Pobednik

Nisam rođena u Beogradu. Nisam došla u Beograd. Doneli su me. I bukvalno. Kao bebu od tri meseca. Ovde sam izgovorila prve reči, dobila prvu lutku, upoznala prve drugare i ljubavi, ovde sam završila škole, udala se, radim ovde. U ovom gradu. Ovaj grad doživljavam kao svoj, ( kako rekoh, i ako nisam rođena u njemu ). Imam onaj čuveni “ beogradski naglasak „ , znam svaku njegovu ulicu poput iskusnog taksiste, znam mu svu lepotu i po koju malu manu a samo ova drčna priroda i pogan jezik, odaju mi poreklo. Kad Beogradu fali nešto, i meni manjka. Sreća nije potpuna, kompletna. Rasli smo zajedno. Volim ga. Svim srcem. A kada volite, emocije su dovedene do finesa. Tražite da pišem šta radim u ove dane. Kako „ ubijam“ vreme? Ne ubijam ga. Provodim vreme. Trošimo se međusobno, kako Bog, život i zdrav razum zapovedaju. Kućna biblioteka, ( na koju sam više nego ponosna ), filmovi, muzika, Psaltir, društvene igre, razgovori sa dragim ljudima i čovekom koga sam birala za supružnika. Srbin, delija . . . i bukvalno. “ Severna tribina” . Beograđanin. Za razliku od mene, kolenima sa ovih prostora. I pričamo o Beogradu. Njegovom, mojem, vašem. Gledamo ga sa balkona kada zalazi Sunce i kada sviće. Putovali smo, prilično, ali Beograd  ima nešto posebno. Snagu da, ma šta ga snašlo, šmekerski nastavi dalje. Lepši, jači i bolji nego što je bio ikada. Tako će biti i ovog i svakog puta. Ostanite kod kuće kada je potreba. Neko svako od nas, u zlu, nađe i neko dobro. To je vaš dom, vaš stan, vaša kuća, vaša mala oaza. Toliko toga lepog krije se među tim vašim zidovima, toliko ideja, toliko svega. . . Oni odrasli neka naslute, deca neka konačno pokušaju da pokažu, zbog čega su došli na ovaj svet . . . iz ljubavi, zbog nadoknade, slučajno, „omakli se“ ili nešto peto. Kako bilo, imajte na umu: sve dođe i prođe. Kiša ne može padati zauvek, Sunce mora kroz oblake, kad – tad. Bog nije „babska priča“. On je živ i postoji. Dokaza, do sada, bilo je i previše. Od sada: tek ćete videti. Ljubav, vera i nada i „sve će ovo ,jednom, biti juče“ . . .

Dušica M. Ognjanović