Legenda

Legenda kaže : nekada davno ,ludost i ljubav su se voleli. Ludost je poklonila ljubavi ružu i povredila joj oči.. Od tada je ljubav slepa a ludost je njen vodič...

Moda ili.......

Kako čujem u poslednje vreme, tačnije ima tome godina, par poslednjih svakako, žene se sve više žale kako nema ili su nestali prinčevi na belom konju, džentlmeni, kavaljeri i sl. . . Svaka hoće po jednog ili više prinčeva (valja se da se ima u rezervi, ako jedan zakaže, zlu ne trebalo) a od dame ni “D”u najavi.

Logično, da bi čekala ili dočekala princa, kralja , kavaljera, koga god sličnog, moraš biti dama. Dama podrazumeva sve kontra od onoga što sad viđamo na ulicama, popularnim klubovima, medijima i slično. 

Kratak osvrt na složeniju temu, ovoga puta samo u par rečenica. Počeću sa  možda grubim izrazom:”pakovanje”.

Kada primamo ili dajemo poklone to je uvek nešto posebno.lepo,dragoceno za nama drage ljude.I šta-uvek dajemo sve od sebe da taj poklon koji darujemo dostojno bude I upakovan.

Bez obzira na veru,naciju,šta i kako god,ono što ostavlja poseban utisak ,ne samo na mene,kako čujem od svojih muških drugara,delimo mišljenje,to je način ili stil oblačenja naših devojak i žena.

Ne samo da je što u izlogu to i u radnji nego i više od toga.Čemu i do čega vodi to?

Logično i bez i malo tajanstvenosti do potupune degradacije ili unužennja žene kao bića ili pojave.Sušta suprotnost od onoga čemu je Bogom dana i stvorena.Žena je,bez obzira na vek u kome živimo,ukras prvenstveno u kući.Vekovi se ,tačno, menjaju,smenjuju ali namena,svrha Promisla koje je iznad svih nas ostaje ne promenljivo jasno po tom pitanju.

Moda i pomodarstvo ,ako se osvrnemo kroz vekove putem fotografija,svakako lakrdija u malom a ako se prolongira i pokuša izdići iznad realnosti,postaje velika sprdnja.Sa ovom fotografijom koju postavljam , uz ovih par redaka, pitam se, često, da li je moguće da žene, devojke ne primećuju da mnogo(gotovo ne uporedivo moćnije) izgledaju pristojno odevene i pokrivene!

Ne samo u Islamskom svetu,setimo se carica sa nasih dvorova.Naglašavam carica!! što su u svakom smislu to i bile ne samo svojim načinom oblačenja već i manirima,poslušnošću,privrženošću svom domu i ,divnog li izraza svom čoveku.Kako se usuditi zaboraviti Prečistu Bogorodicu uvek pokrivenu velom?!

Dakle,dame u pokušaju,ako tražite prinčeve na belom konju i kraljeve,zakopčajte se prvo,odenite kraljevski i gle čuda prestaće da vas šetaju samo konji...

Dušica M. Ognjanović

Lažni zakon

Tema koja je oduvek bila „gurana pod tepih“. O kojoj se ćutalo ili stidljivo govorkalo. Nikad ništa konkretno po pitanju iste. Navodno, sada bi trebalo da bude promena ali videćemo. . .

Zlostavljanje klinaca po školama.Bez razloga ili kako male ološi ili huligani misle u svojim zakržljalim glavurdama-sa razlogom.

Da li je to što je neko: nizak,visok,mali,veliki,debeo,demodiran,siromašan,dosadan,ćale mu nije pun love razlog ili povod da bude ili ne bude maltretiran od početka do kraja smene,svakog dana i tako kao u Danteovom paklu-sve u krug,nikoga nije briga. Profesori i nastavnici su oduvek imali po nekog svog ljubimca malog šmekerčića ili neku princezu i oni su oduvek bili zaštićeni kao beli medvedići. I biće.Tu nema tajne.I da je ima-javna je.Novac ili proklete parice.Listići šareni,od davnina glavni uzroci mnogih problema.Papirići zbog kojih se o čas posla gube i obraz i poreklo i ljubav i i tata i mama i vera i nada.

Imala sam sreću da budem među decom koja su bila u „dobrostojećim ekipama“ ,slatka i glatko prolazila svuda ali i nesreću da od naj ranijih dana gledam tuđe patnje i težinu života kada si na bilo koji način obeležen.To su bili neki od mojih drugara.Verovali ili ne,jedni od najboljih i oni koje i dan danas pamtim. Dakle,sećam se onih malih ,sitnih likova u dva broja većim jaknama,bez užine,obuće pozajmljene samo za taj školski dan,pogleda koji ne može da se opiše a srca velikog kao kuća.Da li je moguće da je i dan danas tako? Zar nismo barem malo pametniji,emancipovaniji,zreliji i ono što je najstrašnije a još tužnije,pitam se:  gde nam je strah Božiji?!

Čula sam od komšinice,pre neki dan,da će sinu morati kupiti ovo i ono(sve same nepotrebne a preskupe gluposti)kako ga klinci u razredu više,žargonski rečeno ne  bi „vozali“. Koliko dece je diglo ruku na sebe!!!!!!zbog malih ološa i baraba koje će to ostati i kada (namerno kažem na žalost) odrastu. Slobodni a opet nesvesno zarobljeni u svojoj gluposti i očajanju koji će u životu tek uslediti kroz događaje koji će se sigurno,kao po bumerang efektu vratiti njima ili njihovoj deci.

Koliko divne dece,talentovane,besprekorno vaspitane strepi i mrzi svaki svoj dan zbog neke male budale koja,kako se gotovo uvek ispostavi,zbog sopstvene nemoći ili zlostavljanja kod kuće,postaje jedno malo-veliko šetajuće zlo.

Priču o dečijoj nevinosti i čistim,malim,slatkim srcima ostavimo za bajke,pesmice,za dečije predstave i slične događaje. Na žalost,većina je pošla putem kojim se češće ide.

Onaj drugi ,put kojim se ređe ide je izgleda oduvek bio rezervisan samo za anđele,one zaista čistog srca ili one koji su znali da prate prave putokaze.

Ako i odrasli biraju prijatelje po tome koliko je ko imućan,koliko mu može,zlu ne trebalo,pomoći materijalno,biramo se po izgledu,što lica,što automobila.Mi,nazovi odrasli.....od koga deca da vide bolje ,pitam se...

Uvek se ograđujem-čast izuzecima. . . . a iz inata dodajem :svi znamo kako malo ih je . .  .


Dušica M. Ognjanović

Malo avioni,malo silikoni,uglavnom krš i kamioni.....

Stade mi mozak (što je u današnje vreme poželjno, ali u mom slučaju, ovo se događa samo na par sekundi)... dok se ne resetuje. Ovo izraubovano "resetuje" žargonski se koristi u terminologiji vezanoj za "preforsirane" uređaje i po neke ljude u istom stanju.
Sad da počnem odakle sam htela, od početka logično, ali se ovde (ma gde to bilo) ni ne zna gde je početak. Ako kojim slučajem fizičari pročitaju, eto im teme i zadatka, mislim na ovo gde je početak, vreme i sl. Sanjarima kao meni "uvod za razradu", a ostali neka budu zbunjeni kao i do sada.
Elem, (evo one fine, narodne, što sve začini kao lovor sarmu) da pokušam da se konektujem u realnost i bez ovog uvoda kao za prijemni za stand-up komičara, pređem na ono ili one koji ne zaslužuju ništa više osim toga - da budu pređeni.
Davnih dana, kako za koga, čuli smo onu staru, dobro znanu "od kolekve pa do groba najlepše je đačko doba"... Je li? Ne znam, ja imam drugačiji utisak, iskustvo, pamćenje, sećanje...
Šta me teleportovalo u ta, priznajem, davna vremena, pokušaću da sročim u možda više od par redaka.
Zapitam se, da li je moguće da u današnje vreme, pripadnice ženskog pola, koje svoje Bogom dane atribute ne ističu u prvi plan, ne koriste kao bojevu municiju da "puknu na prvu" i sl, smatraju gotovo jednake čuvenim Virdžinama?! Sika godine, guza meseca, silikon veka... a "nesrećnice" prirodnom lepotom obdarene, plus govore, imaju ton i mozak, pametne... na kom li su takmičenju ili skali? Samo pitam... i zvučim kao babac iz "Tesne kože" a gde je glava? Samo noge i gola dupeta..."
Dakle, verovali ili ne, ovaj trend datira još iz davnih godina, nije novotarija kada se bolje razmisli sa prstom na čelu ili u dupetu, nekima dođe na isto...
Da skoknem opet u školski spomenar...
Skoro svaki školski dan je bio i u vreme malih pionirčića (da, da verujte na reč, a i sami ćete priznati kada film krene da se premotava u nazad) preteča male modne piste.
Jesmo mi delili i "griz" i "liz" i gumice i stripove i sličice za albume i spomenare i tajne i krug bajsom i E.T-a sa sve Marsom, ali smo znali da podelimo i one koji su bili "in" face i one koji su na žalost bili daleko od toga.
Napade mi nešto pamet (zašto baš uvek moramo reći "pade mi na pamet?") dakle, napade mi nešto pamet da se zapitam koliko je danas važno ili šta je potrebno da bi bio "cool".
Recimo, u moje vreme, (sada zamislite da javno polažem zakletvu i izjavljujem pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću da to nije bilo u neolitu, dosta kasnije), dakle, u moje vreme bio si "cool" ako si čitao Bravo ili imao Pezz bombone, ili šarene pertle tipa: na jednoj nozi fluorescentno zelene da drugoj istog žara samo narandžaste. Cool si bio ako si znao da malo poskočiš tada čuvenim BMX-om ili rolšuama sa kaiševima naskočiš na dasku ispred stepeništa svoje ili tuđe zgrade.
Kako vidim (praštajte u startu ako sad dođe do greške u "viđenju") možda je za sve kriva velika dioptrija, današnje biti cool, znači sledeće:
Staviti zadnjicu, regio glutealis ili guzicu mesto usana, predimenzionirati sve što se može i ne može, po strani što zdravstveno nikako sve to ne bi ni smelo. usled nastale nadogradnje, teže se i govori, što i jeste cilj, jer ko danas govori? Budale. Danas se mumla i svi se međusobno i te kako razumeju. Evo recimo kosa: kosa mora biti došivena, zalepljena, nataknuta, namaknuta, kao Indijanski skalp, da što više podseća, ako je moguće, na aktere filma "Ples sa vukovima" ili ako je neko više voleo Hijavatu i ženu mu Hijavanu, Crnu strelu... svejedno za Boga milog, samo da nije prava ( ne mislim  na odsustvo kovrdža) već prava, Bogom dana iznikla iz glave. To nikako!!! Nije cool. To je anti cool!!! Čuj prava usta i prava kosa??? Ten: ako je moguće što više vremena koje bi izgubili na čitanje prelepih knjiga, razgovora sa prijateljima, bliskim ljudima, ne te gluposti, nikako, dakle, slobodno vreme, jedan deo, iskoristiti za sticanje tzv. "let lampa" look-a. Sa onim regio glutealis usnama, našivenim skalpom i "blago uprženo karameliziranim tenom" ovde se sva vrata otvaraju... i to je cool.
Čim pomenuh vrata, nekako mi se logično nametnu reč gospodin, kavaljer, muško da skratim. Kad smo kod istih, šta danas u njihovom svetu znači biti cool: snaga, viteštvo (Bože dragi kako li se neko sada cepa od smeha kao paprić) dakle, snaga, viteštvo, čojstvo, maniri, poznavanje i naslova Bontona, ne i nikako!!! Snage ni u tragovima, jer kako mislite da, ako je kojim slučajem jači, zdraviji, da ga ima što se govorilo dok je bilo srećnijih i normalnijih vremena, da će mučenik moći da odene košulju veličine m ili s koje se forsiraju, uvaljuju i prodaju pripadnicima, sad već više nego očigledno oslabljenog nam pola. Biti cvrčak sa facom muškarca u pokušaju to je sada cool. Gudalo nogice, rukice normalno da isprate iste radi simterije i 100 posto si cool. Tu je i druga kategorija cool oslabljenog nam pola, tzv. potomci ili sinovi iz Kanjiže: pločice po svaku cenu, mozak ni za živu glavu!!!
I ovakve gore navedene devojke i momci treba da budu reper klincima kako izgledati da bi te većina prihvatila. Boli koliko je nelo
gično i glupo. Čopor majmuna je, logično, uvek bio znatno brojniji od čopora lavova. Treba li prst na čelo i minut da se shvati zbog čega. Ne treba. Treba da se ćuti, ne razmišlja, obavezno da se bude bahat i stavi prst zapravo u onu rupu, tamo gde Sunce ne sija, tamo odakle dopire većina misli i beseda današnjih cool pulena.
I kad se sve sabere, da ne dužim, i sigurno kako sad neko pomisli i da ne mlatim više, a ja se u potpunosti slažem, zaključak je da zaključka nema!
Kao Alisa u zemlji čuda. Samo je ovo kratak osvrt na neku tamo Alisu u zemlji luda...





Dušica M . Ognjanović