Zahvalnica

 Jednoga dana, u radio emisiji, javi se jedna žena i kaže: " Ja sam se javila, da se ovako javno, što se kaže, da svi čuju, zahvalim Bogu! Istina, imam dvoje dece kojima sam i majka i otac, problema sa poslom, nemamo dovoljno novca za sve ali sve jedno, hoću da se zahvalim Bogu za sve jer bez njegove pomoći, ja ništa ne bih uspela!"

Čuo ovo jedan dovoljno bogati ateista, klikne na dugmence i kaže sekretarici: 

" Nađi ovu ženu i kupi joj dovoljno namirnica za duži period i odnesi. Biraj samo najbolje i najkvalitetnije! Kad te bude pitala odakle i od koga je ovo sve, ti kaži đavo te časti, on ti šalje. " Sve ovo učini, ismevajući usrdnu veru žene koju je čuo na radiu.

Sekretarica uradi sta joj je rečeno i pred dom one žene stiže najkavalitetnije brdo namirnica koje jedva i smestiše u kuću. Ova žena, sirota, videvši to, poče plačući ljubiti ruke devojci, blagosilja je i zahvali se. Poljubi svoju dobrotvorku i ode u svoj skromni  dom.

Sekretarica zastade i odluči da pokuca na vrata a kada se ova otvoriše, ona upita:

" Zar vas ama baš ni malo ne zanima ko vam je poslao sve ovo?"

Žena odgovori:

" Ne, ni najmanje, verujte mi. Kad Gospod predobri Svemoćni izda naredbu, i sam đavo izvršava. "

Razmislite o ovoj priči. Razmislite o sebi. O svojim željama, veri, delima. Ne zaboravite, Gospod je prisutan i onda kada mislite da ste nešto uspeli utajiti od Njega. Bila to pomisao, namera a kamo li delo. Od misli kreće želja, iz želje se rađa delo, u zavisnosti od dela  - nagrada ili kazna. Niste mali. Peščanik polako ispušta poslednja zrnca. Nema daljine. Zvuci trube glasnika, čuli su se širom sveta. Pa vi razmislite. Dok zaista ne bude kasno . . . 

Dušica M. Ognjanović