Zračenje bez prestola

Previše je poruka stiglo da bih ignorisala ono što veliki broj ljudi očekuje od mene . Pišem o svemu , zavisi od događaja , priče ili ličnosti koja me u datom trenutku inspiriše . Nema tu filozofije za razradu . Svaka , pa i najbanalnija situacija , može da se raščlani , elaborira .  Zavisi od niza faktora . Ovo o čemu pišem je za mene , ( iz ličnih i emotivnih razloga ) , jedna od „ najpipavijih „ tema . Pitaše me , fascinirani , euforični , da li sam gledala  sada već čuvenu seriju Černobilj i kakvo je moje mišljenje o svemu tome ? Iskaju da napišem koju jer su navikli ljudi da : „ Dule zove stvari pravim imenom „ i zato u tolikom broju i prate ono što radim . Svako ko je već bio svesna jedinka te davne 1986 , čisto sumnjam da nije svestan odsustva razuma kada krene komparacija između serije Černobilj i Igra prestola ! Prvo je zbilja , drugo fikcija . Događaji koji su se zbili u prvoj seriji , za sobom vuku kontaminirane korene horoskopskog znaka raka u podznaku raspadanje tkiva , osnove humanog življenja i oduzetog prava na budućnost . Egzekutor , imenom i prezimenom : ljudska taština  + glupost . Nepogrešiv recept za užas , do dana današnjih . Nakon te 1986 , dočekala se i 1999 . Ko god pokuša da zaboravi sirene , peckanje i svrab kože nakon svakog granatiranja ili kiše po kojoj smo svi morali šetati i izlaziti , nije samo nemi posmatrač fasciniran odličnom produkcijom . Svako se seća da se moralo disati , piti vode i jesti i u tom periodu kada smo svi znali da nešto debelo nije ok . Ali smo morali živeti . Oni koji nisu stradali tih dana , svakako stradaju decenijama kasnije . Na sporiji , strašniji , perfidniji način . Domovi , nazovi zdravlja su puni , klinike, ( što državne , što privatne ) , rade punom parom kao u ona davna i bezbrižna vremena , fabrike nameštaja . Ranije se komercjalni program sastojao od reklamiranja proizvoda naših giganata , sada je to bazar gomile lekova i zdravstvenih pomagala . Nekada ste mogli pešačiti kao od šale sa osmehom na licu . Danas se ljudi , bez obzira na godine , gotovo vucaraju po ulicama nalik na polu potamanjene bubašvabe smrtonosnom dozom pesticida . Ne treba biti nuklearni fizičar da bi se shvatilo šta se dešava . Svako od nas ima zdravstvenih problema . Neko o tome želi da razgovara , neko ne. I ima pravo na to . Priznaću da sam na strani onih koji priznaju i hoće da razgovaraju o „ našoj seriji „ koja ima mnogo više od pet epizoda . O našoj seriji umiranja , gubljenja voljenih , poznanika , prijatelja od kancera i ostalih poremećaja metaboličkog i ostalih profila od kojih je , ( kao javna tajna ) , dijabetes postao gotovo pandemija . Deca , bebe , klinci , koji još nisu ni stigli da nauče šta je stres i velika količina ugljenih hidrata , postali su vlasnici dijebetesa tipa 1 ili 2 . Ukoliko pitate majke pomenute dece , zakleće se sa suzama koje liju niz ubledele obraze , da su i te kako vodile računa o ishrani tokom trudnoće gde će vam rado pokazati nalaze i medicinsku papirologiju stečenu tokom celokupne trudnoće kao dokaz . A onda , tražeći pomoć za svoju decu , nailaze i na podatak : „ . . . kao jedan od osnovnih znakova direktnom izlaganju visokom stepenu radioaktivnosti , jedna od pojava je svakako i metabolički poremećaj u vidu dijabetesa varirajućeg tipa „ . I tu je tajac . Koliko obolelih od tiroidnog kancera ?  Navodno , štitna strada od stresa . Da , sve strada od stresa ali je pod znakom pitanja rapidno propadanje tkiva štitnjače i ždrela gde vam lekar opšte prakse ili endokrini hirurg može reći samo jedno : „ Moralo se jesti . Žao mi je , veruj te „ . Slegne ramenima i odjednom , još jedno ime je na spisku za lečenje od maligniteta . Pravimo se ludi . Tako je lakše . Zažmuriš , pustiš da život ide dalje i nadaš se boljoj budućnosti . Ljucki je to . Ali nije pametno. Ne zatvarajte oči i kada god možete , proverite svoje zdravlje , to je najbolje uložena investicija koju ste imali ikada ! Živimo rulet .  Krug se vrti i bez prestanka traži nova imena . Volela bih da mogu da popričam sada sa mojim bratom o njegovoj ćerki i njenoj budućnosti , o Adi , o odlascima na more , lepim devojkama , njegovom poslu . Volela bih da ga zagrlim i prosto pitam kako je uz našu čuvenu kafu ali ne mogu . Mrtav je . Bio je ono što je trebao da bude na pravom mestu , hrabro , kako i dolikuje. Nije se nadao da je nagrada kancer. Nagradu nije ni tražio . Mislio je da sve ima smisla i sve zarad budućnosti . I nije jedini . I on se , kao i svi mi , pravio da kiša ne žari kožu , da su sve ono što smo pojeli samo slatke voćke nalik onima iz našeg detinjstva . Volela bih da mojoj kumi Veri kažem hvala za milion saveta , zagrljaja i ljubavi . Da joj kažem da su joj unuci prekrasni , ćerka i sin za primer u svemu . Volela bih ali ne mogu . Mrtva je . Kancer . Volela bih da mog druga Acu pitam sviđa li mu se neki od tekstova koje pišem ili moji ćaknuti statusi koje postavim s vremena na vreme . Ne mogu . Mrtav je . Kancer . Ako nabrojim sve koje je rak poveo sa sobom, lista će biti velika, vi nećete čitati dalje a ovo mora da se pročita . Da vas oteram bez pročitanih redova ne mogu , jer nemam taj luksuz ali obraz i dušu imam . Kucam dalje . Na kolenima vas molim , jednom velikom i glasnom virtuelnom molbom kao svoju braću i sestre :  proveravajte stanje vašeg organizma , ne ignorišite umor ili bilo koju promenu u i na vama a kao opravdanje ne navodite stres ! Ne zbog mojih tekstova , mojih napisa , lepog izgleda ili harizme . Zajebite to ! Poslušajte me jer molim glasom nekoga ko zna kako je kada grumen zemlje o sanduk pečatira svaki dalji razgovor ili mogućnost za budućnost sa nekim koga ste neizmerno voleli i volite ih podjednako ako ne i jače i dan danas ! Među mojim prijateljima koje i lično poznajem , ima državljana čije su domovine učestvovale u sramnom čašćavanju uranijumskim amanetom nedužan narod . Uvek , kada se ukaže prilika , bez obzira na lep provod ili veselu atmosferu , Bog mi je svedok , koristim svaku priliku da pitam zašto i znaju li u opšte šta se događa sa narodom koji su ostavili ispod sebe kada se dim razišao a zadatak bio završen ? Brzo im se skine osmeh sa lica . Da li je savest ili nemanje odgovora , koga briga ! To ne menja činjenicu da sve one koji mi ne dostaju ne mogu vratiti među žive . Na Slavama i o praznicima , pamtim , ko je sedeo na mestima koja su sada za mene uvek prazna . Ni jedno izvini ili moralo je tako , nikada ne sme i neće biti dovoljno dobar odgovor ! Opcija automatskog prevoda teksta ulepšaće mi osećaj pri spoznaji da će i oni van našeg govornog područja i te kako shvatiti o čemu pišem . Pripjat i sama oblas Černobilja kao i druge oblasti u blizini istih , sada su avetinjske oblasti . Nazovi turisti , odlaze da vide mesto koje je najveći podsetnik i spomenik na ljucku glupost i taštinu . „ Daju dinar da vide mečku „ . A u pitanu je samo suludo vreme u kome živimo uz svakog odsustva za poštovanje morala i davanje znakova bilo kakve empatije , gde se seni mučenika , ( u pravom smislu te reči ) , skrnave turama koje ponovo otvaraju svaku ranu stradalih . Broj im se nikada neće saznati jer tihi ubica i dalje nosi blokčić sa sobom , pero i bočica sa mastilom i dan - danas dopisuju nove spiskove .  Moj , vaš i naš grad , gradovi i seoca po našoj domovini , ništa nisu drugačiji . Samo stanovništvo nije htelio ni imalo gde . Govorim o časnim ljudima . Za našu evakuaciju je prekasno ali za zdrav razum i glas onih koji ostaju , nek tek dođe vreme ! Sa nama ili bez nas , neka barem neko pusti krik za sve one koji su u mukama ispušatali svoje duše po bolnicama u glavnom gradu i okolini . Neko sada šeta Knezom , raduje se, planira budućnost . . .  Neko u ovom trenutku vodi ljubav i planira naslednike . . . Neko sada čita knjigu , pije hladan sok , odmara i nada se boljem sutra . . .  Dokle će te noge šetati gradskim pločnicima , da li će naslednici imati sve udove , da li će u budućnosti moći da vide slova od bola . . . To pitajte osoblje naših bolnica koji znaju pravu istinu . Gledaju smrti u oči svaki dan . Dodiruju je svaki put kada dodirnu pacijenta koji više ne zna šta je java a šta san . Još jednom , neka vam ne bude teško , u tišini i molitvi , sagledajte unutar sebe . Šta je ostalo a šta fali  . . . Ne samo zbog vas. Možda više zbog onih koji ne bi mogli bez vas . . .



Dušica M. Ognjanović