Dugo, dugo mora da je teši. Do kasno u noć smišlja priče i izgovore. Crna senka, velika i visoka, juri je po celu noć, dok ne svane. Godinama se budi na klackalici svetla i tame. Toliko je mučena svojim strahom da su vremenom postali kao jedno. . .
" Bako, šta može biti da je ta senka?" Pitanje koje sirota Agnes sluša od kako je Ida progovorila. U početku, jadna , mala duša nije nalazila u to malo reči koje je naučila , pravi naziv za svoju veliku muku. Mudra baka donosila je bojice pa je Ida slikala veliku, crnu senku, nalik ljudskoj silueti , kako korača i pruža ruke ka njoj. Jedan za drugim, ređali su se crteži , svaki nalik prethodnom. Bilo je i lepih snova, ne kažem, onih u kojima je viđala dvoje prekrasnih ljudi koji šetaju sa njom dolinom punom divnog i neobičnog cveća, miluju njenu mekanu kosu i smeju se sa njom igrajući se sve dok java ne prekine čaroliju. Baka Agnes je uvek govorila da to njeni dragi roditelji brinu o njoj u svakom trenutku i sa onog sveta i da zbog toga treba da bude srećna. A onda bi krenulo golicanje, ljubljenje, trk po daščanom podu stare ali uredne i mirisne kuhinje, na još jedan čas čarolije nastanka voćnih kolača.
Ako se za nekoga može reći da je devojka za primer, to je svakako Ida. Odrasla je u lepu devojku, na svim poljima i u svemu ona je primer. Agnes je beskrajno srećna zbog svoje unuke, pohvale na račun njenih talenata, vaspitanja i dobrote pristizahu sa svih strana. " Mislila sam da te iznenadim ali ne mogu da ćutim . . " - sklonila je pramen kose sa lica i okrenula se ka staroj Agnes. " Pričaj dete, ne muči me! " - prebaci krpu preko ruke, sede na stolicu pa sa osmehom sačeka ostatak. " Ono sa horom, znaš, od prošle godine" - snebivala se Ida. Agnes klimnu u znak potvrde. " E pa, ono kada sam pevala , čuli su me neki producenti i tako to . . . " - snebivala se Ida. " I? Šta kažu za mog anđela? " - ponosno starica uspravi glavu. " Da dođem na neko probno snimanje sutra , pa ako uspe to u studiju oni bi objavili i . . . " Poljubi Agnes unuku u kosu i imaše samo jednu poruku za nju : " Dete moje, Bog ti je dao talenat koji ne možeš i ne smeš da skrivaš! Dobro si dete, čista duša i nemaš čega da se plašiš! Idi, pusti svoj glas i pokaži svetu kako zvuči anđeo!" Ida zagrli staricu koju je volela više od svega na svetu i bi srećna zbog bakine podrške u svemu. No, oseti iskusna starica da devojku muči još nešto te je blagim glasom podseti da njoj može sve da kaže. " San. One moje gluposti. Znaš. " - zastade i otpi gutljaj tople kafe. " Sada i govori. " - setno se nasmeja a starici ne promakoše Idine suze u kraj oka. " Ko dušo? Ko govori , mila? " " Senka . . . " - uzdahnu Ida. " Kaže mi . . ." - zastade i zagleda se u stare, cvetne zavese kuhinjskog okna. " Šta kaže mila, reci baki ?" - lagano starica uhvati Idu za ruku i ona nastavi. " Kaže da će mi je uzeti , kad tad. Dušu. Da ne podnosi moju dobrotu, da sam pomogla drugima da budu bolji, da . . ." Nad suzama više nije imala vlast. " Dušo moja . . . " - starica privuče stolicu - " san je san, java je java! U crkvenom horu pevaš od malena i normalno je da podsvest ima i tu neku svoju šašavu sliku!" Pokuša starica da improvizuje." Živimo u nezavidna vremena, biti dobar danas se kosi sa ludošću, štrčiš i šašava podsvest igra se sa mojom unukom!" Zagolica je baka kao u vreme kada je Ida bila niža od stolica na kojima su sedele i odglumi sreću nabolje što je umela! " Gospode dragi! " - izgovori Agnes sebi u bradu kada ostade sama - " samo da mudrost u tebi ostane zauvek , dete moje drago!" - i poljubi srebrni krst koji je poput njene Ide stalno nosila oko vrata
" Sjajno! Nadrealno! Slušaj ovo! " - pobedonosno je tonac puštao iznova i iznova sekvence iz pesme koja je i laiku zvučala kao hit. " Gde je ova mala bila do sada? " Stidljivi pogled i obaranje glave sa druge strane studijskog stakla, ne dozvoliše da se sretnu pogledi Ide i onih sa druge strane. Sve se desilo munjevito: slava, koncerti, publika, novac . . . I snovi . . . " Misliš da si mudrija od mene? " Stravičan smeh od koga se budila u znoju sa krikom koji nije izlazio iz grla. " Umorna od još jedne noćne more, toliki niz godina, slavna Ida izgovarala je u molitvu pred zoru. Baka je uvek bila tu da je podseti da su to samo glupi snovi no ni sama nije više verovala u ono što priča. Slava, publika, novca kao u snu, vila iz bajke . . . Bila je, srećom, okružena ljudima, koji su ostali iz onih vremena kada je bila samo Ida koja anđeoski glasom peva nedeljom u crkvi. " I . . . kako ide? Jel uživaš ? Da li ti je lepo sve ovo što sam ti dao? Kaži mali anđelčiću! " I smeh. Onaj užasni smeh od koga se diže kosa na glavi. " Nikada i nikada nećeš i ne možeš imati ništa moje, đavole smrdljivi i prokleti!" Skočila je budeći se iz još jedne agonije! Prvi put, za sve ove godine, i ona je u snu progovorila! Možda stvarno jeste podsvest kako kaže baka Agnes!?
Velika svota novca, anonimno, beše uplaćena od strane Ide na racune : centra za brigu o licima bez doma i staranja, dečijim bolnicama, crkvama, samostanima, za koga god je znala da je potrebna pomoć , novca je prelivalo.
Sa velikim tamnim naočarima, vezenom maramom i dugim crnim kardiganom, bila je dobro kamuflirana u zidinama velike katedrale gde bi je možda i prepoznali. Pucketanje sveća, miris tamjana i tiha molitva iz svih uglova. Seti se dana kada je pevala psalme u horu i nasmeja se srećna svim srcem, zadovoljna sobom i životom." Moliš se, smetam li? " Pokušala je da se okrene ali nije joj pošlo za rukom! Bila je kao paralisana! "Nastavi. Ako možeš . . . " Više nije znala da li je java ili san! " Da li voliš igre na sreću? Ili klađenje? A ne, ti si fina . . . - zakikota se tiho glas koji je šaputao. " Ja volim. I da se kockam i da se kladim . Evo ja se kladim na svo bogatstvo koje imam, da ću ti uzeti dušu." " Odlazi od mene prokleti!" - tiho je jecala i molila se svom silinom urezujući nokte u šake. "Uuuu, baš si revnosna!!" - kao da je glas slabio. " Zapamtićeš me!" - prošišta nevidljivi sagovornik i Ida oseti bat koraka iza sebe. "Molim vas . . ." - jedva izusti " molim vas, ko je sedeo iza mene? - upita mlađu ženu koja je upravo ustajala sa klupe. " Molim !?" "Pitam, ko je sedeo iza mene . . . molim vas!" " Koliko znam niko gospođo, ćerka i ja smo iza vas svo vreme." Pogleda Idu, uze ćerku za ruku i ode ka izlazu osvrćući se sa čuđenjem. " Gospode, šta mi je ovo trebalo " . . . suze su lile niz Idino lice. " Slavu nisam tražila, novac ponajmanje, bako ovo nije podsvest . . ."
" Ida, ako veruješ rasprodati smo za naredne dve godine devojko !! Da li si svesna koliki je ovo uspeh! " - reče producent. " Da . . ." - tužno procedi. " Jel sve ok malena ? " " Da, kako ne . . . nikad bolje . . ."
" Kako ste uspevali i uspevate da se nosite sa ovolikim uspehom i slavom?" " Verujte da o tome i ne razmišljam i ne doživljam to kao slavu jer smatram sebe samo jednom u mnoštvu onih koji su javno stavili svoj talenat na tacnu. i to je to." Gromoglasan aplauz! U studiju se tražilo mesto više a pitanja su se ređala. " Kako je moguće da neko ostane toliko priseban, imun, na sve ono što nosi slava i popularnost?" " Rekoh vam malo pre, ne smatram sebe posebnom a vera u Boga zaista me čvrsto drži na zemlji." Aplauz, ovacije , još sijaset pitanja i umesto umišljene zvezde, veče je ostalo u duhu naoko vesele i pozitivne osobe koju je narod neizmerno voleo . . .
" Odmori pa nastavljamo sutra dalje jer čekaju snimanje za drugi grad, ono otvaranje , sećaš se?" " Sve znam , ne brini, vidimo se . . . " - odmahnu Ida i ode put svoje hotelske sobe. " Bako, samo da te čujem, sutra idemo, pričala sam ti . . . " " Bila si divna mila, divna! Ponosna sam na tebe, anđele moj!" "Bako . . . pre neki dan, kada sam bila u katedrali . . . " " Da mila?" Ida zastade. " Ništa." " Reci mila? " Ništa, htela sam da ti kažem da si mi falila!" " I ti meni , dušo moja! Fališ svaki sekund! Volim te mila!" " I ja tebe bako!Pozvaću te pre spavanja!" " Važi dušo, čekam te!"
Kroz ogromno hotelsko okno, gledala je grad okupan kišom. Svetla na udaljenim prozorina. Zamišljala je ko je iza njih. Šta rade, da li su srećni. Plače li ili se smeje neko u tom trenutku ne znajući da ih ona gleda. Slavna i velika Ida. Okrenula se i sve što želi je da se odmori. Zamisli miris bakinih kolača, zapita sebe još jednom da li je zaista mama i tata od nekud posmatraju, da li su, kako baka kaže, ponosni na nju i iznad svega , da li će i dokle imati snage za ovakave predstave . . .
San je savladao . . . " I anđelčiću čarobnog glasića, pozva li ti baku?" Skočila je iz sna! Dva sata nakon ponoći pokazivao je sat kao upozorenje da nije tenutak da budi staru Agnes . Pilule za spavanje će pomoći da se reši ove nakaze barem u snu. Ovo je bila jedina tajna koju nije delila sa bakom. Zna koji bi savet bio i zna da ga ne bi poslušala. Jedna, druga . . . san nije dolazio na oči a zora se bližila, još jedna , druga . . . zaspi prokletnice, tako si umor . . .
" Nisi zvala baku? Sirota dobrice . . . Vidiš da i nisi tako mudra kako si mislila? Kako će bakica biti tužna kada joj budu javili. O! Pardon pametnice, prešla si granicu. Ja ne gubim opklade, bakino čedo . . . " Pokušala je da pomeri ruke ali nije uspela. Da pusti išta od onog čuvenog glasa, beše ne moguće . . .
Ida je sahranjena na groblju pored svojih roditelja uz zvuke njene omiljene pesme ispraćena od strane nebrojenih poklonika njenog lika i dela. Baka Agnes nije stigla da čuje svoju mezimicu. Ni da barem poljubi njeno ledeno čelo. Ranom zorom, baka Agnes primila je poziv. " Agnes, nema potrebe više da malena šara bojicama. Jedan nula za mene bakice Agnes. I da . . . podsvest je jedno, ja sam nešto drugo. Uzgred, Ida ima tako laganu i čistu dušu. Pa pa . . . "
Dušica M. Ognjanović
" Bako, šta može biti da je ta senka?" Pitanje koje sirota Agnes sluša od kako je Ida progovorila. U početku, jadna , mala duša nije nalazila u to malo reči koje je naučila , pravi naziv za svoju veliku muku. Mudra baka donosila je bojice pa je Ida slikala veliku, crnu senku, nalik ljudskoj silueti , kako korača i pruža ruke ka njoj. Jedan za drugim, ređali su se crteži , svaki nalik prethodnom. Bilo je i lepih snova, ne kažem, onih u kojima je viđala dvoje prekrasnih ljudi koji šetaju sa njom dolinom punom divnog i neobičnog cveća, miluju njenu mekanu kosu i smeju se sa njom igrajući se sve dok java ne prekine čaroliju. Baka Agnes je uvek govorila da to njeni dragi roditelji brinu o njoj u svakom trenutku i sa onog sveta i da zbog toga treba da bude srećna. A onda bi krenulo golicanje, ljubljenje, trk po daščanom podu stare ali uredne i mirisne kuhinje, na još jedan čas čarolije nastanka voćnih kolača.
Ako se za nekoga može reći da je devojka za primer, to je svakako Ida. Odrasla je u lepu devojku, na svim poljima i u svemu ona je primer. Agnes je beskrajno srećna zbog svoje unuke, pohvale na račun njenih talenata, vaspitanja i dobrote pristizahu sa svih strana. " Mislila sam da te iznenadim ali ne mogu da ćutim . . " - sklonila je pramen kose sa lica i okrenula se ka staroj Agnes. " Pričaj dete, ne muči me! " - prebaci krpu preko ruke, sede na stolicu pa sa osmehom sačeka ostatak. " Ono sa horom, znaš, od prošle godine" - snebivala se Ida. Agnes klimnu u znak potvrde. " E pa, ono kada sam pevala , čuli su me neki producenti i tako to . . . " - snebivala se Ida. " I? Šta kažu za mog anđela? " - ponosno starica uspravi glavu. " Da dođem na neko probno snimanje sutra , pa ako uspe to u studiju oni bi objavili i . . . " Poljubi Agnes unuku u kosu i imaše samo jednu poruku za nju : " Dete moje, Bog ti je dao talenat koji ne možeš i ne smeš da skrivaš! Dobro si dete, čista duša i nemaš čega da se plašiš! Idi, pusti svoj glas i pokaži svetu kako zvuči anđeo!" Ida zagrli staricu koju je volela više od svega na svetu i bi srećna zbog bakine podrške u svemu. No, oseti iskusna starica da devojku muči još nešto te je blagim glasom podseti da njoj može sve da kaže. " San. One moje gluposti. Znaš. " - zastade i otpi gutljaj tople kafe. " Sada i govori. " - setno se nasmeja a starici ne promakoše Idine suze u kraj oka. " Ko dušo? Ko govori , mila? " " Senka . . . " - uzdahnu Ida. " Kaže mi . . ." - zastade i zagleda se u stare, cvetne zavese kuhinjskog okna. " Šta kaže mila, reci baki ?" - lagano starica uhvati Idu za ruku i ona nastavi. " Kaže da će mi je uzeti , kad tad. Dušu. Da ne podnosi moju dobrotu, da sam pomogla drugima da budu bolji, da . . ." Nad suzama više nije imala vlast. " Dušo moja . . . " - starica privuče stolicu - " san je san, java je java! U crkvenom horu pevaš od malena i normalno je da podsvest ima i tu neku svoju šašavu sliku!" Pokuša starica da improvizuje." Živimo u nezavidna vremena, biti dobar danas se kosi sa ludošću, štrčiš i šašava podsvest igra se sa mojom unukom!" Zagolica je baka kao u vreme kada je Ida bila niža od stolica na kojima su sedele i odglumi sreću nabolje što je umela! " Gospode dragi! " - izgovori Agnes sebi u bradu kada ostade sama - " samo da mudrost u tebi ostane zauvek , dete moje drago!" - i poljubi srebrni krst koji je poput njene Ide stalno nosila oko vrata
" Sjajno! Nadrealno! Slušaj ovo! " - pobedonosno je tonac puštao iznova i iznova sekvence iz pesme koja je i laiku zvučala kao hit. " Gde je ova mala bila do sada? " Stidljivi pogled i obaranje glave sa druge strane studijskog stakla, ne dozvoliše da se sretnu pogledi Ide i onih sa druge strane. Sve se desilo munjevito: slava, koncerti, publika, novac . . . I snovi . . . " Misliš da si mudrija od mene? " Stravičan smeh od koga se budila u znoju sa krikom koji nije izlazio iz grla. " Umorna od još jedne noćne more, toliki niz godina, slavna Ida izgovarala je u molitvu pred zoru. Baka je uvek bila tu da je podseti da su to samo glupi snovi no ni sama nije više verovala u ono što priča. Slava, publika, novca kao u snu, vila iz bajke . . . Bila je, srećom, okružena ljudima, koji su ostali iz onih vremena kada je bila samo Ida koja anđeoski glasom peva nedeljom u crkvi. " I . . . kako ide? Jel uživaš ? Da li ti je lepo sve ovo što sam ti dao? Kaži mali anđelčiću! " I smeh. Onaj užasni smeh od koga se diže kosa na glavi. " Nikada i nikada nećeš i ne možeš imati ništa moje, đavole smrdljivi i prokleti!" Skočila je budeći se iz još jedne agonije! Prvi put, za sve ove godine, i ona je u snu progovorila! Možda stvarno jeste podsvest kako kaže baka Agnes!?
Velika svota novca, anonimno, beše uplaćena od strane Ide na racune : centra za brigu o licima bez doma i staranja, dečijim bolnicama, crkvama, samostanima, za koga god je znala da je potrebna pomoć , novca je prelivalo.
Sa velikim tamnim naočarima, vezenom maramom i dugim crnim kardiganom, bila je dobro kamuflirana u zidinama velike katedrale gde bi je možda i prepoznali. Pucketanje sveća, miris tamjana i tiha molitva iz svih uglova. Seti se dana kada je pevala psalme u horu i nasmeja se srećna svim srcem, zadovoljna sobom i životom." Moliš se, smetam li? " Pokušala je da se okrene ali nije joj pošlo za rukom! Bila je kao paralisana! "Nastavi. Ako možeš . . . " Više nije znala da li je java ili san! " Da li voliš igre na sreću? Ili klađenje? A ne, ti si fina . . . - zakikota se tiho glas koji je šaputao. " Ja volim. I da se kockam i da se kladim . Evo ja se kladim na svo bogatstvo koje imam, da ću ti uzeti dušu." " Odlazi od mene prokleti!" - tiho je jecala i molila se svom silinom urezujući nokte u šake. "Uuuu, baš si revnosna!!" - kao da je glas slabio. " Zapamtićeš me!" - prošišta nevidljivi sagovornik i Ida oseti bat koraka iza sebe. "Molim vas . . ." - jedva izusti " molim vas, ko je sedeo iza mene? - upita mlađu ženu koja je upravo ustajala sa klupe. " Molim !?" "Pitam, ko je sedeo iza mene . . . molim vas!" " Koliko znam niko gospođo, ćerka i ja smo iza vas svo vreme." Pogleda Idu, uze ćerku za ruku i ode ka izlazu osvrćući se sa čuđenjem. " Gospode, šta mi je ovo trebalo " . . . suze su lile niz Idino lice. " Slavu nisam tražila, novac ponajmanje, bako ovo nije podsvest . . ."
" Ida, ako veruješ rasprodati smo za naredne dve godine devojko !! Da li si svesna koliki je ovo uspeh! " - reče producent. " Da . . ." - tužno procedi. " Jel sve ok malena ? " " Da, kako ne . . . nikad bolje . . ."
" Kako ste uspevali i uspevate da se nosite sa ovolikim uspehom i slavom?" " Verujte da o tome i ne razmišljam i ne doživljam to kao slavu jer smatram sebe samo jednom u mnoštvu onih koji su javno stavili svoj talenat na tacnu. i to je to." Gromoglasan aplauz! U studiju se tražilo mesto više a pitanja su se ređala. " Kako je moguće da neko ostane toliko priseban, imun, na sve ono što nosi slava i popularnost?" " Rekoh vam malo pre, ne smatram sebe posebnom a vera u Boga zaista me čvrsto drži na zemlji." Aplauz, ovacije , još sijaset pitanja i umesto umišljene zvezde, veče je ostalo u duhu naoko vesele i pozitivne osobe koju je narod neizmerno voleo . . .
" Odmori pa nastavljamo sutra dalje jer čekaju snimanje za drugi grad, ono otvaranje , sećaš se?" " Sve znam , ne brini, vidimo se . . . " - odmahnu Ida i ode put svoje hotelske sobe. " Bako, samo da te čujem, sutra idemo, pričala sam ti . . . " " Bila si divna mila, divna! Ponosna sam na tebe, anđele moj!" "Bako . . . pre neki dan, kada sam bila u katedrali . . . " " Da mila?" Ida zastade. " Ništa." " Reci mila? " Ništa, htela sam da ti kažem da si mi falila!" " I ti meni , dušo moja! Fališ svaki sekund! Volim te mila!" " I ja tebe bako!Pozvaću te pre spavanja!" " Važi dušo, čekam te!"
Kroz ogromno hotelsko okno, gledala je grad okupan kišom. Svetla na udaljenim prozorina. Zamišljala je ko je iza njih. Šta rade, da li su srećni. Plače li ili se smeje neko u tom trenutku ne znajući da ih ona gleda. Slavna i velika Ida. Okrenula se i sve što želi je da se odmori. Zamisli miris bakinih kolača, zapita sebe još jednom da li je zaista mama i tata od nekud posmatraju, da li su, kako baka kaže, ponosni na nju i iznad svega , da li će i dokle imati snage za ovakave predstave . . .
San je savladao . . . " I anđelčiću čarobnog glasića, pozva li ti baku?" Skočila je iz sna! Dva sata nakon ponoći pokazivao je sat kao upozorenje da nije tenutak da budi staru Agnes . Pilule za spavanje će pomoći da se reši ove nakaze barem u snu. Ovo je bila jedina tajna koju nije delila sa bakom. Zna koji bi savet bio i zna da ga ne bi poslušala. Jedna, druga . . . san nije dolazio na oči a zora se bližila, još jedna , druga . . . zaspi prokletnice, tako si umor . . .
" Nisi zvala baku? Sirota dobrice . . . Vidiš da i nisi tako mudra kako si mislila? Kako će bakica biti tužna kada joj budu javili. O! Pardon pametnice, prešla si granicu. Ja ne gubim opklade, bakino čedo . . . " Pokušala je da pomeri ruke ali nije uspela. Da pusti išta od onog čuvenog glasa, beše ne moguće . . .
Ida je sahranjena na groblju pored svojih roditelja uz zvuke njene omiljene pesme ispraćena od strane nebrojenih poklonika njenog lika i dela. Baka Agnes nije stigla da čuje svoju mezimicu. Ni da barem poljubi njeno ledeno čelo. Ranom zorom, baka Agnes primila je poziv. " Agnes, nema potrebe više da malena šara bojicama. Jedan nula za mene bakice Agnes. I da . . . podsvest je jedno, ja sam nešto drugo. Uzgred, Ida ima tako laganu i čistu dušu. Pa pa . . . "
Dušica M. Ognjanović
