Pekara, do nje mali, nazovi butik u kojem prednjače dokolenice, pidžame, papuče, tanki duksevi raznih veličina u tri čuvene pastelne boje. Odma do njih, kao nevidljivim lepkom lepljeni, pripijen kiosk. U izlogu: sokovi, štampa , higijenske maramice, po koja pakla cigara. Ostalog nema ili se slabo traži pa je zatureno.
Tačno preko puta - klupe. Pet ukupno. Druga s leva - polomljena. Gornja greda fali i jasno je da se na njoj, pogotovo naslonjen , ne boravi dugo. Na prvoj sa desne strane sedeo je par: izuzetno krupna žena a do nje beše sitan muškarac, gotovo patuljastog rasta čije sitno lice gutahu naočare sa povećom dioptrijom. Zavijeni u dugačke kapute, prkosiše košavi. O nečemu su razgovarali, tiho, pognutih glava. Dimom cigarete, oboje kratiše neku očiglednu brigu, muku ili problem koji ih vezivaše.
Klompe oboma na nogama. Jedva vidljivi krajevi bele tkanine, pidžame, vide im se pod kaputima. Boluju. Oboje. U krugu bolnice, naspram kioska i butika tuge. Njihov izgled, takav kakav je, poput tužnog ulja na platnu, uokviruje priču.
Skupina od desetak starijih tinejdžera, prelazi put od pekare do klupa . . . jedne posebno . . .
" Gle, krava i patuljak "! - grohotom se nasmejaše.
Par na klupi, na tren zastade pa pogledaše u čudu jedno drugo.
" I . . . debela, jel ti ovaj ćora beba ili muž "! - opet se poganim smehom zaorila ulica.
" Ova mečkurina je čuvar patuljka i došli na žu-žu dok cirkus ne krene" - sada već preglasan smeh , tera prolaznike da se okrenu put klupa.
Jedan od " hrabrijih ", prilazi paru na klupi, saginje se i gotovo unosi u lice sitnom čoveku:
" Kepec, e ti ovo riba, a ? A šta ako te spljošti? "
Smeh se orio ulicom.
" Neće . . . fino je pozicioniram i radi ko sat!"
Tajac!
" Vidi ti ovo! Opa baticeee! Pa patuljak priča!"
Žena na klupi se jedva vidno osmehnu čoveku kraj nje. On joj šeretskim izrazom dade do znanja da ga igra ludo zabavlja.
" Da, da . . . Pričam dvesta na sat. Tako kažu. E da, i ne valja mi to." - sležući ramenima odgovori maleni čovek sa debelim naočarima.
" Pa da kepec. Sereš, previše se kurčiš i sad ću morati da te prebijem!"
Orilo se od smeha sve do prodavačice na kiosku tuge koja uplašena oprezno proviri put klupa u bolničkom krugu.
" Vidiš mali, ti rešavaš stvari pesnicama, ja pobeđujem ovim!" - pokaza maleni čovek kažiprstom tuškajući po čelu.
Grohot se širio naseljem.
" Videćeš klinac, čim ispušim cigaru."
" Aj baš da vidim, skraćeno govno "!
Čovek sa velikom dioptrijom gotovo do samog filtera povuče cigaretu i duboko udahnu dim stavljajući paklu nazad, u džep kaputa.
" Doktore . . . čekaju vas na odeljenju." - začulo se iz neposredne blizine.
" Evo sestra Ana, za minut smo gore."
Maleni čovek i krupna žena sa osmehom prođoše pored zapanjene gomile malih huligana. Nastaviše svojim putem da još nekome spasu život . . .
Nikada u životu ne dozvolite sebi da upadnete u zamku i budete tuđi " procenitelj" ili sudija. Bilo da su u pitanju osobe koji poznajete, kamo li one o kojima ne znate ama baš ništa. Znate zašto? Postoje dani kada upravo od takvih možete zavisiti: malih, gluvih, ćopavih, krivih, slepih, debelih. Možda je neko vama blizak, jako voljen ili vi sami, kada je bila potreba, transfuzijom primio ne jednu kap, nego ko zna koliko jedinica baš njihove krvi. Ti ljudi su sposobni za mnogo više nego što možete i zamisliti. Debeljuce prave najukusnije obroke, mali ljudi su opasno žilavi, slepi fantastično komponuju, oni koje noge ne služe najbolje - sjajno slikaju. Olimpijci nisu samo zdravorođene bebe nekada ocenjene sa čistom desetkom. Olimpijci su i paraplegičari čije su medalje od iste legure i materijala kao i kod " običnih " takmičara. Njihovo odličje sija podjednako jako kao i na " zdravim " grudima.
Svako, baš svako, sticajem okolnosti ili usudom može pripasti svetu fizički oštećenih osoba. S tim što oštećeni po rođenju, opasno dobro igraju na prepreke. Tu su navikli da mora jako i lavovski. Na tim preprekama, do juče fizički ispravni, teško se snalaze i lako , na žalost, dižu ruku na sebe nemoćni da prihvate kako pripadaju onima kojima su se do juče smejali .
Naučite da ne postoje veliki i mali. Skraćeni i produženi, ćore i oko sokolovo, debeli i top građeni. Sve se može promeniti za samo jedan sekund. Iz milion razloga.
Razmislite o ovoj priči. I da . . . nikako ne zaboravite . . .
da veličina određuje status, slon bi bio kralj džungle . . .
Dušica M. Ognjanović
( posvećeno M. M )
