajemo isti . . . barem posle par čaša na ovoj vrućini ! Aj uzdravlje ! " - podigoše čaše , zveckanje kristala označi još jedno " živeli " u dugom nizu godina a kada se sa balkona koji je gledao na more razleže i pesma dva stara druga , svako je znao da su Noa i Ames i ove , kao i ko zna koliko godina u nazad , proslavljali svoje prijateljstvo hvaleći život što im je podario baš ono o čemu su maštali još kao dečaci . Zagledani u more , komentarisali su svoje živote , sumirali sećanja , razmenjivali informacije o unucima , porodici , poslovima koje su ostavili u amanet naslednicima . Sunce je bilo u zenitu , oblaci su na prelepom nebeskom plavetnilu igrali neku svoju laganu predstavu menjajući oblike iz jednog u drugi . Još ako popijete koju više , sigurno će predstava dobiti i dodatne kulise . . . " Vidi ono ! " - reče Noa Amesu . " Šta ! ? " " Vidi oblak prijatelju ! Kao lice neko , tako nosat bradonja kao ti , vidi ! " " Ček , stani ! Vidi stvarno ! A do njega , vidiš li ? Onaj jedan , tik uz njega tanani , maaalko pogrbljen , isti ti ! " - razleže se smeh ove dvojice . Godine im nisu mogle ništa ! Ostali su u duši ona ista dva dečaka kakva su i bila davnih godina dok su bezbrižno detinjstvo provodili u morskom gradiću u kome i nastade ova priča . " E , prijatelju " - otpi Noa omanji gutljaj i na čas zadrža ukus starog vina , proguta , kratko zažmuri pa nastavi - " skoro čuh da ovi oblaci mogu da budu kapije za drugi svet . Nešto poput tunela nalik vremenskoj kapiji . " Ames ga začuđeno pogleda : " Biće da smo mi preterali s ovim vinom druškane ! " " Ne , ozbiljno . Mislim , može biti da jesmo nego , otkud znam . Navodno ako se zagledaš u neki od oblaka i sačekaš dovoljno dugo da ovaj promeni oblik iz jednog u drugi , zatvoriš oči , zamisliš da si negde drugo i baaaam , menjaš mesto boravka prijatelju ! " Ames načkilji u oblake , zatim u svetlucavo mirno more a potom u svog prijatelja : " Čuj starče . . . izgleda da nam je preko potrebno lagano trežnjenje sa sve bokalom ledene vode ! " Odmahnu Noa rukom , uze da zapali svoju lulu od koje se nije odvajao godinama a slatkasti miris nagorele višnje stade da se širi balkonom . " Čuj šta nam rade godine " - sa osmehom je gunđao Ames - " oblaci i tutanj u drugi život ! Kako da ne ! E moj ćaknuti Noa ! " Sa bokalom ledene vode , uz činilo se , vesele zvuke kockica leda , Ames dobaci prijatelju : " Dimi , dimi ! Stiže preko potre . . . " Balkon beše prazan . " Noa ! " Pogleda Ames levo i desno u neverici . " Noa ! ? " Nije mogao otići iz kuće tek tako . Izlaz ka vratima vodio je pravo kroz kuhinju u kojoj je Ames bio maločas ! Kuća beše velika , četvorospratna , a bilo koji oluk ili šta slično od gradnje , nije omogućavalo silazak sa terase do prizemlja ni mlađima ni spretnijima jer to prosto nije bilo moguće ! " Noa ! " - sada je već vikao Ames . " Noa aa !! ' Podno balkona , na putu ka morskoj rivi , vlada je idila . Deca su se igrala , ribari se ljuljuškali na svetlucavoj površini prostranog tirkiza dok od Noe ne beše ni traga ni glasa . " Ej , Jan !! Jaaan ! " - vikao je Ames sa balkona. " Jaaaan ! " Sa rukom na čelu u pokušaju da zaštiti oči od Sunca , podiže pogled stari meštanin i poznanik ove dvojice pa upita : " Treba li vam još vina Ames ili Noa traži drugu turu duvana ? " " Jan , slušaj " - vikao je - " je li Noa dole na rivi ? " Ko ? " " Noa Jan , ima li ga dole ? " Ne prijatelju , pa malo pre ti je bio na terasi , mahnuo sam mu . Pitaj ga ! " Sklonio se siroti Ames sa ivice balkona i kao pokošen sede na stolicu . Bojažljivo pogleda u pravcu gde je malo pre sedeo njegov drug : stolica beše prazna , lula se dimila , čaša sa polu ispijenim vinom stajala je na istom mestu kao maločas . " Gospode Bože i Majko Sveta ! " - ponovio je nekoliko puta . Podiže glavu put vedrog neba i pufnastih beličastih oblaka . " " Gospode Bože i Majko Sveta ! " - stade da se krsti ali ovoga puta zajeca kao dvogodišnjak .
Odavno više ništa nije bilo isto . Od Noe ni traga ni glasa , stari Jan beše umro a Ames osećaše da godine uzimaju svoj danak svakim danom sve više i više . Snaga za nova svitanja davala je nada da će neko dotrčati i javiti šta se zbilo sa Noom . Večeri su imale smisao samo i jedino ako su se listali albumi sa starim fotografijama koje su bledele ali ih je siroti Ames iznova i iznova jakim bojama emocija i sećanja bojio živim bojama braneći sebe od savesti i svog Nou od zaborava . Godine su imale smisla jedino i samo ako je svakog leta , na istom mestu , istoga dana , proživljavao već viđeno . Rezultata nikada nije bilo . Kada oseti da savest gazi najtvrđom čizmom , iznenada , odluči da potraži svog prijatelja na svoj način , svojom snagom i voljom prizvaće , nadao se , barem neke vesti ili nešto što je nekim pukim slučajem promaklo onima čiji je je posao da traže one od kojih su lišeni srca odustali a one koje su ih voleli , za njima tragali i zbog njih živeli .
Miris soli , pečene morske ribe i slatkog vina ujedaju ga za srce . Svaki dolazak u nekada omiljeno mesto sad beše poseta paklu još za života . Siroti Ames ! Samo Bog zna koliko je tragao za svojim drugom , samo on zna koliko je plakao i molio inspektore da potraže i ispod svakog kamena , stene , luke , aerodroma , dubina . . . uzalud . Nema ruke i rukava koji nisu povučeni uz staračke suze da se okrene gora i voda jer Noe nema ! Noa je nestao ! Sitnim , ubrzanim koracima , šetao je rivom ostareli Ames i molio meštane da mu kažu je su li saznali išta novo . Siroti starac nije ni shvatao da se generacija koja pamti Nou nalazi u večnim lovištima a omladina koju je zaustavljao po stazama znala je za Nou samo iz priče kao nesrećnog starca kome se na balkonu neke kuće gubi svaki trag . I njegovom prijatelju koji nkada nije prestao da traga za njim ostavljen u svom bunilu od strane svih koji su mu bili potrebni : istražitelja , porodice i sreće . Lokalni ribar je krpio dotrajalu mrežu . Na prvi pogled , ovaj bi mogao biti približno njegovih i Noinih godina ! Ako ne , barem najbliže tome , tako se činilo . " Dobar dan i srećan rad ! " - sa pola daha i mnog nade požele Ames starom ribaru . " Dan . . . " - odgovori ovaj ne dižući glavu od svog posla . " Pitao bih nešto , ako ne smetam ? " " Pitaj . . . " - mreže su i dalje imale veću moć od znatiželje ribara da pogleda sagovornika . " Pitao bih vas za nešto . Davno to beše . Molim vas oprostite , samo na kratko ako bi ostavili te proklete mreže ! " U tom trenu , stari ribar uspravi glavu i bezizražajno pogleda u sebi nepoznato lice . " Pitao bih vas da slučajno ne znate nešto o Noi ? On je bio u ovom mestu , i nestao na terasi kuće ! " "Aaa . . . o da , da . . . čuo sam za to . Da , daaa . . . " - razvuče ribar i nastavi da popravlja svoje mreže . " Čuo sam , nego mi sagovornici nisu baš pouzdani ! " - blago se nasmeši . " Ko su , molim vas , niko nije nebitan ! Ko su molim vas ! ? " Podiže ribar glavu ponovo . " Deca . Deca su mi pričala nešto . . . " - sada vec drugačijim tonom obrati se stari ribar . " Da vi niste Ates , njegov drug što traga godinama za njim ? " " Ames ! Ames , ja sam , da ! Znate li šta molim vas , smilujte se ma ko da je rekao i šta smilujte se ! " Ribar pokaza rukom da ovaj sedne pored njega i poče šta je znao : " Čujte , ovo su dečje priče . Ja u to ne verujem zato . . . " ' Ni ja nisam verovao u mnogo šta pa sad sve verujem ! Pričajte i ne tajite mi ni slovo ako za Boga znate ! "
" Priča dečurlija da u taj i taj dan , tačno u podne , kada je vedro nebo i Sunce u zenitu , neki oblak poprima obrise ili oblik starca sa lulom . . . stoji nad kućom " - pokaza pravac mesta gde je Ames poslednji put bio sa Nom - " i iznenada taj oblak nestane . " - nastavi ribar . " Opet se pojavi a pored njega je oblak u obliku nekog drugog lica , zajedno , kao da nose nešto poput čaše ili bokala vode . Ne znam verujte , to je sve od dečijih koještarija koje sam čuo ali ste insistirali ." " Moj Noa ! Noa moj siroti Noa !! " - zajeca Ames . " Uzeli su mi ga portali ! " " Ko ? " " Prokleti portali ! Prošao je kroz portal i tu nema nazad ! Nema nazad !! " - urlao je kroz suze . Dok se odigravala drama na rivi , dotrčaše klinci i jedan od njih povika : " Ej , ovaj čiča isti oblak druga Lule ! " Klinci sa grajom i smehom nastaviše da trčkaraju kraj svetlucavog mora a ribar skamenjen pogleda u istog takvog Amesa . Istina je ! Deca su stvarno videla istinu ! Ili barem deo nje ! Ribar je ostao da gleda za Amesom a ovaj je uplakan krenuo pravo put lokalne policijske stanice ! " Dobar dan inspektore ! " " Vi ste ? " - upta ovaj . " Inspektore , pazite sta želite , inspektore pazite ! Snagom svoje volje ode mi Noa u druge dimenzije ! " - sada se već cerekao siroti starac . " Ko ste vi ? " Pitao sam vas o čemu govorite ? " " Pazite šta želite inspektore , daaaavno su kazali ! Pazite , možda vam se i ostvari ! " Izađe starac iz policijske stanice i zaplaka ! Suze i smeh mešali su se dok ne stiže pred kuću iz koje je davnih godina nestao Noa . Gledao je kao hipnotisan u balkon i laganim koracima išao u nazad ka plaži naizmenično gledajući čas u oblake , čas u balkon . Iznenada , srete jednog od zajapurenih dečaka i uhvati ga za ruku : " Dečače ! Gde mogu da vidim te oblake !? " Mališa se uplaši jer je licem u lice bio sa jednim od "oblaka - likova" koje su on i drugari gledali već mesecima ! " Sad ! " - promuca klinac . " Šta sad ! ? " - blago mu je stegnuo ruku siroti Ames . " Sad je iznad nas , gospodine! " - bojažljivo izusti dečak , otrže ruku iz starčevog stiska i potrča niz rivu . Nebo vedro , među olacima dva više nego jasna : starac sa lulom i drugi sa kapom moli se kraj njega ! " Noaaaa ! " - urlik se razneo čitavom obalom ! U to , Ames se gotovo spotače o nešto u pesku i brišući oči shvati da umalo nagazi na lulu! Noina stara lula , stajala je umrljana od peska i prašine a miris višnja nagorelog duvana , nekim čudom , zapahnu okolinu ! " Noa , druže moj !! " - podiže čežnjivo starac ruke ka nebu i ostade da gleda ka oblacima naočigled meštana koji su se krstili . Ames nije dočekao ni sata više . Ovozemaljskih dana . Preminuo je u trenu sa rukama podignutim u vazduhu a telo je podigao i prijavio slučaj nadležnima niko drugi do ribar koji je imao tu čast da sudbinom ili voljom više sile , ponovo spoji dva drugara . Hmm . . . portali . . . čudna je to priča . . .
Tela su tu , no ,duše ko zna gde su . . . Portali i prijateljstva , stari su koliko i sam ljudski rod i složena i neraskidiva baš kao i samo prijateljstvo . . .
Dušica M. Ognjanović
