Sinoć mi je pisala, po ko zna koji put, Svetlana. K ( Novi Sad ), sa molbom da pišem o ljubomori. Zbog čega su ljudi, čini se u poslednje vreme više nego ikada, ljubomorni jedni na druge? Zašto neko ima ovo ili ono, kako nekome sve ide od ruke nekome ništa, kako hiljadu i jedno ovo ili ono. Bez namere da uvredim bilo koga, lični stav: ovakva pitanja postavljaju ljudi koji u svojim životima nemaju Boga za vodiča. Pre svega, oskudevaju u istinskoj, čistoj veri u Boga. Sve u životu je uzročno-posledičnog karaktera. Kako stari , mudriji od nas govoraše : kako seješ , tako žanješ. Ukoliko, prilikom kuvanja ručka svojoj porodici, u isti stavite 1kg soli, čemu čudjenje ako obrok kasnije nije jestiv a vaša porodica ostane praznih tanjira?! Tako je i sa postupcima koji se čine drugima. Čovek koji jadikuje nad onim što ima, čeznuci za nečim što nema i što je tudje, izaziva Boga! Samo malouman može se upustiti u takvu borbu. Dakle, budite zadovoljni onim što imate, zahvaljujte i na onome što nemate, jer, samo mudrost Božija, baš takvim stanjem i imanjem u kakvom ste, spasava vas ko zna kakvih zala za koje niste ni pomisljali da su krenule put vaših pragova. Onima koji zavide, nanose zlo drugima i čine rabote mrske Bogu, upravo Bog odmeriće platu za nedela njihova, Dakle, ne gubite nadu u iluziji da drugom nanosite zlo. Ono što se pokušava usmeriti na osobu, porodicu, pojedince ili ljude, usmerava se na Boga Samog kao Tvorca ljudi, svake duše pod kapom nebeskom. Ne čudite se ako se sve vrati kao bumerang. Ko je razumeo, u miru Božijem neka nastavi svoj život, ko nije, neka se čitajuci izmedju redova, dok nije kasno, vraca na pravi put.
Ovo bi bio moj najkraći mogući osvrt na ono o čemu me odavno molite da pišem. Bog vidi sve naše pomisli, možete misliti kako detaljno sakuplja i sva naša dela. I opet, pozivam se na naše stare, mnogo, mnogo mudrije i bolje od nas, sa onom čuvenom: „ako ne platiš na mostu, na ćupriji ćeš sigurno“! U miru Božijem provedite vikend i sve dane naredne koji dolaze pazeći da drugima ne mislite i ne činite zlo kako se ne bi plašili ni jednog jutra koje osvane i ni jednog zalaska koji završava stranice ispisane za ovaj ili bilo koji dan vaših žvota.
Dušica M. Ognjanović
