Crvena

 Bordo brokat visokog sjaja, kruto pada niz okna.Tračak svetlosti ne sme da uđe u prostoriju! Ne dok ona to ne dozvoli. Gospode, koliko je lepa! Koliko je ohola, zla i prelepa! Neobično svetlog tena, belog poput mleka, čisti kontrast sa dušom crnom poput samog đavola. Ko joj može ugoditi i u čemu? Agonija svuda oko nje: patnja, plač i suze. Ona ne mari. U noći kada se rodila, sevali su gromovi! Oluja je bila tako jaka da je jedan od rasutih komada razbijenog stakla, pokosio babicu po licu i ostavio joj trajni beleg a malu , tek rođenu bebu, pokvasio kapima krvi. Prozvali su je "Crvena". U narodu. Šaputalo se da će biti dobra vladarica, opasna ali . . . i željna krvi. Možda samo zla, ko će ga znati? Narod ko narod, samo lovi i traži znamenja. Toliko puta su se kroz vekove ogrešili i pogrešili o mnoge ali za nju . . . bili su u pravu . . .

Pravo ime bilo joj je Katijana. Volela je da joj riđu kosu farbaju u tečnost pomešanu sa kanom i prahom sedam crvenih ruža iz bašte jedne stare babe koja odavno beše mrtva i još davnije ispraćena na onaj svet sa pogrdama i olakšanjem za koju su od  davnih dana govorili da je bila veštica. Tu baštu, po nalogu same Katijane, održavala su dva vrtlara sa telesnim manama od kojih su svi okretali glave : jedan beše nakaznik ruku punih čireva , uvijenih u prljave, masne krpe ali izuzetno spretnih! Drugi je imao patrljke umesto stopala i niko nikada nije shvatio kako svaki zadatak, čak i najteži, obavlja poput zdravog i pravog mladića! O, koliko je tu bilo tajni oko prekrasne Katijane ali ko je smeo pričati sve šta je video . . . 

Mesne knjige govore da je imala brata koji je bio sušta suprotnost: crnpurast, divan mladić koji je vole sve oko sebe: svet, ljude, Mesec i Sunce, zvezde i sve pod kapom nebeskom a najviše od svega svoju voljenu sestru Katijanu.

Kolika je radost u njegovom srcu bila kada učini nešto lepo za nju: soba napunjena prelepim cvećem, slatkiši i nove đakonije spremane na dvoru kom su živeli. Knjige sa somotskim ukrasima sa opisima čudnih stvorenja i biljaka širom zemljine kugle! Prekrasan paun donešen samo za nju iz dalekih Japanskih vrtova, ogrlica sa biserima iz mora za koje još niko ne beše čuo! Sve to i više, i preko toga, beše njeno! Nije vredelo! Oholo, belo prelepo lice, ni u čemu ne nalazaše zadovoljstvo.

" Da li će ikada biti srećna?" - pitao se siroti brat toliko puta u tišini mesečine dok su sluge iz prikrajka uzdisale sa tugom zajedno sa njim . . . 

Jedne letnje noći, kada se pevalo i igralo preko jezera u letnjem dvorcu, dođe tračak nade! Katijana se zaljubila u princa! O Bože, sreći nije bilo kraja!

Svadba koja je potrajala punih nedelju dana, ostala je kao glavna tema još tri puta toliko! Još kad se sazna da će prekrasna Katijana postati majka! Činilo se da se sve promenilo! Kažu da je ne njenom prekrasnom belom licu, po neko zaista i video osmeh!

Jednoga dana, dok Katijana beše skoro pred porođajem , odluči neko od dvorjana da je iznenadi: njena soba beše puna poklona koje oči i sva mašta ovog sveta, ne mogaše sagledati! Čega je sve bilo tu, ni čarobnjaci dalekih carstava ne mogu opisati! Katijana tada pozva sve dvorjane i sluge da se okupe na dvorskom platou tačno u ponoć! Konačno, biće to jedna velika, sveopšta radost, Katijana, buduća majka smekšanog srca, zahvaliće i udeliti svoj prelepi osmeh svima koji su za tim toliko dugo čeznuli!

Ponoć je otkucala, plato je bio prepun! Noć u kojoj su cvrčci , žamor svetine i žubor fontane davali nadu da bajka tek počinje! Pet minuta posle ponoći, u haljini kraljevsko plave boje sa gomilom dragulja i tirkiza, laganim hodom ušetala je Katijana!

Tajac! Kao da je i priroda stala! A onda je ohola lepotica dala svoj sud!

" Sutra u podne . . . "- oklevala je, "tačno u podne , na trgu vas čeka nagrada! Svima vama, za sve vas!"

I to je bilo to! U čudu, svi su gledali jedni druge, po malo začuđeni ali srećni očekujući nagradu konačno zadovoljne i srećne Katijane.

Sledećeg dana, uz fanfare i trube, na trgu ih je sačekala kutija pokrivena crvenim somotom. Dvojica stražara držala su svilena užad povezana sa strane. Fanfare su davale dramatičan zvuk! Jednim pokretom ruke, Katijana dade znak: ispod cvrnog somota ugledaše preklanog princa! Urlik, žamor, neverica!

" Od sada pa na dalje, ni vaši pokloni, ni vaša jadna dela, neće biti dovoljna! Nema milosti! Uskoro, rodiću vašeg gospodara, svoju jedinu radost! Do tada, za koji dan, molite se da ne budete na ovom mestu!" - pokaza rukom na telo svog pokojnog brata i nestade sa pratnjom put dvorca.

" Ponizno vas molim . . . " - usudi se jedan od dvorjana koji dan kasnije - " primite vačeg izaslanika iz daleke zemlje. Ovo što vam nosi, poklon je za budućeg princa i verujte, ostaćete bez reči."

" Uvedi ga!"

Duboki naklon i molba" " Vaša milost neka je na meni, pođite zamnom. Uz molbu vaša Visosti, da krenete samnom sami, jer ovo niko osim vaših očiju, ne sme videti!"

Ohola, samouverena krenu bez pratnje.

Popeše se visoko ka kulama kod vrata koja behu zatvorena. 

" Moram vam vezati oči svilenom trakom jer ovo je doneto, nećete verovati, iz drugh svetova koje nikada niste videli. Kažu da moć dobijate jedino ako naglo skinete povez u njegovoj blizini!"

" Bolje bi ti bilo da je vredno ovih objašnjenja!"

" Verno sam vas služio sve ove godine vaša visosti!" - dubokim naklonom, do same zemlje, ostavi utisak od poverenja.

Katijani behu zavezane oči.Vrata se otvoriše . . . 

" Polako stupite unutra i na moj znak, skinite povez."

Tako i bi: Katijana zakorači a za njom se uz strašan tresak zatvoriše vrata sa teškom gvozdenom rezom!

" Skinite povez!"-  jedva čujno, u daljini, odzvanjao je glas sluge.

Katijana skide povez na zidu: gorela je mala baklja! Sobica beše taman tolika da Katijana ne mogaše ni raširiti ruke! Istim tim rukama, mogla je dotaknuti plafon! Krici i molbe da je puste van, bile su uzaludne!

" Pustite me van! Moje dete! Otvorite! Pustite me!!! Moje deeeete!"

Te večeri svi su čuli nadljucke krike. Gorda Katijana porađala se u mukama i skončala zauvek vezana za svoje dete živa zazidana lišena milosti.

" Nema više proklete Crvene!" - govorili su. ' Nema više nadmene Katijane . . ."

Ave Maria, gratia plena,Dominus tecum. Benedicta tu in mulieribus, et benedictus fructus ventris tui, lesus. Sancta Maria, Mater Dei, ora pro nobis peccatoribus, nunc, et in hora mortis nostrae. Amen!

Dan danas čuje se molitva za prelepu, oholu Katijanu i za nju, zavek vezanu malenu bebu, koja, kažu i sada, ako naćulite uši čućete, žalosno i tiho plače .  . .

Dušica M. Ognjanović