Načuh ovo . . .
Razbolela se neka Beograđanka i počela da "vene". Kopnila, obilazila lekare i- ništa. Mlada, greota bilo i gledati! Nemajući više kud, ode ona pravo kod travara! Pogleda je on, upita koju o njoj samoj i dade nadu da ima leka.
" Nađi džak sa slamom sine, u njega da nađeš i izmešaš kofu govana. Svaki dan, 4-5 puta, otvori džak, nabi glavu unutra i udahni par puta, po minut-dva pa dođi ponovo ćero za desetak dana da vidimo ima li boljitka."
Odradi Beograđanka sve kako travar reče i pravac, posle desetak dana k njemu. Čim je vide da nailazi u štiklama preko livade, doviknu travar : "Jel bolje ćero?", a ona će oduševljeno:
" Ja sam kao nova! Oporavila sam se!! Mnogo vam hvala, jao, ne pitam za cenu samo mi recite šta mi je bilo!?"
" Nostalgija sine, umalo te ubila nostagija ćero moja . . . "
Kako travar izreče svoje, Beograđanka pognute glave, napusti travarevu kolibicu, izu štikle i niz livadu zamišljena pravac nazad za Beograd. I da . . . da ne zaboravim: načuh da je nakon ove seanse, preskačući tramvajske šine, viđena u jednom salonu gde je zakazivala "puder obrve" i korekciju usana. Travaru reče da je dobro, bolje, a koliko u tome ima istine, procenite sami . . .
Dušica M. Ognjanović
No comments:
Post a Comment