Koraci

U ova " savremena"  vremena,čini se da smo svi postali samo jedan korak iznad zveri i jedan korak ispod Anđela...

Fatalno veče

Nesanica. Sadistička pojava čiji je jedini smisao njenog jadnog nastanka da oduzima čoveku ono što mu je najpotrebnije-san. Nesanica,insomnija (na latinskom) i ako ne zvuči opasno i gadno-jeste. Voli da muči,zamara ismara a još jedno njeno ime je „davež“ ili „smaračica“.  Gadne stvari zna da napravi kada napada žrtvu. Samo malo! Ovo je u startu poziv za „povuci ručnu na tastaturi“. Sve ovde otkucano počinje kao Hičkokovi romani ili Strašne priče za nestašnu decu....i moglo je biti da nije bilo Anđela čuvara i jedne divne kišne noći...uprkos nesanici....

Kada se vraćate kući u sitne sate ,sa „sitnog posla“ ,  a ne misli se na dilovanje,kurvanje i sl.( misli se na malo plaćen posao u odnosu na muku proizvedenu tokom gotovo celodnevnog rada), sve je moguće.

Moguće je da vidite Alisu u zemlji čuda kako ćaska sa belim zecom, moguće je da vidite Spajdermena na krovu ili da pomislite da ste Veliki Štrumf lično... sve je moguće u te sate i pod tim okolnostina osim dve stvari : da ste srećni i da se osećate ok.

Ovo nije priča iz prve ruke, ne cokćite ni ja ih ne volim ali volim kao što i vi volite kada ih neko ,u ovom slučaju ja,prenese do u detalj.

Kiša je lila kao iz kabla,(narod voli ovu izreku za stanje kad kiša sipa  u mlazevima,preti potopom a kišobran ne pomaže). U takvoj jednoj noći,naš junak priče vraćao se u svoj skromni stančić na periferiji lišen svakog osećaja za optimizam,ne zbog kiše već zbog razloga navedenih u rečenici kada se spominjao sitan posao ,mala plata a veliki rad.

Pomisao na hladnu večeru,koji gutljaj najjeftinijeg piva,otužnih tv sadržaja u te sate i nije davalo neki elan našem liku da malo ubrza korak i konačno se uspne uz par stepenika njegove zgrade koji su,obzirom na već navedene okolnosti,bile ravne usponu na  Mont Everest.Da li ste se ikada zapitali kako izgledaju oni mali,samački stančići ,kakvi su likovi koji u njima žive,miris istih,pokućstvo..ako tako može da se razmišlja jer osim kupljene ,nazovi hrane, u tuđem frižideru,teško da je adekvatan izraz pokućstvo.

Šta prvo da se kaže,koji deo priče je važniji : onaj kada naš junak zaista otkazuje savršenu večeru iz frižidera kojoj je rok istekao juče,ili onaj kada uzima pivo od čije niske cene su mu se rumeneli obrazi kao kada se poljubio prvi put?

Raspali kauč sa federima u kičmi kao i sve mesece u nazad ,nije obećavao preko potreban odmor...a ni minuti koji su prethodili ničim nisu najavljivali početak drame..

Znate onaj osećaj kada u sitne sate,(ovo samci prepoznaju “na prvu” ),menjate kanale i ne nalazite ama baš ni jedan sadržaj vredan pažnje ,ukoliko niste dvogodišnjak.Zvonjava telefona prekide nešto između “polusna-dremkanja-brige o kako ću sutra i dokle više ovako” i držanja limenke sa dva prsta, jedina spremna da ostanu od neke korist.

Hrapavim glasom  ,sa otrcanim “Alo”, odgovori na ćutanje sa druge strane žice.Ponovi ga još jednom i taman kada krenu da opsuje i slušalicu košarkaškim manirom zakuca za isti,ču se sa druge strane: “....Tebe baš briga za sve, je li? Ništa mu nije bilo jasno. Za sve ga je na ovom svetu briga: i za izumiranje flamingosa, i nagli porast temperature u globalu i za komšijinu manju platu i za koale kojih je sve manje a najviše ga je ,trenutno, bilo briga kome pripada glas koji mu se obraća ,o kom nema pojma ! Naprotiv, sa druge strane žice odaje se kontra utisak. Direktno pitanje,direktno  njemu : “A  tebe bas briga je li? Tek nakon te čudne večeri saznaće da viša sila nije dozvolila da prekine vezu a zašto baš on...čitajte još redaka...
“Ko je to” ? ....”Ti kao ne znaš je li? “ nastavi. U glasu se bez greške čuo devojački glas umoran od plača. “Ja, veruj ili verujte ,kako hoćeš,nemam pojma ko ste vi”...”Hah haa, “-pokušaj smeha sa druge strane žice...” Sad još i kao ne znaš ko sam!? Ti si stvarno dotakao dno!!!!!!!!!!..i nastaviše da se ređaju tipično ženske tužbalice kada na prečac budu ostavljene. Dobro.... Kao nevešt pregovarač, naša junačina nastavi  : “ Šta hoćeš od mene? “ -”Hoću da te čujem pre nego odem sa ovog usranog sveta , ti si na gubitku! “- jos jedan pokusaj otužnog kikota pa ponovo plač.  Ustade sa kreveta,pogleda kroz prozor,uhvati svaku kap kiše na staklu i shvati da mu se pogled razbistrio kao u naj iskusnijeg lovca. “Čuj..ajde da se vidimo..mislim ,izvini šta god da sam uradio nisam mislio ozbiljno ,znaš ti mene...” nadao se da će blef upaliti...”Znam te,zato sam i rešila šta si čuo!!!!!!!!!!! “ Shvativši da je rogonja odneo šalu,morao je da se pretvori u pregovarača prve klase sa sve nagradnom značkom i čvrsto sa obe ruke uhvati svog davljenika. “ Čuj ,znam grešio sam, svi greše,hteo sam da te pozovem koji minut ranije ali nisam mislio da ćeš pristati”...”Lažovčino, toliko se foliraš da se čini da ti se i glas menja, muka mi je od tebe!!!!!!!!!!!!!!!!”  Shvatio je da je devojka u nastupu “Romeo i Julija faze” posegla za po kojim “buji paji “ pilulicama ili čašicama ,možda i flašicama žestine...Jer ruku na našu 24h-pumpu,ko se trezan ii ole pri sebi,oprašta od ovih ili onih svetova i galaksija? “Čuj ,predlažem ti da se nađemo,dolazim kod tebe i sve menjamo iz korena”...”Kasno je! seče ga u sred ponude...” Nije!  “  ne da se naš junak, “nije kasno ,samo kaži i krećem ka tebi ,videćeš koliko se kajem i od večeras biću onaj tvoj stari! “ Tajac sa druge strane....šta sada Bože dragi!!? Ni ime nije kazala kako bi znao koga sa druge strane da pozove? Srce,krivac za sve ove gluposti inače i životno, lupalo je kao ludo a hemija je odradila svoje. Adrenalin uključio moždane vijuge na maksimum i naš junak reče univerzalno : “ Ljubavi,ljubavi molim te, reci nešto...pauza...Gospode...šta da radim dalje ,kakva je ovo jebena,noć!! “ Ljubavi..konačno “Šta je!!_ Da je dobio sedmicu na loto-u ne bi se toliko radovao. “Slušaj me,vidiš da je kiša našpolju,hoću da te ljubim na kiš...”To si već radio...”Znam ali hocu opet i zauvek”  ...blefira. Tajac. A onda kao da je Sizif konačno dobio razrešenje od svoje kletve odgovor sa druge strane: “ Ok “.Kratak ali olakšavajući odgovor. “Dobro, gde? “ Šta sad? Realno, ne zna ni sa kim priča,gde joj je omiljeno mesto, ma pojma nema ni šta dalje! “Ti reci ljubavi”. Još jedan očajnički blef. “U parku na nasoj klupi,kod Vitezove česme.” Oooo, hvalim te presveti Bože na ovoj detaljnoj maršuti, ova stvarno izgleda iz nekog razloga treba da živi. “Ok krećem mila,čekaj me,volim te”! Šta sad,koja ljubav,kakva mila kakvi bakrači pojma nema ni sa kim je krenuo da vidi. Smiri se junačino i kreni na zadatak. I tako je i bilo. Napolju,kiša nije odstupala ni za pola kapi. Trčao je ka Vitezovoj česmi brzinom koju su diktirali vremenski uslovi. Da pali kola nije bilo svrhe,mesto ka kome je jurio bilo je blizu a da....nije ni imao kola... Stigavši ,na jednoj od klupa ,ugledao je omanje devojče,sklupčano u mantilić duge mokre kose kako gleda pravo pred sobom. Prilazi i moli se da sve ovo završi kako treba. “Hladno je”..konačno hrabro progovara a “Julija” diže glavu i uplašena poskakuje sa klupe ne verujući strancu koji stoji ispred nje. “Ko si sad pa ti!!!!??? “Maločas smo razgovarali, kazala si da dođem do Vitezove česme, u pečetku si se ljutila ali evo me”  “Ja tebe ne poznajem čoveče!I”- “ Ima vremena,upoznaćemo se, ne misliš valjda da ću te pustiti sada da ovde kisneš kada sam ti već rekao ljubavi i volim te? “Nasmejaše se oboje...Kada Bog otvara vrata ni jedan ključ ih ne zatvara...Nasatvak naslućujete..Mic po mic, rečenica po rečenica, malo smeha ,malo plača ,već su u stančiću našeg junaka pili kafu,uvijeni u topla ćebad,sušeći mokre “oklope” na radijatoru.  Kako stari rekoše: sve je lepo kad se lepo svrši. I tako i bi. Verovali ili ne, tačno devet meseci od te čudne noći ,dobiše ćerku Anđelu. U sećanje na onu čudnu kišni noć kada je Anđeo lično,iz nama neznanih razloga i odlučio da ih poseti . . . 





Dušica M. Ognjanović