Aligator VS. Zeka

Počela košava sa svojim "pirkanjem". Ako, i vreme joj je, ne žalim se. Zapravo žalim se. Smeta mi za sinuse, vija mi kosu "vila Raviojla stajling" svuda : oko, na i po licu pa pravac kretanja održavam, (pohvalicu se), solidno poput indijanskog slepca kombinujući sećanja, zvuke i verujem mama prirodi neće dozvoliti da se u štiklicama, "taze" sređena , spotaknem o kakav kamičak ili tek uglavljeno "parče" mozaika , jednog od mnogih među 605- og  x postavljanim pločicama u centru. Bile su rashodovane, demodirane, hrapave, glatke i suviše, šta li, i ko bi ga znao, pa pametni ljudi menjali po zilioniti put nešto što je već bilo solidno da se po njemu valjano hoda, no, ko sam ja da se petljam i upuštam u tako složene teme ? Vajar, pisac, profesorka klarineta, crtkam nešto.... ko god  : budala ! Kratko, da ne zamaram ili povredim najtananija umetnička "osetila" onih koje u prethodnoj rečenici spomenuh. Nego, dunu košava pa sa sobom, osim kose što pomenuh , ponese i zakovitla sa gradskom prašinom i one divne mirise jeseni : kestenja, pečenog kukuruza i kokica. Da se nisam zaputila ka knjižari, jednoj od većih i elitnijih, kupila bih i kokice, i kestenje i kukuruz pride. Pa gde stane. Ne mislim na klip nego na sve što mi se odjednom prijede u tom trenu i ako sam uredno doručkovala pre polaska na pomenutu destinaciju. Kada se kaže, (a kakva su vremena mora se), da bi smo ih mi budale (koji pišemo i još uvek čitamo štampana štiva), lakše locirali a oni što ne čitaju i ne znaju ni naziv sopstvene ulice ili imena , e, zbog takvih se sada knjižare dele na : “poznate” i one koje to nisu, na “elitne” i one malo manje od njih zarad potrebe polupismene ali žestoko bahate populacije .Kada za to dođe prilika, divlji što oteraše pitome, kupovinom drangulija u nazovi "fensi knjižarama", ponosno a bez razloga, (kako i priliči budalama), saopštavaju kasnije nekom od svojih lažnih prijatelja ili prijateljica kako je darovana šolja, rokovnik ili kakvo lako štivo kupljeno baš u toj i toj “elitnoj” knjižari. Eto, ja se zaputih ka jednoj takvoj. Ne pazarim ni šolju, ni ukrasnu olovku u super pakovanju (koja zagarantovano ne piše), ne kupujem ni doštampano izdanje neke od ostarelih dama starog zanata čije ispovesti idu kao ćevapi na sred Baščaršije, ništa slično...Dođoh da osmotrim...Da osmotrim kako se prodaje knjiga koju sam napisala, prodala autorska prava, zamenila naslov, rađena pod pseudonimom, ilustrovana ni nalik onome kako sam htela i uživam...Ego kao kuća. Najbolje gradnje, ne montažna...I prisetim se kako je započeta, kako je "začeto" njeno prvo slovo, kako je postala embrion, kako me posle mesec dana od njenog nastanka, (kao i kod svakog začeća) boleo stomak. Usadila se duboko u mene a trema je činila svoje. Moje čedo od ko zna koliko hiljada slova, redova, reči. Sećam se ljudi koji su čitali prve redove, jednog lika koji je bio upućen u njeno nastajanje, motiv da pisem brže i bolje kako bi se  izrodila što pre. Možda je neko od vas i čita ovih dana, oka ne može da sklopi od straha čitajući nova poglavlja a mene to ludo zabavlja,  moram priznati. Čuveni miris sveže odštampane knjige...otvaram je , otprilike na polovini, dodirujem stranice i smeškam se. Kao tigar u grmlju koji odmerava svoj plen. Čekam da čujem.... i pitam : "Kako ide prodaja, valja li ovo čemu? Kupujem za prijatelja koji je ljubitelj horora a ne znam baš da li ću napraviti valjan odabir, vidim nova je, zato Vas pitam?... "Uzmite  slobodno, nema greške, ljudi je tek otkrivaju i oduševljeni su!" Naravno da jesu, draga moja, razmišljam, naravno da jesu obzirom da je rađena dušom, srcem i kombinacijom bola, sujete, eksperimenta i zadovoljstva....sa empirijskom dozom sadizma kako bi finiširana bila upravo ovo što jeste - savršeno moderno crepy štivo. Ponos dominira, prerasta u mix sujete i gađenja prema tuđoj gluposti. Ljudi misle da su pametni, opasni, "namazani", "sklapaju kockice", dobro rezonuju i gle, kad se sabere, sve ima logike. Kad ono....C c c.... znate, kada vam je ego veći od IQ- a , tada nastaje blam. Blamčić. Blamičak. Znam, pogan sam, teška pogan što bi kazali na sjeveru krševite Cg. ali....i pogan ima svojih kvaliteta. Vešto ih krije, upakuje u tužnu priču, plasira je, sačeka reakciju, navede na tanak led i gleda kako od Joker -a postaje Bambi. Krcka led i ludo me zabavlja pomisao da li da parčiće stavim u Martini koji ne konzumiram , jer mrzim alkohol, ili da prosto gledam umišljeni um, precenjenih sposobnosti kako sam pada, klizećim startom u ukakanu stazicu svojih izlajanih misli? Šetkam  po knjižari kao paunica u punom sjaju...odmeravam, razgledam, sećam se.... Naziva knjige koji je prvobitno trebao biti, lažnnog divljenja i podrške još lažnijeg lažljivca , ideje oko ilustracija, pesama koje su korišćene dok su nastajale određene stranice, na polovini knjige u začetku, potporu u vidu muzike koju u životu nisam slušala ali poneta epizodom "love is in the air", napisah i par delova u tom ...nazovi "ritmu". "Ritmu" bez melodije sa primesama haosa pretočenog u prizvuke akorda ada u pokušaju. I nastade tu par dobrih delova...priznajem. No, koga briga...više. Bilo je, ne kažem, gotovo do pre neki dan ali sa tačno dve rečenice, od feničkog "Alef" ili grčkog "Alfa i Omega" do : trt. Tri kratka slova u još kraću , opšte pozatu narodnu reč za  - ništa . To ništa, u dve rečenice, sa ciklion prethodno izgovorenih postade : trt. I realno, verujem da će vremenom, to " trt"(ako spusti loptu, svede ego na minimum i blago krene ka ateriranju), da....postoji šansa ka spasenju. Mislim barem na odsustvo blamiranja i otvaranja širih vidika kako bi se bolno ali realno, shvatila ona stara narodna da i "nad popom ima pop". Da.....gledam kroz staklena vrata knjižare...šetka se narod, neki zagledaju izloge, neki kupuju suvenire, neki žure kao muve bez glave a neki...evo upravo, ulaze u knjižaru. Zvecka zvono na vratima i najavljuje , kao u davnim vremenima, još jednog potencijalnog kupca. Ko zna kog štiva? Možda ovog mog  prodatog "roba" koji je zasigurno obeležio jedan deo mog života i vremena? Samo zvonce na vratima podseća na starinu. Ostalo je sve, sa većinom naslova na policama otišlo bestraga. Gomila uvredljivo glupih naslova, gomla petparačkih romana i knjižurina tako vešto, svakim slovom, naštimovanih za domaćice i devojčure i onako nezavidnog, toliko puta pomenutog i tako kontradiktornog Mr. IQ- a. Gomila recepata od ovog i onog, posno ovo mrsno ono, kako raspoznati otrovne gljive (koga briga ako vas "izvrnute" kao bubu nađu na sred proplanka sa jeftinom brošurom u samrtnom ropcu po sred šume jer ste naivno pomislili kako je svaki redak tačan i da crvene "pegice" ne znače nužno i "zlu" pečurku). Zatim : kako rasporediti nameštaj u stanu ne bi li vam "krenulo" sa novcem, ili kako postati milioner preko noći?! Pardon, još prodavanija ona sa naslovom "kako se udati za istog". Kamasutru stidljivo listaju. Oni koji su novi u svetu eksperimenata na temu sex-a , po pogledima , čini mi se, da pomišljaju da je knjiga zapravo ništa drugo do ilustracija drevnih bolesti vezanih za išijas ili druga uganuća sa sramotno urađenim ilustracijama tako teškog zdravstvenog stanja neprikladnog za sprdnju. Svega ima na ovom svetu. "Onaj drugi" je luđi nego što većina misli pa preporučujem svima da se prešaltaju na štiva sa tom tematikom. Nahranih sujetu....ide dakle moj prvenac....ako...koga briga čije je ime na njemu, naslov......ali, ok, prvi put, drugi put - prodato!!! "Masno" prodato. "Ližem" prstiće sa sve malina lak manikirom i smejem se...Na dečijem odeljenju nema knjige koja je trebala biti već na policama. Zašto? Ilustracije ne odgovaraju mojim zamislima, stereotipi i klišei kod mene ne prolaze. Kuca, maca, zeka meda. Postoje. Samo što su, u realnom životu to : psi, mačke, zečevi i medved. Po nekada kerovi i mečke. Omladinu što pre treba pripremiti na to. Nije sve glazirano medom i u ova surova današnja vremena, od malena se mora biti jak. Da bi opstao, izgradio karakter valjan poštovanja i predstavio sebe, sa pravom, vrednog istog. Gušter, žaba, aligator, krokodili, zmija.  Spadaju li oni takođe u faunu ili su po automatizmu iz nečijeg kukavičluka ili gluposti u startu, čak i u svetu fikcije ali i zbilje, u startu negativci ? Sećate li se čuvenog Wally Gator- a ? Kod nas prevođen kao Lale Gator, aligator koga smo svi voleli! Vitez Koja, čuvena kornjača koju smo takođe voleli sa sve njegovim rođacima Nindža kornjačama. Šta bi? Eustahije Brzic, u originalnom nazivu " The blue racer", beše li to plavi zmijuljak koji nas je svojim humorom i nespretnim govorom zasmejavao do suza ? Šta se desi sa Torom i Pončom, u originalnom nazivu "Tijuana Toads" ? Dve žabe, dva nerazdvojna drugara koji su upadali u razne dogodovštine i generacije su odrastale smejući se njihovim opaskama i željno iščekivale svaku novu epizodu. Dok se ne vrate vremena kada se klinci neće plašiti vodozemaca, reptila, zglavkara i sličnih sa podjednakim pravom živih kao i "kuce , mace, zeke i mede"...... čekaću. Ili opet : prodaću ! Idemoooooo : aligator vs. zekaaaaaaa, ajmo, ko daje više? Ajmoooo, još jednom aligator vs. zeka, ko daje više ? Vi gospodine u crnoj pelarini sa frakom? Prodato!!!




Dušica M .Ognjanović