Tutanj

Dragi moji,

Pre svega, hvala svima koji su pisali i ukazali poverenje otvarajući srca i duše do najskrivenijih dubina. “ Ovo nisam kazao ni svešteniku.”, jedna je od rečenica u porukama koje su pristigle jutros i tokom prethodnih dana i zaista , ostavile snažan utisak na mene. Mnogi od vas pišu o ljubavi. Pitaju za savete, zajedno razmišljamo naglas. Šta je suština, gde se krije, da li je treba tražiti ili sama dođe? Drugi pitaju za savet, kako uspeti i da li započeti više poslova, kojim tokom sve ide i kakav je ishod svega? Ono što sam primetila, ( kao jednu od tema koja me posebno pogađaju ), svakako, priča o prijateljma koji su to bili ili su “zakazali” onda kada su bili najpotrebniji. Svega ima u vašim porukama ali ono što ne smem i ne mogu preskočiti je ljubav, zahvalnost i vaše poverenje, u svakoj poruci, bez izuzuetka. Zbog svega prethodno navedenog, biće mi čast i zadovoljstvo, (na vašu molbu), da neke od sudbina, životnih epizoda koje ste podelili sa mnom,  pretočim u priče koje će uskoro biti objavljene.

Između ostalog, zanimalo vas je, kako ću provesti vikend, pohvalili ste tekstove, fotkice, slali divne sličice, želje i divnu energiju. Evo odgovora na jedno od pitanja koji će biti sasvim kratak : vikend ću provesti u prirodi. Suprug i ja “krademo” po koju lekciju od onih koji su bili mnogo mudriji od nas. Odvezite se van grada, uzmite pletenu korpu, stavite đakonija koje volite i jednostavno i samo: živite! Običan život , uživajući u onome što ga zaista čini a to su sitnice , na šta vas uvek podsećam!

Avioni, kamioni i ostali snovi, ako su na korist i suđeni vama, doći će svakako, pre ili kasnije . . . Do tada, poslušajte prethodno napisane rečenice i dozvolite svom umu, duši i telu da u minimalizmu osete maksimim.

Neka ovaj jun i svi naredni dani, meseci i godine, svima nama, ma kako se činilo teško ili nemoguće, donesu neke bolje dane. Smene kiše i oblaka ima u životima svih nas ali nikada ne zaboravite da uvek Sunce da poslednju reč. Uživajte, budite dobri srcem i dušom jer, razloga za brigu nema. Onaj ko vodi računa o nama, i te kako zna i šta će sa nama . . .

Dakle pecivo, prohlađeno piće, ključeve od kola u ruke, ćebence i tutanj . . .

Dušica M. Ognjanović