Mohamed je radio na Kairskom Univerzitetu od svoje mladosti do penzije. Upoznala sam ga 2019 godine kada sam po drugi put kročila u Egipat. Kao svima poznati zaljubljenik u istoriju, (naročito drevni Egipat), sve me je zanimalo i nikad mi nije bilo dosta! Ni čuvenog Kairskog muzeja, doline kraljeva, Sfinge, piramida i lutanja do najmanje tezgice u Han el Halilu. U tom nekom transu iz ljubavi prema drevnom Misiru, u molitvi i hvali što sam tamo gde sam, upoznah sticajem okolnosti i Mohameda El Sobkija, tog profesora u penziji i velikog patriotu, potomka drevnih Egipćana veoma bliskih jednom od faraona, što je individualnim traganjem, (tvrdi), u mladosti i dokazao. Kako, ne pitah, odlučih da mu verujem a ono što sam saznala od ovog divnog starca, pretvaram pričom i ovim redovima, u još jednu životnu lekciju.
U južnom delu, takozvanog Starog Kaira, postoji jedno mestašce koje je satkano od snova. Java i trud vlasnika, pomaže da nam se pokaže u punoj lepoti : čajdžinica - knjižara sa malim uglom za prodaju suvenira. Egipat jeste muslimanska zemlja, Arapska republika Egipat, zvanično, no, mnogi zaboravljaju da je Egipat i kolevka hrišćanskog monaštva i zemlja u kojoj je divni Gospod Isus, boravio svojih detinjih dvanest godina. Elem, u toj čajdžinici, pokrenu se priča o mnogo čemu: savremenom načinu života u Egiptu i šta se pod tim podrazumeva, nezaobilazna tema beše i revolucija egipćana na čuvenom Tahriru, književnost, omladina . . . Dotakosmo se sporta i prvaka u njima omiljenom fudbalu ( dal Zamelk ili Al Ahli, dal Salah podseća na Mida ili je Šikabala i dalje unikat). Slatki gutljajčići soka od mešavine hibiskusa,rogača i orhideje, žamor prodavaca vani ili tiha molitva uz osmeh prodavca iz ugla, tek . . . pomislih, ovo bi mogao biti moj drugi dom . . .No, nastavismo pričom dalje i dođosmo do nezaobilazne priče o drevnom, onom spoznatom i još uvek nejasnom, saznanom i onome što se tek (i još uvek), dan danas, samo nagađa.
U vreme studentskih dana, poče Mohamed, grupa profesora sa Kairskog univerziteta, najavi svim studentima da je u dolini kraljeva pronađen papirus sa podacima koji još nisu bili prevedeni a mora biti da su od velikog značaja jer kovčeg u kojim su nađeni, beše ukrašena čistim zlatom! Na drškama stajahu sami safiri, po dva na ručkama i pet na poklopcu. Kako da je juče bilo, kaže, san mu nije hteo na oči dok ne dočeka i to jutro da u predvorju muzeja, u društvu ostalih ljubopitljivih studenata, konačno među njima, i on sam, ne ugleda tu zaostavštinu svojih predaka. I zaista, pred njima se ukaza veličanstven predmet : kovčeg od abonosa, optočen čistim zlatom sa sedam nestvarnih, velik safira! Svi su se divili bez izuzetka! No, Mohamed i nekolicina pribranijih studenata, zamoli profesore da im pokažu i papiruse koji su u kovčegu. " Papirusi su odneti na prevođenje, o rezultatima ćete biti obavešteni. Uživajte u prizoru koji je pred vama jer će, kako ste upoznati sa procedurom, predmet uskoro biti daleko od vaših očiju i nedostupan za ovako blisku prezentaciju. " Seća se Mohamed te rečenice i dan danas, kaže. Dugo, dugo vremena mu je slika zlatnog kovčega sa blistavim safirima bila pred očima. Još duže ga je mučila i znatiželja šta je pisalo na papirusima, obzirom da ih više niko nikada spomenuo nije sve do jedne večeri kada je sreo profesora Ahmeda a promisao Božija, sa lakoćom, sastavi sve kockice mozaika čije boje ne blede ni dan danas . . .
Na korak od kapije, sa pet somuna i kesom punom urmi, licem u lice, srete se Mohamed sa Ahmedom. Pozdravi ga i ponudi da svrati u njegov dom i učini čast celoj porodici. Ovaj pristade i slučajan susret studenta i profesora, pretvori se u miran i blagosloven iftar. Kako beše vreme meseca Ramazana, pokrenu se i razgovor o veri i malo po malo, malo po malo, nizaše se teme jedna za drugom. Oko nekog doba, krenu stari profesor kući a Mohamed oseti da treba iskoristi priliku : pitaće profesora šta je pisalo na papirusima a za uzvrat i kao pečat poverenja, zakleti se Bogom da kazano neće saznati više niko. Otprati ga kroz dvorište i do same kapije kada stigoše, upita šta je naumio. Profesor zastade i u čudu pogleda svog studenta: mora biti da ili je lud ili drzak bez mere! Gledaše se par sekundi jedan u iščekivanju drugi u čudu ali sila Božija odradi svoje . . .
Mohamed se kune svojim sinovima da je sve bilo po redu koji vam sada prenosim i pišem:
U trenu, od nekud, osetio se miris nalik mešavini tamjana i jasmina a stari profesor najednom, poče da priča . . .
To što sazna Mohamed te večeri, promenilo je njegove poglede na život zauvek . . .
Videla Ga je na nečemu što liči na ank. Raširenih ruku u svetlosti kakvu do tada videla nije. Nije mogla ni da je opiše ali je znala. To svetlo, taj lik i taj znak koji se ukazao, to je bio Bog! Zaista Bog! Pokušavala je da svom suprugu pokaže kako je bilo to viđenje, donosila danima i noćima ank i raširenih ruku pokazivala kako stoji na njemu u svetlosti koja je jača od samog Sunca. Molila je u ubedila svog voljenog da Egipat mora slaviti tog Boga. Pristao je, poverovao je. I počeše slaviti jednog Boga. Prvi put, nakon toliko vekova i dinastija, slavio je drevni Misir jednog Boga! Sijao je kao Sunce! Pobuni se narod! Nut, Oziris, Set, Izida!! Šta će reći na ovo!!? Njeno vidjenje, kažnjeno je. Ovoga puta, njena lepota neće značiti ništa. Njeno držanje, mudrost i slava, završiće u gomili povoja. Zatvorili su je u sargofag živu. Nakon što je ugušena, sarkofag se otvara, maljem joj lome lice da u sledećem životu nema usana koje će izgovoriti svoje ime i u miru preći na onaj svet. Čuvenu skulpturu njene biste, ne završiše sa namerom do kraja, da joj oskrnave lepotu i oduzmu vid jer sa leve strane, gledala bi na put kuda dalje u večnost. Zapis dalje kaže, kako je jedan od prvosveštenika boginje Nut, vrišteći noćima tvrdio kako je video kraljicu živu i zdravu, oko vrata noseći amajliju nalik anku. Crtao je faraonu i kako dalje piše, ono što je stari profesor Ahmed video, beše to: krst!
U čajdžinicu uđe mladi par, raspituju se za skulpturice koje bi kupili prijateljima i pogađaše cenu. Prodavac vadi malenu skulpturu kraljice Nefertiti.
" To je ona."
" Znam, da, kraljica Nefertiti. Predivna je."
" Kažem: to je ona. Ona je srušila bogove starog Egipta i kazala da je videla krst. Vidite, kad smo kod teme o veri, ja sam musliman, od kad znam za svoje prezime ali mi je žena hrišćanka."
Zastadoh a on kao da mi pročita misli:
" Da, moguće je. Imamo tri sina i ni jedan problem."
Nasmeja se osmehom širokim i punim sreće. Kesica sa suvenirima beše puna i mladi par srećan, ode dalje svojim putem, ne sumnjam, da nastave uživanje u čarima zemlje faraona. Dva i dva su četiri . . .
" Da vas pitam Mohamede, koje je vaše mišljenje o postojanju čuvene Nefertitine statue a njena mumija uredno nedostaje i dan danas. Šta mislite o tome?"
Ustade Mohamed i pozva me pokretom ruke da učinim isto.
Pokaza put Koptskog dela Kaira gde se u daljini nalazi crkva Presvete Bogorodice.
" Ko u Oca Moga i Mene poveruje, živeće i posle smrti. Jel tako beše Isus kaže?"
" Kaže Mohamede."
" E onda i njoj po veri njenoj neka bude . . . "
Dušica M. Ognjanović
