Dve kapije

" Ajde vidi nekako da rešimo sutra ovo. Znači, peti put Veljo ista priča! Stvarno je nakit prelep ali kada krenem da upisujem ostalo, odlepim! "
" Ne brini, videću da zovnem ove iz grada, da mi ustupe nekoga, da vidimo vredi li to nečemu, da obavimo posao, ako ne, da joj zovemo ludaru, šta drugo da ti kažem . . . "
Ovako po ko zna koji put : prvo dobro osmotri izlog radnje, zatim bojažljivo uđe sačekavši da nema drugih mušterija i započinje agoniju. Svaki put isto : iz somota vadi najlepše rađen nakit koji su ikada videli u antikvarnici! Dozvoljava da se , komad po komad, svaki uzme i proceni ali problem nastaje  kada polje sa naznakom " poreklo ili zemlja porekla", bude popunjeno imenom : Angaranija.
Uzaludna su ubeđivanja sa obe strane! Učtiva mlada dama u antikvarnici, uvek ljubazno moli da se upiše samo i jedino stvarno poreklo nakita dok druga strana, gotovo uvređena do srži, uporno tvrdi da su podatci ispravni!
" Daj molim te vidi nekoga , ako nije problem , sutra oko desetke da pogleda ovo što me muči pa se čujemo, hvala ti . . . "
" Sedite . . ." - ljubazno započinju razgovor sa Aan. " Aan je vaše pravo ime ?"

" Da . " - kratko odgovara
" Neobično. " - klima glavom i pažljivo posmatra čudnu lepoticu koja sedi preko puta.
" Vi znate ko sam ja, zar ne ?"
" Ne . "
" U pravu ste, zaboravio sam da vam se predstavim : Goran Rijak. Recimo da se razumem u antikvitete ."
Iznenada, gotovo u žurbi, Aan kreće sa pričom a sve izgleda poput transa:
" Gorane, pogledajte komade koje vam donosim! Zemlju porekla sam pisala bezbroj puta ali se plašim da vaši saradnici nisu valjani i ne čine u vašu korist!"
Malo neobičan rečnik za eru kompjutera i telefona pametnijih od pojedinih ljudi?
" Aan, uz dužno poštovanje, navodite kao zemlju porekla Angaraniju. I vi i ja , i svako na zemaljskoj kugli , zna da to ne postoji. Ukoliko je roba ilegalno ušla . . . "
" Gospodine! Zemlja porekla ovog prstenja i solarne narukvice je Angaranija! Odgovorno tvrdim! Uzmite molim vas, dobro čuvajte a meni dozvolite da od stečenog novca u razmeni, obezbedim jednu preko potrebnu stvar za sebe. Imajte milosti, i poslušajte! Poverujte da vam govorim istinu!"
" Samo trenutak Aan. "
" Zovi hitnu! Ova ludača je maznula ovo negde ili je urađena ili luda, trećeg nema!"

" I , šta kažete Angaranija, je li?"
" Da! "- konačno je spreman da je razume!
" Kako je tamo, opišite mi, znatiželjan sam?" - zavali se u fotelju ćaskajući sa ludom ženom neobičnog imena i još neobičnije priče.
" Angaranija je zemlja dve kapije, suve zemlje, jada i zaboravnog Sunca . . . "
" Ova je pukla ko sijalica " - pomisli Goran. " Nastavite, sve želim da znam!" - moleći se da hitna što pre odvede ludu Nastu iz njegovih prostorija.
" Sunce zaborava! Više zemlja nije zemlja. Prah, suva , jalova a dve kapije bez solarne narukvice i duše poput safira nemaju snagu! Sve će se urušiti kao kula od karata a tu će svemu biti kraj! Moram naći taj džep, taj prolaz kod starog hrasta, kapija koja spaja vreme i nemir u svako doba da pomogne koliko može stari mačak u svetlu koje mora da se probije!"
" Je li ovo gospođa?" - nago se otvoriše vrata i momci u belom veštim potezima, gotovo odignutu od poda, odvedoše Aan među lude.
" Grešite Gorane!! Spasite me zbog duše Aleksine i s. . . "
Aleksa mu je sin!!!
Već je bilo kasno. Sirena ambulantnih kola, jurila je da sumornim zidovima tuge, gde mašta razum i jad, igraju uz istu melodiju, prinese još jednu dušu.
" Ova je znala ime mog sina!"
" Gogo, čoveče, na pali se! Piše ispod fotke : moj Aleksa , Bog s tobom. Vidi!" - pokaza kolega na Goranov zid.
" U pravu si . "- laknulo mu je. " Daj vrati mi tih par sekundi , da vidim kad je ustajala dileja."
Snimak vraćen a na njemu Aan koja se ne pomera sa mesta!

Nakit koji je ostao za Aan, dat je na procenu. Izrađen od materijala nepoznatog porekla, izuzetne dragocenosti, sa kristalima koji su neimenovani ovdašnjoj nauci.
" Aan, ajde mila, otvori usta! Ajde dušo, progutaj da ti bude bolje mila, nemoj praviti probleme!" Sestra danima pokušava da natera Aan da proguta lekove od kojih će joj navodno biti toliko bolje da će sve loše nestati . Čak i ta glupost o Angaraniji koja je i dovela ovakvu lepoticu među ovakve zidove.
" Doktore, moramo menjati plan, jedva okusi vodu, hranu neće ni da pogleda o lekovima da ne govorim."
" Razumem sestro. Dajte da počnemo sa procedurom . . . "
" E Olja, ćao, Goga ovde! "
" E Gogac, šta treba?"
" Slušaj. . .  u haosu sam nekom, pre neki dan . . . " - do u detalj je Goran pričao događaj a Olja je slušala.
" Čekaj. Ajde ovako: pogledaću šta imam, mada nešto mi ne zvuči poznato uopšte ali da ne obećavam, sada ću iskopati ako imam. Ne sekiraj se za Aleksu čoveče, luda žena, aman videla, na slici sigurno, ili zna neku foru . .  . Svakako ne brini, nemoj još da spavate, pišem ako išta nađem, ok? Ili ovako : da vas ne smara čekanje, ako me nema za sat, spavajte, znači ništa nigde o tim glupostima ok?"
" Ok Okić, hvala ti, izvini, čujemo se . . . "
Nije se javljala. Stara školska drugarica upućena u antropologiju, arheologiju i lingvistiku, nije pozvala. U 03h :20 min. ,telefon je uporno zvonio!
" E . . . "- boreći se sa snom Goran pokušava da sluša.
" Staroindijski epovi je spominju! Angaranija je anagram od stare reči za Zemlju! Našu! Planetu!"
Goran više ne spava, supruga pali svetlo i na spikerfonu sluša ono što samo svetovi peska i magle ostavljaju za sobom . . .
" Dakle, naziv te zemlje postoji!!! Gorane , to je izvedeno iz Anagrama!Akinnl je na njihovom jeziku, sadašnjim slovima prevedeno, najsličnije imenu Anek ili Aleks!!Kao tvoj Aleksa! Legenda kaže, da će Zemlja u budućnosti biti spašena ako taj komad nakita koji bude donela, nekako bude na tom nekom, ili barem u blizini njega a novac joj je trebao u očajničkom pokušaju , valjda , za kartu da se vrati nekako! Bože,  zvuči preludo ali da ne paničimo, Gogo zovi policiju!"
Uleteli su u dečiju sobu kao bez duše. Bila je prazna!!
Mahnito su se vozili do duševne bolnice ka Aan.
Ako iko zna gde je mali, ona je! Ako ne kaže, lično će joj presuditi jer ne veruje ni slovo od ovih gluposti! Bagra je ošacovala radnju sa antikvitetima, glumiće ludaču, njen boravak tamo biće znak da otmu malog, slede pozivi i otkupnina! Stari, truli fazon na koji neće nasesti!
" Gde je ludača!!?" - urlao je pred zoru.
" Gospodine!" - dežurna sestra tasterom zatražila je već pomoć ali i sama pokušava da održi stvar pod kontrolom.
" Gde je ona Aan, ona što fantazira i lupeta narkomanka bolesna da joj . . . !!"
" Gospodine ! Aan je umrla pre šest godina! To je jedina Aan koja je bila ovde!To ime svako pamti i dan danas! I nju i njenu priču. Šta je sa vama pobogu! Ko ste vi!?"
Aleks ima šest godina! Do đavola, gde im je sin!!?
" Gorane, Gogo!! Čoveče, kasniš! Pokušavam da te probudim već peti put! Ajde, hladi se kafa . . .
" Gde je Aleksa!!?"

" U školi čoveče, šta je s tobom od jutros!?"
Kakva škola! Gde je Aan, Aleksa, nakit, prokleta priča o Angaraniji!A poziv sa Oljom!?
" Kad je zvala Olja? Kolko je bilo sati!?"
" Olja !?"- začuđeno upita žena -  " Olju, bruko jedna nisi zvao više od 2 meseca! Kao da si se ti porodio a ne ona! Kuma nam je a uvek ja zovem!"
Ko je ovde lud!!?
" Izvinite, samo da vidim da li nam je sin stigao!"
" Da, naravno, uđite! Šta je problem Gorane, šta se desilo, da li je sve u redu kod kuće? - razredna u čudu gleda jednog od roditelja za kojeg se, sve do sada, mogla zakleti, da je savršen.
" Aleks, je li sve u redu, mislim videli ste ga jutros i to?"
" Gorane, ne da smo ga videli , nego vam je sin dobio i nagradu! Njegova Angaranija je osvojila prvo mesto na školskom takmičenju, budite ponosni na njega!"
" Anga . . . "
" Angaranija. Tako je dao naziv imaginarnoj planeti koja će uz pomoć čarobnice koja putuje kroz vreme, preko dečaka poput njega, dati uputstva kako da spasimo našu planetu. Dečija mašta nema granica! Gorane , da li je vama dobro? Gorane!!?? "

Dušica M. Ognjanović

Imetak

Od pregleda do pregleda. Vucaraju se nedeljama po hodnicima domova zdravlja nebi li im neko prekratio muke i rekao o čemu se radi. Sitni pečati po bledoj koži, malaksalost, groznica, mučnina, vrtoglavica, loša krvna slika. Roditelji ko roditelji, mole se da nije ono najgore, sin svim snagama odaje sliku veselog deteta i ako jedva stoji na nogama. Pametan je klinac, jedan od boljih u razredu ali u poslednje vreme popušta. Teško mu ide učenje i konstantna pospanost. U kući kao i oko kuće, muka:  u dugovima su do guše jer očeva firma je pred zatvaranjem, samo čekaju dan, ako ne i sat , kada će o tome biti obavešteni. Majka je domaćica.
" Komšija, ovi su opet dolazili. Ja ništa nisam konkretno pričao, kažem im lepo ljudi imaju muku veliku, ljudi imajte obzira ali, ne vredi znaš kako je . . . "
" Hvala komšija, ne znam ni sam šta da ti kažem . . . "
Poziv iz doma zdravlja rešava zagonetku: na žalost, Nebojša ima leukemiju, sve su prilike, i moraju biti hrabri. Sa lečenjem se mora početi što pre ako već i nije kasno! To se ne zna do sledećeg pregleda i analiza koje , oba roditelja znaju, koštaju i više od onoga koliko oni već odavno nemaju.
" . . . tako da, kolega, šta da ti kažem. Katančimo se od ujutru, probaj negde drugo, šta da se radi! Znam i situaciju i sve, pokušaću ako čujem negde nešto . . . "
Milan i Jelena ranije nisu ni pomišljali o paklu. Izgovarali tu reč. Sad oboje misle na njega i znaju da izgleda ovako.
" Gospodo, bez galame! Ja razumem sve ali zakon je zakon! Momci!" - bahati debeljko pokaza nekolicini rmpalija da slobodno mogu da uđu u, dojučerašnji, nečiji dom. " Ovi kreveti . . . pazi ovaj od malog je raspao, to, to, i tv . . .vidi kuhinju tamo ima li nešto preko hiljadarke, pa notiraj! " Smeh se čuo , tih , podmukao, u to se svako mogao zakleti.
" Vidim mali je jak, B + , doo baar! Šta je ovo , za školu neku, treninge, šta je ovo? "
" Vadio je krv, ima leukemiju. Molim vas gospodine, imajte milosti, tek treba na zračenje a gde ćemo sada sa njim!?"
" Gospodine " - priđe domaćin sada ne postojećeg imetka - " kumim vas Bogom, ima li načina da me za ovo sačekate? Naći ću nekako molim vas, ostao sam bez posla, verujte, supruga ne radi  . . . "
" Zakon je zakon!! Ajmo lagano momci a vi, majku mu, ne otežavajte i sebi i meni ! " - tobože odglumi , pa namignu ekipi da iznose šta su započeli.
Jelena zaplaka, Milan se lavovski bori sa suzama u kraj očiju sa stegnutom vilicom gledajući u Nebojšu koji pogledom u pod kazivaše više od hiljadu reči.
" Ne brini komšija! Moj stan je i vaš, upadaj! - dobaci ljudina sa istog sprata, vrata preko puta tek iseljene porodice. Marko mu tiho reče : " Ovo ti nikad neću zaboraviti! Molim te, izvini , daću sve od sebe da nas ne osetiš. "
" Da mi ručamo bre, ko ih šiša! Biće boljih dana, ne sekiraj se! "

Marko i Jelena su odavno dugovali za struju i kiriju zbog čega su preko noći i postali "jedni od onih" . . . Nekoliko nedelja su bili kod komšije trudeći se svak svoje : pridošli da budu ne primetni, domaćini da se ne vidi ni tračak naznake da je iko suvišak. Oko neko doba, Marko sazna šta sazna : komšijin rođak ima upražnjeno mesto za radnika, plata više nego dobra i da odmah ide da, kolko je moguće, obraduju i saopšte to Jeleni! Po povratku iz doma zdravlja, izgleda vest za vešću : Nebojša nema leukemiju već je loše opšte stanje bila posledica konstantnom izlaganju stresu i brigama pa je imuni sistem gotovo zatajio i samo milošću Božijom, zaustavio turbinu u poslednjem trenutku!

Radio je Marko već duži vremeski period. Dugovi otplaćeni, komšiji kupljen najlepši poklon koji je bio umotan ljubavlju i plaćen duplo toliko! Zazvoni telefon u sred radnog vremena i sada veseli Marko, očekujući svoju Jelenu, veselo odgovori : " Da moliću lepo, draga damo! "
" Hmm " - nakašlja se neko.
" Da ? " - sad začuđeni Marko shvata da mu žena nije sa druge strane.
" Sreten ovde. Iz opštine".
Jedini "Sreten iz opštine" kojeg poznaje, ostavio ga je bez krova nad glavom i pokućstva bez trunke stida pred ženom i sinom. Ako je to taj, otkuda mu, za Boga miloga pravo da ga pozove osim ako opet ne duguje nešto! To je nemoguće, savest mu beše mirna, kao i glas kojim je dodao:
" Ako si onaj Sreten na koga mislim, otkud ti obraz da mi se javiš? Sve sam vratio šta smo dugovali!"
' Ne bih zvao da nije . . . " - zastao je. " Da nije... ne znam kako da kažem, recimo viša sila Milane."
Milan bi se zakleo da je u njegovom glasu , prepoznao sebe onoga dana kada je jedva izgovarao reči boreći se sa suzama dok su mu grmalji pred porodicom iznosili sinovljev stari krevet i pokućstvo.
" Šta je Sretene, koja muka je tebe sad našla i šta ću ti ja?"
" Nebojša. Sin tvoj. On mi treba. - opet borba u glasu. " Ćerki mi otkazuju bubrezi, treba joj za početak krv, B +, znam, video sam na stolu onaj dan, Nebojša je ima pa . . ."
Za par sati sve je bilo rešeno : Sretenova ćerka je dobila od malog Nebojše šta je trebalo ali je Marko dao sve od sebe da se ne nađe oči u oči sa samim Sretenom. Dobro zna kako je kada sopstvenom detetu moliš za pomoć a plašio se da u datoj situaciji, ne izgovori nešto zbog čega bi ga srdžba postavila na isti nivo sa onim koji za razliku od njega, ne pokaza milost kada je trebalo.
Marko, Jelena i Nebojša žive u novom stanu. Tolikom da se često našale kako se moraju prvo pozvati telefonom da se sastanu u dnevnoj. Sretenova ćerka je na dijalizi, živa je, daleko od zdrave ali gura . .  . dan za dan. Dobar je student i daj Bože da ne plati ceh očevih greha do kraja. Komšija koji ponudi Milanu i porodici krov nad glavom, dobi unapređenje i vest da je snajka ponovo trudna! Biće ovoga puta unuk! Sreten? Pije kao smuk! Propio se. Pričaju po kraju da će, ako nastavi ovako, uskoro biti bez prebijene pare. Napije se pa sve ponavlja : " Kako me molio čovek, ljudi!" - pa sklopi ruke u pijanom raskoraku u pokušaju da dlan susretne jedan sa drugim.
" Joooj kako me molio čovek a ja joook! "- vikne i lupi šakom o sto tražeći novu turu, i sve tako u krug . . .
Život piše čudne priče sa različitim krajevima. Ovo je jedna od onih koja vraća nadu u dobre ljude sa jasnim znacima da pored svakog puta, ka svakom cilju, Bog vidi sve . . .

Dušica M. Ognjanović