MMA balavci

"Piši opet o tome , ljudi te slušaju, narod te voli, poslušaće te", " Molim te, napiši opet nešto, vidi, pobiše nam se deca po školama! " Boli me uvo. Neka radi ko šta hoće : i deca po školama i njihovi roditelji oko škole i nastavnici i profesori gde god stignu. Ne tiče me  se. Ne više. Nisam roditelj i boli me uvo. Plus i pride, želim da tako zauvek ostane. Šta treba, da se i ja priključim paradi ludaka koji u startu znaju da će im ta čuvena slatka "vekna hleba", te to "kilo mesa" i slični seljački epiteti za novorođenče vrlo brzo, (čim se dokopa vršnjaka), porasti , ne u lebac ili kroasan, ne u Ahila ili Samsona, nego u dripčinu ili malu radodajku u najavi kako bi ispratilo/la sve ono što ovo i ovakvo društvo traži od njega ili nje. Boli me uvo. Pričala sam, pisala, držala predavanja na nivou starogrčkih beseda po stoičkim školama i ? Klinci se konačno prizovu pameti, vidim u pogledima stid i želju da budu bolji, da pomognu slabijem, zaštite i nađu se drugaru ili drugarici koji je u nezavidnoj materijalnoj situaciji. I sve to traje dok slušaju moj glas, putuju do kuće a onda..... Serije, rijaliti sranja koja bi i od zigota napravilo idiota, roditelji koje boli ona stvar, mamu i tatu po na osob šta i kako im se naslednik/ca ponaša van ta četeri zida. Nema tajne. Oni nemaju vlasti  nad njima kao roditelji ni u ta četiri zida. Klinci kolo vode ili ih žargonski napušavaju već kod kuće. Prozivke i ispiranje mozga roditeljima sa svih strana : " ko si ti da mi naređuješ, znaš li da sad postoje prava deteta , tužiću te!"  reče sin ili ćerka majci ili ocu, a ovi brže bolje repliciraju : " u moje vreme ja nisam smeo/ la da pisnem ocu ili majci!"   pa krene salva prozivki : "ovo ti , ono ti  i ja tebi ",pa jurnjava i dreka po mestu prebivališta i šta je rezultat : podmladak , (logično brži), prvi se dokopa vrata i - tutanj! Kada roditelji shvate da im uteče dika, iz besa što ga ne dokopaše na vreme,  kreću u raspravu među sobom ko je kriv." Ti si kriva!!!" , " Ma nemoj, ista narav na tvoju majku!!!!!! " Uuuu, a tebi je otac bio bolji? "Aj ćuti!!" "Nemoj ti mene da ćutkaš, ćuti ti!!!!", pa onda krenu da "opšte" jedno drugom po familijama uzduž i popreko dok komšijama ostaje uvo fiksirano za ulazna dok se epizoda "ne zna se ko koga u glavu" ne završi. Kada se posle porokaju među sobom, taj isti licemerni komšiluk nikad ,ama baš nikad , ništa nije čak ni čuo...... a tragovi klempa su im još uvek svuda po vratima, špijunka uvek otvorena (za svaki slučaj da šta ne promakne). Koga posle boli uvo ako glava zafali, imaće pet redaka u novinama koje će čuvati do groba kao onaj čuveni anonimni komšija koji je sve u detalj znao bolje od inspektora i istražnog sudije. Etiketiranje.To je ovde uzrok gro sranja koja nam se dešavaju. Svak svakoga opanjkava: ja vas što ste kukavice i sline. Što psujete dok ovo čitate i balavite uz urlanje kako se izražavam i kako se drznuh da zađem u temu o kojoj kao neko ko nije roditelj i ne poznajem dok brišete balu reći ću vam da ne serete jer sam za i na ovu temu ekspert. Ovo se dešavalo i davnih godina dok smo rasli uz Branka Kockicu, Ršuma , Mali program.... Dešavalo se i te kako. I dok smo bili kao (i navodno) lepo zbrinuti - i tada smo etiketirali. Imali one koji su "super" i one koji su "blam". Odavno je to problem na ovim prostorima i ulicama samo se sada više primećuje jer je avlija postala premala za sve one koji su se dovukli iz svojih donjih i gornjih pripizdina fantazirajući o boljem životu u prestonici, prijestonici ....zavisno iz kog rurala su se pakovale prnje do finalne destinacije. Kulturološki jaz, borba divljih i pitomih, nametanje nasilja od strane maloumnih i koristoljubivih na štetu ugnjetenih i prisebnih. Koga boli dupe imali neki mali iz prigradkog naselja baš sve sveske , udžbenike , garderobu za zimu i onaj period do letnjeg raspusta? Ima li pribor za školu, jede li šta i ono,moda glavno : ima li drugova? Ima li sa čega on da pozove roditelje ili brata, (sestru ako treba) da ga ili je zaštiti kada i ako ga ili je maltretiraju? Ima li mobilni sa fensi navlakom , futrolica brendirana sa i bez štrasa (u zavisnosti da li je ona ili on). Koga bre boli dupe ? Nikog. Taj mali ili ta klinka služe kao džoger ili objekat za vežbanje isfrustriranoj maloj bagri da se oslobode stresa nanetog i proživljenog u kućnim uslovima slušajući mamu i tatu kako jedno drugom prebacuju za sve što mogu u životu pa i to što su postali roditelji. Naravno sve to dok klinac sluša. Pa krenu po običaju da prebacuju jedno drugom gde im je bila pamet kad su se "sastavljali". Klinci besni, nevoljeni, prepušteni sami sebi, ključaju! Ali .....ništa zato, jebaće mu ili joj kevu sutra u školi samo da je ili ga dohvate! Ključaju od besa kao mali ekspres lončići. A neki nesrećnik sa drugog kraja grada, polupraznog stomaka u demodiranom autfitu sa suzama u očima , guta od večere to što ima (ako išta i ima) jer zna šta ga čeka sutra. Ovde se deca prave iz koristi jer nema ničega : ni ljubavi, ni morala ni sreće, ni nade. Ničega. Deca se prave uz "blagoslov" digitrona sa prethodnim gotovo u dinar tačnim proračunom koliko se, za koliko se i kada se dobija određena suma po detetu. Koliko se i čega za koje dobija na dar i slično. Robu nasleđuju jedni od drugih a parica se tu fino iskalkuliše, (još ako su, a u većini slučajeva i te kako jesu, roditelji vični glumi ,eto i pomoći : što od opštine što od naivnih budala sa strane). Tako ovde deca dolaze na svet : uz digitron ,flajku, dve piva (da budući ćale lakše podnese zadatak) dok buduća keva zauzima čuvenu "ajd udri i da polegamo" pozu. Gotovo svaka reklama  koja za svrhu ima plasiranje proizvoda za smirenje obavezno isti izreklamira sa nesrećnom mamom, drekom dečice i aljkavim supružnikom na kauču. A onda: progut, mmmmmm, pilulica deluje i vi opet vojite svoje potomke i nametnutog, otetog ili jedva nađenog mužjaka. Ne histerišite na glasnika ili ludu, nego za muda pa pravo vašem kralju iznesite šta i gde ne štima. Prc, kad bi smeli i mogli. Nema ljubavi ,nema poštovanja, nema morala i nema razuma. Kola odavno idu nizbrdo i nije ovo od juče. I davnih godina su profesori i nastavnici imali svoje ljubimce i one koje su šikanirali zajedno sa ostatkom odeljenja. Današnje klinke izgledaju kao male droce na prvom času fakulteta za buduće oberuše. Obavezno su im uzori po jedna ili više klaberki ili gumenih aveti sa mozgom i rebrima u deficitu. Momcima je uzor neki Krle, Zvrle, Jova petarda, Đoka majmun i slični. Autoriteta nema jer je ova reč komplikovana za izgovor i ne može tako lako da se odjebe u par slova kao okk, baguješ, aj paljba, OMG, pozz i slične književne novotarije čistog i vrhunskog maternjeg jezika. Boli me brate uvo. Ne naručujte mi tekstove na ovu tematiku nikad više, ne pišite mi i ne smarajte me sa elektronskom poštom i slično. Ne spadam u one  otresene sline koje slikaju portrete po porudžbini i pišu iste takve tekstove. Šta god vam ko mudar kazao, izabraćete onaj ljigaviji ali lakši put. Lako je biti ološ , teško je i preteško u današnje vreme biti čovek. Zato bez licemerja i očajničkog traganja za savetima kako i šta da bi bilo bolje. Svi znaju šta je ključ boljitka ali rekoh: lakše je biti govno. Srce ne strada, moral postaje amoral, nema brige, nema sekiracije, mozak je u stanju mirovanja. To je šablon za današnji život. Šušumiganje. Opanjkavanje. Svak svakoga i svuda: komšija komšiju (uh srećice kad je u nekom sranju a vi gledate! Uf ko da vam je neko servirao koh sa karamelom! ) Isti slučaj sa kolegom : ne daj Bože da osvane dan da je on bolji od vas ili još gore javno nečim nagrađen za trud ili dobro obavljen posao! Živi niste ako mu se barem malo ne userete u život. Čuj : njemu aplauz ili pohvala , vama ona stara, lepa "alatka" da njime izbijete oči. Neće moći! Pa niste valjda džabe dolazili iz donjeg ili gornjeg Pičkovca da vas tamo neki pametnjakovic (plus glupa poštenjačina )ostavi samo korak iza leđa!? I sve tako ili ovako ili onako ali svakako u krug. Ko koga jebe, pojma nemam.... Niti me interesuje. Da barem hoćemo da se oslobodimo za početak licemerja, možda bi ona kola što odavno idu nizbrdo pravo do bestraga  sama od sebe povukla ručnu. Brinite o svojim školarcima onako kako vi umete i znate. Rađajte decu da bi se pohvalili komšiluku i familiji pa se kada gosti sa benkicama i 50 pari istih štramplica odu, pošteno izurlajte jedno na drugo po običaju dok dete vrišti kao mali spartanac lišen majčinog zagrljaja jer je ona upravo u klinču sa tatom zbog njegove tetke koja je ljubila bebu a nije smela. Tata uzvraća kako ni njena majka nije ostala imuna na mekanu izbočinu pa su obe ljubile i ako dobro znaju da ne bi trebalo. I tako banalne svađe nastavljaju kako već napisah i kad to kmečalo ojača , i na žalost postane kopija svojih roditelja - glumac ,što u kući, što van nje . Pogotovo ovo poslednje. Dakle, eto vam šabloni po kojima se vodite, pravite klince : ne iz ljubavi nego da bi od love koju dobijete vraćali dugove u koje ste upali glumatajući okolini kako ste dobrostojeći a svako veče uz "oškeljdin" podrigivali na paštetu. Malo, prijateljsko ali ništa manje drsko upozorenje: briga nekoga da li ste vi mama i tata kao sa slikovnice, briga nekoga što glumite brak iz snova koju usput rečeno i po zdravom razumu i logici ne postoji jer su u pitanju spojevi dva različita genetska materijala a ne jednojajčanih blizanaca. Dakle , briga  normalne, ispunjene ali na žalost malobrojne, šta ste i koju ulogu glumite. Ni amaterska pozorišta iz vaših gornjih i donjih pripizdina ne primaju takve naturščike sa već izfuranim ulogama koje ova manjina ali kvalitetna manjina tako lako i logično prezire. Ne tražite mi savete na ovu temu, savetujte se među sobom i pomirite se sa činjenicom da učionice vašeg podmladtka podsećaju na mix kupleraja i MMA ringova. Sada odoh ponovo po svoje bele rukavice, kišobran i pravo u lepu , dugu , gradsku šetnju. I iz inata ću proći pored nekog od školskih dvorišta. I oooo da, tako ću se slatko nasmejati , kuckajući potpeticama laganim hodom po mokrom asfaltu.....užvaću i zahvaliti Bogu što me je lišio uloge majke jer gle..... uživam u spoznaji da nisam uzrok ničijih suza ...ni na malom, ni veliom licu...Bez histerije...smirite se , ne penite, ne mrzite.....uzmite i vi kišobran i pravac šetnja, ko vam brani, ovo je sada podjednako vaš grad koliko i moj. Oh, izvinjavam se, da, setih se, imate obaveza ..... da, sorry  ahaaaahhhhhhaaa...ups. Znam,znam. Nije smešno. Vama.............





Dušica M. Ognjanović