Skuvajte kafu ili čaj. Smestite se udobno. Otvorite prozor ili terasu, udahnite duboko. Pokušajte da umirite svoje disanje. Opustite se i zatvorite oči. Neka miris kafe ili čaja " plovi" prostorijom. Potrudite se da budete sami. A onda razmislite . . .
Nije imao nikakve dvorove i sluge - zvali su ga gospodarem.
Nije imao ni jednu jedinu diplomu - zvali su ga učiteljem.
Nije imao nikakve lekove - zvali su ga isceliteljem.
Nije imao ni jednog jedinog vojnika, bilo kakve vojske i oružja - kraljevi su ga se plašili.
Nije vodio nikakve bitke - osvojio je svet.
Nije vladao ni jednom nacijom - svi zu ga zvali kraljem.
Ni jedan jedini zločin počinio nije - razapeli su ga!
I ako razapet na krstu, u agoniji naših nezamislivih grehova - vaskrsenjem nasmejao se smrti u lice!
Njegovo kraljevstvo nije od ovoga sveta, jasno je rekao, pa ipak, do dana današnjeg, i svet i kraljevi Ga vole i poštuju.
On ne nudi nikakvo materijalno bogatstvo, na protiv, a ceo svet Ga smatra svojim najvećim blagom u životu koje imaju.
Ne obećava nikave zemaljske moći - a u Njegovom imenu najnemoćniji našli su snagu.
I ako nije lično ostavio ni jednu jedinu napisanu stranicu, Njegove reči odzvanjaju kao grom i danas.
Njegove reči i dela, promenili su istoriju i ceo svet . . .
Dragi moji,
Njegovo ime je: Isus Hristos.
Otvorite oči. Udahnite duboko. Uzmite gutljaj te kafe ili čaja. Slobodno obrišite te suze što vam se tako nezahvalnima slivaju niz lice. Da. Sve to što imate, svaki zalogaj koji ste pojeli i jedete, svaki gutljaj koji progutate, krov nad glavom koji imate, jastuk na koji legnete, ruke, noge, glavu na ramenima - Gospodu zahvalite.
Bolesti, tuge, brige, izdaje, očajanje, ta preljuba što vam ne da mira , za to - đavolu zahvalite.
Sada razmislite, koga ste svojim ponašanjem uvredili, i zbog čega vam u životu ide kako ide. Razmislite, da li je zasluzio, Onaj koji vam glavu na ramenima drži, da Ga svakim danom, iznova i iznova, rastužujete svojim postupcima, dok vas đavo voza ko budale za badava?
Isplačite se pošteno, umite se, lupite sebi dva tri šamara po tom ukaljanom obrazu, ako je potrebno, pogledajte znake svuda oko nas, zavirite u taj sat vašeg razuma koji jeca da je minut do dvanaest i preduzmite nešto, hitno, odmah, dok ne bude kasno. To kasno mnogi ne shvataju da se zove - put bez povratka ili izgubljeni za večnost.
Još jednom, verujte mi na reč: Gospod Bog nije babska priča naše pokojne nane. Saznaćete i sami . . . možda i uskoro . . .
Dušica M. Ognjanović
