" Do pola pet je pravila kolače Dule, a tek da vidiš pogača kakva joj je bila, ko nacrtana.! I pišu joj dole, kunem ti se žene najviše , kao nešto u stilu " lepo nam napiši kupila sam pogaču!"
" Jel veruješ da su Uni ispod fotkice sa mature napisali jel ti to baba birala haljinu!? A vidim , ladno, dole joj i majka od Sare napisala : " Jel Temu mila ili . . . ? "
Prekrasan balkon koji baka Mara uređuje preko trideset godina ima 56 " lajkova". Reći ću vam, iskreno i od srca, taj balkon izgleda kao najlepša botanička bašta Južne Afrike. S druge strane, neka deponija, sa krupnim planom đubrista u punoj fazi raspadanja ( segmenat fotografije prikazuje i sluz na jednoj gomili ) ima 1.000.370 " lajkova" !
Slika današnjeg društva u globalu. Oči više ne registruju lepo i dobro. Reagujemo samo na loše, gadno, ogavno i zlo. Uživamo i živimo za to da se nekome rugamo, da nekoga povredimo, pa makar to bilo i na virtuelan način. Gotovo svakodnevno, šaljete elektronskom poštom, pitanja, molbe, sugestije. Cenim vreme koje ste odvojili kako bi ste pokušali da ostvarite kontakt samnom ali se pitam, za Boga miloga, kako ste stekli utisak da mogu da vam pomognem ili , konkretnije - ko vas je slagao da mogu da vas vratim na fabrička podešavanja!?
Tražili - čitajte!
Potreba da baš sve, do zadnje sitnice, " podelite " sa drugima, nije normalna. Fotke klinaca, pa onda unučadi, fotke Slavskih trpeza, maturanata, kućnih ljubimaca, novookrečenog zida, tek metnute sadnice, novi parfem, kaput, poklonjena šolja, pita koju ste umesili, garaža, tek ispolirani auto, tanjir sa poparom, do pola pojedena pljeska, bolesničke postelje sa najmilijima u istoj, Bože oprosti grobovi, nove pločice u kupatilu, krštenje, venčanja, kolica sa potrebštinama, posete zoo vrtu, voljene osobe kako spavaju . . . delove sopstvenog tela, trtice, udove, intimne regije. Ovde ću stati.
Intima je postala isto što i pejdžer. Nešto što je bilo lepo imati, korisno, sveopšte dobro ali - davno izašlo iz mode. Uzrok globalne nesreće glasi ovako: kada nestane stida, razum pakuje kofere i odlazi daleko, daleko u zaborav.
Vidite, " podeliti " po koju fotku sa nekog putovanja uz konstruktivno obraćanje auditorijumu na vašem nalogu sa edukativnom ili motivacionom porukom ima smisla. Lični primer: boravak u nekoj od stranih zemalja radi edukacije ili nadogradnje već postojećeg obrazovanja uz ličnu satisfakciju, pun pogodak i sjajna poruka da možda "pogurate" nekoga da sa" mrtve tačke" , krene u ličnu afirmaciju.
To je ok.
Onog momenta kada društvene mreže budu neophodne poput cigarete nakon sex-a u ranoj kinematografiji 80 -ih godina - nije dobar znak.
Plašim se, zapravo, zasigurno znam, da je zavisnost od društvenih mreža već uveliko uzela maha. Ta zavisnost, kao i svaka druga, podjednako pogrešna , glupa,otrovna i na posletku fatalna za sve one koji ne priznaju uopšte više segmente svog života za valjane, ako nisu " verifikovani" lajkovima od strane potpuno nepoznate " publike" . . . od strane " društvenih" mreža.
Ljudi padaju u duboke depresije zbog izostanka ili malog broja lajkova !! Osećaju se utučeno, odbačeno! Prosto - nisu verifikovani od strane društva! Da vrede čemu, prštali bi lajkovi. Sa lajkovima i pratioci. Sa pratiocima ljubav i poštovanje. Gospode . . .
99,9 % populacije, ne odsluša koncert omiljenog izvođača ili grupe zbog lova na savršeni ugao za društvene mreže. " Poznata svetska zvezda , raspametila je Beogradsku publiku kada je , sišavši sa bine, pozdravila publiku obrazujuci rukama , veliko srce!" " Kada je to bilo"!! Nisam vido/la!?" Naravno da niste. Jurili ste kadrove za fotke, lajvove . . . u tom, protiču divni momenti koje bi vaš mozak, Bogom dan da skladišti te divne momente, sigurno zapamtio i pomenuti, da niste kupljenom ( uglavnom na rate), mobilnom "drugu ", prepustili da pamti umesto vas. Gubljenje, kvar ili prosto blokada uređaja, pad u vodu ili sa litice - odoše i trenutci koje nikada nećete moći da vratite više. I doslovno. Šteta je nepopravljiva a ne bi je ni bilo, da ste vašem mozgu dali šansu da pamti trenutke. . .
Koliko je samo ljudi izgubilo život, ( ne samo mladih ), praveći " savršene " selfije tražeći nemoguće kadrove kako bi zapanjili nepoznate ljude ili , sa druge strane velikog ili malog uređaja, tražili " potvrdu" svoje lepote, uspeha ili validnosti.
Koliko je samo duša završilo u paklu jer su digli ruku na sebe zbog društvenih mreža?
Koliko je porodica razoreno, prijateljstava i odnosa uništeno zbog đavolje zamke društvenih mreža?
Koliko puta sam upozoravala, nikada i nikome, ne ostavljajte " zacenutog " smajlija ispod profilnih slika jer nikada , ama baš nikada ne znate, da li će vaš smajli koji umire od smeha, nekoga naterati na suicid.
Mi nismo više normalni , sve ukazuje na to. . . život prolazi pored nas, curi nam kao pesak ili voda medju stegnutim prstima tu negde okolo, mimo nas. Nad njim mi više namamo kontrolu u smislu u kojem nam je dozvoljeno da je imamo.
Letovaja, zimovanja ogoljuju nas do kosti. . . čak i na plivanje i skijanje, niko više ne ide bez mobilnog. Ko će vam verovati da ste osolili guzicu ili uživali u pahuljama ako niste to i " dokazali"? Da li se ikada zapitate -kome?
Pogostiti se Slavskom trpezom a ne pokazati šta ste pojeli ili šta se sve našlo od đakonija na stolu!? Proslaviti rođendan a ne pokazati i ostatku, većinom nepoznatog sveta - to kao da niste ni napunili tu godinu. Venčati se bez objava fotki gde mladenci čuče, ( po nagovoru fotografa ) u kanalu punom vode zarad dobrog kadra! Pitanje je da li vam je potomče stvarno kršteno ako niste sve potvrdili sesijom slika zacenutog deteta, zajapurenog popa i kuma preznojenog u premalom odelu.
Dete vam nije ni pošlo u školu, zapravo, potpuno je asocijalno i niko vam i ne veruje ako đače - prvače ponosna majka ne verifikuje na društvenim mrežama sa minimum 50-ak slika od kojih samo tri prikazuju dete.
Dugo nije bilo snega, kiše . . . paklena leta već godinama nam vade dušu na pamuk. Živi gorimo. I fotkamo . . .
Uvek upozoravam, molim vas : svaku pahulju, svaku kap kiše, svaki šum vetra, čak i šašavu košavu - dočekajte sa osmehom. Sve manje je lepih događaja, lepih vesti, lepih dana. Razmislite, zar vam to ne govori nešto? Ostavite proklete " pametne " telefone u torbe i džepove dok ne postanete vi sami gluplji od plastične tute.
Kao nekada, dok smo bili pri sebi, kupite lepu olovku, ima ih u izobilju, tefter i pišite. Raspored obaveza, podsetnik, po neki telefon, neku posebnu misao. Zaboga, pišite i pamtite! Naterajte svoj mozak da radi, kao nekada! Nekada smo znali ulice, brojeve telefona napamet, pamtili smo, umeli da pišemo. Koliko puta ste, priznajte sebi, ne meni, pomislili a možda i kazali naglas: " čoveče, ja zaboravi da pišem!"
Sigurna sam da je svako od vas primetio kako je uzeo mobilni samo na par minuta i ostao zatečen vremenom koje je proletelo kao dlanom o dlan. Često ga uzimate bez ikakve potrebe , " da vidite šta ima ", kao nikotinski zavisnik koji pali bez zadovoljstva, jednu cigaretu za drugom. To vreme je protraćeno uzalud i vi to znate. Čeprkanje po mrežama, zijanje u tuđe profile, zavist koja vas obuzme kada vidite lažirane tuđe živote, skrolanje po stranicama i profilima gde se dele petparački saveti kako možete preko noći, od vaške postati lav. Gubite vreme, gubite polako na minute pa na sate - vaš život.
Živite život! Živite ga zaista! Jahte, avione , kamione, top destinacije, lažne jastoge i škampe, ostavite profi prevarantima koji od vašeg divljenja i uzdaha kupe masnu lovu. Zbog njihovih fantastično isplaniranih laži, vi mrzite sebe a oni mrze vas jer nemaju više ono što vi imate - dušu!
Knjige u šake, gledajte filmove, šetajte, pričajte teta -tet, slušajte lišće i kišu, hodajte po snegu kada napada, kupite kokice i jedite ih ulicom šetajući nekom starom ulicom iz detinjstva koju ludo volite.
Da li ste svesni koliko je džabe i koliko malo potrebno za sreću ?
Pljeskom, punom priloga, umažite se do ušiju ! Fišek sveže pečenog uličnog kestenja. Kokice uličarke . . . Pogledajte neki stari film ili poslušajte pesmu koja vas vraća u detnjistvo. Na oglasima kupite neku staru stvar koju ste imali kao klinci.Uživajte u sitnicama! Sećate li se te lekcije? Sećate li se koliko sam vam samo puta kazala da je život kao mozaik, zapravo sastavljem od malih komadića sitnica koje nas zapravo i čine srećnim.
U svemu ovome, čitajte i ono između redova dok ne bude kasno . . .
Ove nedelje najavili su kišu. Koliko vas zna koliki je, zapravo, blagoslov kiša? Ne morate biti sa sela da bi ste to znali. Svaka duša na ovom svetu voli taj zvuk i one predivne razigrane kapi po oknu.
Isključite ta " smart " govna barem na jedan dan. Zaboravite gde su punjači barem na jedan vikend. Otkažite poslušnost tom malom govnetu sa plavim svetlom koje vam krade snove. Batalite te male demone koji vam kradu dane i sprdaju se tome praveći skorove koliko ste dragocenog vremena zbog njih izgubili . . .
Pamet u glavu i pravo na vazduh, u šetnju kao nekada kada smo bili svoji i zaista živi . . .
Dušica M. Ognjanović
