Obično smo navikli da ga viđamo na artiklima široke primene
: teglama sa puterom od kikirikija (moj omiljeni) , kremama, sapunima, bojama za
kosu i zidove i sl. ali nikada nisam ni načula da postoje „rokovi trajanja
prijateljstava“. Nisu slovne greške, ja dobro kucam vi još bolje čitate ,znači
na dobrom smo putu da zajedno otkrijemo postoji li ili piše li negde
deklaracija „na“ ili „ za“ prijateljstvo.U međuvremenu saznah. . . .
Mislim da postoji, gotovo sam sigurna, samo je
kucana, utisnuta ili bolje reći žigosana nemuštim slovima. Zato se tako lako dugo, dugo ti “proizvodi” provlače po životnim
rafovima, čuvaju za najbolje dane, događaje, ponosni smo do neba na te naše fine
slatkiše kao na prvence sve dok ne dođe trenutak kada „roba”treba da se otvori, u punom mirisu i “sjaju”i
pokaže svoje pravo lice.
Koliko puta
vama se, (ili vama bliskim osobama), dogodilo da čujete onu čuvenu “a mogao sam
sezakleti u njega” , “ma šta pričaš!? On/ona to da uradi! U životu ne bih
rekla,a mogao sam/la glavu dati njega ili nju!? I sve tako u krug a Boga mi,na
žalost,toga je ovih zadnjih dana u vremenu sve više.
Namerno se
pozivam na reči mudrih staraca,da začinim ovu moju čorbicu,ovim pomenom na
zadnja vremena jer sve na to ukazuje.Od promena u prirodi do promena u ljudima
i svemu onom što nosi kombinacija ili suživot gore pomenutog.
Ljudi su
postal kao konzervirana roba : malo li im se “ čukne “ pakovanjce,odmah ode i
dužina roka trajanja,tačnije postaju neuporebljivi.Šta bi kod ljudi moglo
značiti “ čuknulo se pakovanjce “ .Vrlo jednostavno,pred vama se ukazuje
dobrica,fin druškan,drugar,kompa,frend,jaran kako god ,sve bude med i mleko
dok…….ne lezi vraže,ne dođe vreme da mu ili joj kažete,kad situacija na to
ukazuje istinu u lice ili oči (oboje donosi isti rezultat). Padaju maske kao
lastiš u prvoj bračnoj noći,pršti na sve strane-rezultat : neko je ili jeben
ili sjeben. Ili vi,posle saznanja da vam prijatelj i nije baš ono za šta
ste se mogli kleti i zakleti ili druga strana zatečena,nazovi vašom drskošću
kako prijtelju ili prijateljici svojoj „ tako“?A to „tako” je samo pitanje i pravo da znate i
proverite da li je istina da ,na primer, kako čuste od treće osobe,vaš
druškan,frend,kompa,prijatelj,jaran,kazao drugim osobama ono što je bila vaša
duboka intima,vi mislili neraskidiva veza među vama i njemu ili njoj,samo „ bezazleni “ trač uz kafu da se
oslasti jer nije bilo ratluka u tom trenutku uz istu.
I šta sledi? Ma nisam ja,pa valjda me poznaješ,auuu,šta je
to sa tobom,pa da li je moguće da veruješ drugima više nego meni (ovaj klasično
švalerski vokabular se redovno koristi i u konverzaciji kod ex prijtelja u najavi
).Podjedanko „učinkovito“ koliko kod švalerisanja toliko i u odjavi
prijateljstva.Propast u najavi i jedan obraz,do dva,uvek stradaju.Savet : ne
pokušavajte a pre svega,ne dovodite sebe u pomenute situacije.Nisu babe i stara
pokoljenja grešili sa onom krilaticom : ništa slađe od mirnog sna i savesti.
Pravi prijatelji su zaista kao detelina sa četiri lista.Ja sam imala sreću da uberem dve ali....jedan listić je svojom nepromišljenošću
otpao,ja ga zgazila i......
I tako napisah ove redove....da upozorim i ostale da
uvek,bez obzira koliko ušuškani bili,jedno oko uvek bude malko otvoreno.Nek
čkilji,opaža,posmatra,uviđa na vreme da uzalud na kraju herbarijum ne bude pun
suvih,beskorisnih,samo na oko cvetova.Ono korov ,od prvog dana,koje cveće nikad
nije ni bilo.
Dušica M. Ognjanović
Dušica M. Ognjanović
