Dolinom , pa niz šljunkoviti puteljak , počinjala je aleja koja je vodila ka vili Volnerovih. Mesingana kapija beše ukrašena porodičnim grbom . Znak imperije Volner . Dvorište bajkovito , sušta suprotnost od života one koja je ostala da živi među raskošnim zidinama nekada palate prepune smeha , nade , veselja . Život piše razna scenarija ali smrt je majstor režije . Kako bilo , čitajte dalje i bez ridanja kada dođe kraj priči . Režiser režira , ja prenosim . . .
Ada Volner je pomagala koliko je mogla . Svakome i bez izuzetka . Dobrotvorna društva , prosjaci , gladni , žedni i na posletku i siročad . Siroče koje je sudbina dovela u njen raskošni dom i koje je Ada svim srcem i već ostarelim rukama , prihvatila kao rođeno dete koje nikada nije imala . Dete je sluga našao pred kapijom jednog maglovitog jutra ali dovoljna vidljivost beše da isti shvati : u pohabanoj nosiljci , spavala je prelepa bebica . Ljubav beše na prvi pogled . Kao da se već ostarela Ada duhom podmladi i imaše samo jedan cilj : da dočeka da bebica koja uđe u njen raskošni dom , oseti svu ljubav ovog sveta i na posletku , nasledi imanje Volnerovih što sirotoj Adi , konačno dade smisao dotadašnjeg , gotovo bespotrebnog života. Smatrala je sebe i svaki dan koji osvane , nepotrebnim viškom , jer gle , šta je to ostalo iza ili od nje osim slugu i materijalnih bogatstava koje joj u grobnoj jami , sa ma koliko impozantnim maouzolejem u najavi , neće ni malo značiti .
Niva , bebče u pohabanoj nosiljci pred kapijom , vremenom , uz svu negu , pažnju i obrazovanje , izraste u prelepu devojku . Neizmerno je volela svoju Adu koja nije krila kako je devojče stiglo do nje , još manje koliko je Bogu zahvalna na tome ! " Adi , moja Adi " ! - tako je Niva zvala svoju majku uz obavezan zagrljaj i mnogo , mnogo poljubaca uz iste . Sreća , osmesi i neka posebna energija , vratila se u dom Volnerovih . " Ne danas Litman . " - odmahnu smežuranom rukom koju je krasio veliki prsten sa još većim rubinom . " Ne danas , zaista . . . " - jedva čujno molila je svog slugu odavno umorna Ada . " Kako želite . Ostaviću poruku koja je napisana za vas . Kada budete u prilici , pogledajte . " - blagi naklon , puno poštovanja i srebrni , ukrasni oval sa kovertom i pismom čekaše na stočiću da bude otvoren . " Adi , hoćeš li mi konačno reći , odakle ti snage za sve ovo toliko godina ?" - pitala je Niva svim srcem zabrinuta za svoju staru Adi . " Ne brini mila. Kada mogu mogu , kada ne - to je to ! Malo sačeka ali biće i ovo na redu . " Pomagala je materijalno , ali i na drugi način : Ada od detinjstva imaše dar da vidi budućnost . Znali su to mnogi i kako ljudi obično to i rade , poput ajkula ili hijena koje namirišu krv , obilato su koristili svoj plen . Ada je imala običaj da sirotim paorima kaže po koji broj i ovi bi na tomboli dobijali svote od kojih su dojučerašnji siromasi postajali bogati a čestiti ljudi , što retko ide jedno sa drugim . Svojim vizijama pomagala je da se uđe u trag nestaloj deci , pronađe neko ko je godinama zbog svojih mračnih tajni izmicao pravdi . . . beše teško poput Sizifove kletve , no blagodat koju činjaše sve te godine, slastila je i onako besane noći . Sve godine ljubavi i sreće provedene sa svojom voljenom Nivom , Ada je pokušavala svojim načinima , saznati bilo šta o njenim roditeljima . Ko je , kako i zašto, ostao bez srca i savesti tog i tog jutra i koja muka je , ( ako je uopšte i bilo ) , naterala nepoznati par il samo oca , ili samo majku , da u pohabanoj nosiljci ostave ovo blago kraj njene kapije ? Često je gledajući u svoju usvojenu lepoticu u vizijama viđala krv , tugu i nesreću no nikako nije mogla povezati viđeno sa istinom . Te vizije i takve dane nazivala je đavoljim zamkama i njegovim bednim pokušajima da joj u starosti , zagorča jedva nađenu sreću . Niva je bila devojka za primer ali kad - kad bi se iz nje projavljivala slika naravi koja se nije mogla sakriti iza uglađenih manira : imala je običaj da ode u noćni provod , flertuje sa momcima koji su daleko ispod njene svilene cipele no . . . đavo zaista ne da mira . . .
Te večeri , srećna zvezda koja je do tada pratila Nivu , zašla je duboko u tamnu noć među guste , crne oblake a sudbina je polako počela da veze crni pokrov . . . Upoznala je lokalnog zavodnika , ( pre svega propalicu ) , koji je vešto vrebao svoju žrtvu . I dočekao je . Ari . Uglađenih manira , zavidnog rečnika , beše i te kako znao ko je lepotica koja po nekad zađe na mesta gde nikako ne pripada . Ne ako se pitala Ada , no krv , ko zna koje bludnice , činila je svoje . Viđali su se kada god je bilo prilike . Dao je sve od sebe i uspeo naravno , da poput veštog pauka isplete mrežu starog arhitekte sa čijih stepenica i lavirinata nema bežanja . Ari je i te kako bio upoznat biografijom zanosne ali naivne Nive : znalo se kolika je ostavštinu koja sledi po smrti jedva žive Ade ali i o daru koji je starica za sigurno imala . Plan je bio sledeći : očarati devojku , ponuditi brak a staričin dar iskoristiti za sticanje bogatstva preko noći i ujedno , vraćanje silnih dugova koje je gomilao godinama ! Niva i Ada su bile njegov jackpot! Propalica u jedinom , preskupom i ukradenom odelu , sa medom na usnama i srcem punim otrova , znao je svoj pravac dok je Niva gubila tlo pod nogama . " Adi , on je divan ! Adi moja ! O , jedva čekam da ga vidiš ! Sva sreća sveta je u njegovim rečima i lepota na njegovom licu i . . O Adi ! Adi , kako je divan ! " - govorila je Niva vrteći se u krug po predvorju velelepne vile ni ne primetivši da Ada starom , drhtavom rukom , briše suze . " O mila moja Adi ! I ja poželim plakati od sreće ! " Ja plačem jer te žalim , čedo moje . " - hrapavim ali odlučni glasom izusti starica . " Ne razumem te Adi ?! " - u neverici posmatraše svoju voljenu majku . " Kloni se te protuve dok je vreme . Za moje prokletstvo koje nazivaju darom , odavno i dobro znaš . Loše slike su odavno pred mojim očima i plašim se, dete moje , da tek sada dobijaju svoj smisao ! Kloni se tog prevaranta da ne zažališ dan koji je svanuo i doneo na kraju noć kada si ga upoznala! " " Adi prestani ! " - po prvi put za sve godine , Niva je podigla glas na svoju Adi ! " Još jednom te upozoravam : kloni se te zveri dok ne bude kasno za obe ! " - izgovorivši ovo , ljutita starica pođe put stepenica koje su vodile ka njenim odajama . Devojka sede na hladni mermer , suze su same krenule , padale na mermer podjednako kao i odluka koju je u trenu donela : upoznaće Arija i Adi i to je jedini način da starica uvidi da greši !
" Ona me odgajila i to je Ari najdivnije biće koje hoda među ljudima! Pomaže svima i uvek je to činila ! Svim srcem! " - uze svog voljenog za ruku , priđe mu još bliže i uzdignute glave , otkri najveću tajnu : " Adi zna šta će biti u budućnosti ! Tolikim ljudima je pomogla! " Nastavi naivno sa pričom i navede nekoliko primera kako su obični paori uz pomoć brojki koje je Adi kazala , postajali bogataši . Ovome oči zasijaše i ostade da odglumi poslednji čin : " To je nemoguće ! Mislim , verujem ti ljubavi , Bože , nemoj pomisliti išta drugačije ali . . . kada bi to bilo tako , svim srcem bih je molio da i meni pomogne na isti način ! Evo , o Bože , ovo je trebala da bude tajna " - snebivao se " Mislio sam da veliki novac koji zaradim , predam tvojoj Adi i tebi na poklon , kao zalog za našu budućnost . . . uz sve što imam , naravno ! " - brzo se priseti da doda. Zaljubljena i kod očiju slepa Niva , reče da boljeg čoveka nebo za nju nije moglo poslati i da jedva čeka da upozna Adi i njega ! " Baš se radujem ! " - sa više grimasom nego osmehom gotovo procedi Ari . U svom sobičku , kasno , blizu svitanja , mislio je samo na jedno : svako , pa i on , znao je da Adi ima nepogrešiv dar i da će ga gotovo pri prvom susretu prozreti smesta! Morao je da deluje što pre i završi šta je naumio !
" Rizikovaću ! Pozvaću Arija i Adi neće imati kuda! Uvideće koliko je grešila a Ari će imati šansu da je razuveri u svemu što joj je bilo na umu ! "
Svanuo je lep dan . Vrt je blistao kao i svaki put pre toga . Opojni miris cveća , najavljivao je nešto lepo . Baštenska fontana svirala je svoje najlepše melodije . Raj u malom . Mogao je biti . Ovo je bio dan kada će u roku od nekoliko sati , mali raj zameniti veliki pakao . Celog popodneva Niva je bila uzbuđena i davala naredbe kuvarima šta će biti na večernjem meniju . Baštovan je bio zadužen za dekoracije koje do sada niko nije video . Niva je blistala od sreće dok je Adi , nekim čudom , gotovo celo podne provela na verandi zagledana u daljinu . " Adi moja , moja voljena majko ! Imam iznenađenje za tebe ! " - sa širokim osmehom devojka priđe i poljubi starcu u besprekorno sređenu punđu . Ada se nasmeja i ponada da su njene vizije , slutnje , možda i zaista bile samo plod preterane ljubavi prema njenoj ljubimici . " Adi , za koji tren , u vreme kada večeramo , imam iznenađenje za tebe ! " Starica pokuša da se pribere , postavi po koje pitanje , popriča malo sa svojom voljenom Nivom i gle , vreme kao da je proletelo ! Ulaskom i naklonom , na verandi , batler saopšti da je gost stigao . " Ne očekujemo goste , greška je Litman . " - reče starica . Batler se nakašlja , još jednom blago nakloni uz opasku da gospodin Ari čeka u predvoju . Starica ne pamti kada je tom brzinom i žestinom ustala sa stolice ! " Ti vraže mali , da li je moguće da si ovo učinila !? Niva !!? Zar nakon svih ovih godina !? Sram te bilo , bestidno dete ! " Starica htede da prođe dugačkim hodnikom ka svojim odajama ali nalete pravo na Arija ! " Poštovanje gospođo Volner , ja sam . . . " " Znam ko si ! " - gotovo kriknu starica . " Plašim se momče da nemamo o čemu razgovarati ni sada niti bilo kojom drugom prilikom !" - odlučno krenu put svojih odaja ali se naglo okrete i oštrim , gotovo otrovnim pogledom , prostreli nezvanog gosta uz opasku : " Imate samo koji trenutak da nestanete iz mog doma ! Zaboravite na moju kćer i oprostite se sa njom ovde i sada! Ozbiljno vam govorim i molim da ispoštujete moju molbu ! U protivnom , biću prinuđena da zamolim svoje osoblje da vam pokaže put do kapije kroz koju ste maločas prošli ! " Nastavila je ka svojim odajama , put stepenica sa masivnim gelenderom ali nije stigla ni da ga dotakne ! " Babetino luda koga ti teraš kao pseto ! ? " " Ariiii ! " - kriknula je Niva. " Gospode , o Gospode , Adi je bila u pravu ! Zlo nam je ušlo u kuću ! " Očajnički je dozivala Litmana ali je ovaj , na žalost , već uveliko bio daleko u vrtu . Zidine zdanja nisu dozvoljavale da se čuju vapaji siročeta koje donese svojom nepromišljenošću zli usud na kapije čuvene Volner loze ! " Govori babetino brojeve ili ću te zadaviti kao pile pred ovom glupačom ! " Jecaji nesrećne Nive i pokušaj da pomogne svojoj sirotoj Adi su bili uzaludni ! Udarci sa jedne i krici starice sa druge strane stvarali su suludi kontrast mirnom cvrkutu ptica i paunovom piskanju po dvorištu uz šepuravi hod . . . pakao je otvorio svoja vrata put kapije vile Volner ! Udarci bivahu sve jači , bes varalice u kradenom , otmenom i sada krvavom odelu nemahu mere ! " Govori protuvo matora ! Sve što sam imao pa i glavu , založio sam na zalog tvoje vizije ! " Jednom rukom podiže polumrtvu staricu izobličenog izleda , oblivenu krvlju i prebijenu do ne prepoznavanja . Sada je u besu šištao : " Govori brojke ili ču ti zavrnuti tu šiju ili ćeš prvo da to obavim sa ovom glupačom ? " Niva je ridala na mermernom podu uz nemoguće molitve da vrati vreme u nazad i ujedno tražeći tihim šapatom oprost od svoje voljene Ade ! " 1, 72 , 77, 4 , na t t . . . o igraj . Sam samo m . . . me ne muči vi . . . " - nije stigla da izgovori . Sirota Ada se onesvestila od bola i mučenja a poslednji čin bezumnika bio je vrhunac njegove zlobe : potrga nisku bisera sa staričinog vrata , skupi bisere u šaku i svom snagom ih tresnu na Nivu koja je ridala na hladnom mermeru : " Uzmi kurvo , nasiti se bisera , ja sam svoje blago dobio ! Ispusti staricu na pod a vrhom cipele podiže devojčinu bradu : " I pitam se samo kako ti je palo na pamet da bi iko , pa čak i ja , oženio tako ne zahvalnu glupaču koja prodaje za par poljubaca , onu koja te kao štene iz korpe privila na svoje grudi ? " Brišući Adinu krv sa obraza dodade : " A ti si joj ovako vratila , hmmm ? " Grohotom se nasmeja i ode . Usput ponavljaše brojeve koja sirota starica reče i alejom , šljunkovitim putićem , krenu ka svojem boljem sutra . Priđe Niva sirotoj Adi , pridiže joj razbijenu glavu i stavi u svoje krilo . Ridala je i molila svoju Adi za oproštaj , no odgovora nije bilo . . . Čudom , starica na tren jedva otvori oči i reče : " Ne boj se kćeri moja , čuva tebe tvoja Adi . Reče založio je sve što je imao , čak i glavu ! " - jedva se nasmešila krvavim osmehom uz obećanje : " Ako je založio glavu , veruj mi da večeras ostaje bez nje! " Da li je pokušala još jednom da se nasmeje svojoj pobedi ili da po poslednji put uteši svoju Nivu , nikada se neće saznati . Krici sa imanja Volnerovih odzvanjali su do svitanja ! Pogreb stare Ade ispratio je skoro svaki meštanin . Samo dojilje , njihove bebe i nepokretni , toga dana ostadoše kod kuće . Zvona su se čula na daleko a još dalje vest o kockaru koji se kladio na sve ili ništa , i bukvalno sav i metak i kako pričaju , sopstvenu glavu na ramenima da će uz brojeve 1 , 72 , 77 , 4 , biti vlasnik polovine , ako ne i celog grada . Glavu mu , kako se kotrlja niz puteljak , nađoše lokalni svinjari negde pred svanuće a ostatak telesine u preskupom , ukradenom odelu, trgali su psi lutalice . . .
Niva . . . Šta je bilo sa njom? Ko će ga znati . . . Ko da nam ispriča ? Batler Litman se kune svojim životom da je gospođa Adi u raju , pravo među anđele . Svako zna kako je bila čestita žena ali na pitanje kako je tako siguran kao u transu je odgovarao : " Zahvaljujući sestri Nivi i njenim molitvama . . .
Zdanje Volnerovih ostade bez i jedne žive duše ali zato novo nastali samostan Svete mučenice Adi , postade bogat molitvom sestrinstva pod vođstvom one koja beše primer vrline i najvišeg stepena duhovnog bogatstva . . . Uz samostan , sagradi se i sirotište za sve male duše u pohabanim korpama , ostavljene na nečijim kapijama i pragovima odbačene od svih kao nada ili zalog za negčiji put ka raju u buduće dane . . . " O moja Adi , kako je On samo divan ! On , Jedan i Jedini moja Adi ! Gospod mamice moja ! I sada znam da nikada neću biti sama i da si za sve imala pravo ! O kako je divan moja Adi i znam da nema potrebe da te upoznajem sa Njim . Ja ću čekati tren da ti meni pokažeš ko se pušta u srce , dušu i dom naš u vekove vekova Amin!
Dušica M. Ognjanović
