Plastični novi novcijati sat. Pastelno plave boje. Ni brojke na računu se nisu osušile, on već ne radi. Srećom čajnik funkcioniše besprekorno. Miris jabuke i cimeta u filter kesici preliven ključalom vodom uvek me podseti na pravilo koje redovno kršim: čaj se ne preliva kipućom vodom. Fotelja koja je u ćošku kućne biblioteke svedok je mnogih razgovora. Pored nje, u samom uglu, sto od mahagoni drveta, pravog, uvezen iz daleke i mirisne Afrike, i dalje drži na svojim plećima starinski telefon sa žicom. Pun je stan antikviteta, knjiga, slika, umetnina ali i gomile tabaka otkucanih priča. Onih koje ću objaviti i onih koje su toliko teške, sumorne i tužne da bi i Sizif kazao "e sad mi je malo lakše".
Tražim u jednoj od polica kutiju u koju sam sakrila priču o Nani. O sudbini koju je pisalo neko čudno mastilo iz uskisle bočice perom davno umrle ptice.Neću da je objavim u celini. Samo deo . . .
Gledam primamljiva jarko zelena slova na pakovanju čaja koja opisuju proizvod, piše: jabuka - cimet. Kiseli prodoran ukus sa malo slasti, pomislih na kutiji bolje da je pisalo: život. Na displeju mobilnog ,obaveštenje da za sat možemo očekivati kišu. Pametni telefoni polako i sigurno, spikerima kradu posao. U daljini počinje da grmi ili se sećanje poigrava samnom . . .
" Uskro počinje kiše i zato, dragi moji, ako ste van svojih toplih domova, ponesite kišobrane. Dok nas slušate u vašim vozilima, toplim domovima ili ma gde bili, za ovo tmurno jutro dobra stara "Raindrops keep fallin on my head". Radio Star 107 FM sluuušajtee naaas . . ."
Nana je pogledala na sat: bilo je 10 h. Sve je bilo skoro pospremljeno. Vredna žena sa dva dečačića, samohrana majka, divna komšinica i jedna od onih manje srećnih žena koje su juče ostale bez posla. Pevuši pesmu sa Star radija i barem tih par minuta priseća se srećnih dana u mladosti.
" Iiiiiiii, na kraju ove divne pesme jedno obaveštenje za sve slušaoce, dakle pažljivo nas slušajte: pet najbržih slušalaca biće gosti u našem studiju i uživo u programu učestovaće u nagradnoj igri naseg sponzora Aqua Stara. Dakle, budite brzi, pravo put vašeg omiljenog Star 107 FM a dok prvih pet srećnika polako kreću ka nama, evo i par servisnih informacija . . . "
Nikada nije bila prva. Nigde. Nikada i ni u čemu. Nikada nije bila ona kojoj su rekli "bravo", nije bila od onih koji su osetili trenutak slasti, ni minut , osim ona dva puta kada je rodila svoja dva blaga. Mada ni tada , niko osim nje, nije delio sreću zbog toga.
" . . . dakle, pažljivo nas slušajte" - ponavljala je u sebi, "prvih pet najbržih slušalaca dobiće nagradu."
10h 30 minuta. Stančić već blista. Dečaci su u školi. Star radio na pet miunta udaljen. Šta ima da uzgubi? Ako joj se barem sada posreći, možda nešto zaista vredno i dobije za njih!
U hodniku radija bilo je oko desetak ljudi. Kasnije pridošle, ispratili su sa osmehom. Ostalo je tačno prvih četiri koji su stigli i poslednja od prvih - Nana. Još malo ćaskanja o sponzorima, par uključenja i predstava je mogla da počne! Pet prvih slušalaca u studiju imaće sledeći zadatak: sponzor nagradne igre Aqua Star, nagradiće letovanjem , čekom sa finom sumom i paketom flaširane vode, one koji najbrže ispiju pet bočica Aqva Star vode. Ništa lakše! Voda naša nasušna! Smejuljenje i razmena pogleda među takmičarma naglo prestade: znak za početak je upravo dat. Sad! Počelo je! Za par trenutaka čulo se otvaranje bočica, navijanje iz studija, tapšanje sponzora i jednolična ritmična melodija u pozadini. Jedna, druga, nisu se dali! Neverovatno! Kao pustinjaci! Nije se znalo ko brže otvara, ispija! Euforija u studiju, muzika se pojačava i Nana ! Prva je!!! Uspela je! Prvi put u svom životu biće negde i u nečemu prva! !
Spiker čestita u ime svih, Nana pokušava sa osmehom, zajapurena, da se obrati slušaocima koji sa drugih linija šalju čestitke i to etarsko nečujno "bravo" koje Nani vrti svet naglavačke.
Srećna je. Posle ne pamti ni sama koliko. U svom stanu, naslonjena na krevet dnevnog boravka, gleda u ček, cifru napisanu na njemu i ne veruje! "Jedno obično kišno jutro i radio emisija, promeniće nam život!" - mislila je. Biće i više nego dovoljno za sva njihova dugovanja i nadanja. Tek koverat sa vaučerima za putovanje! Koliko će dečaci biti srećni! Da nije ove vrtoglavice, radost bi bila potpuna. Kraičkom oka , u hodniku, pogleduje paket Aqua Star vode. Zbog čega je sve tako maglovito sada kada je svim problemima došao kraj. Odakle ovo krvarenje iz nosa barem sada kada . . .
Nana Bosko, umrla je u svom stanu na krevetu držeći ček umazan krvlju. Paket Aqua Star vode, stajao je netaknut u hodniku. Za tako malo vremena, Nani je bilo previše vode. Polidipsija. U nalazima autopsije pisalo je - trovanje vodom. U sudbinskim papirima - nije fer.
Nisam ovaj slučaj prenela ceo do kraja. Nisam prenela onaj deo kada su dečaci zatekli Nanu i komšije koji su se danima borili sa poplavom i cevima koje su kuljale vodu na sve strane kvaseći podove i zidove bez racionalnog objašnjenja.
" Kao da je neko bljuvao vodu na sve strane!" - tako reče jedna starica koja se klela da je Nanu videla uplakanu i pokislu do gole kože kako sa nekim papirom u ruci nestaje ka zgradi Star radia, 107 FM.
Ostali učesnici nagradne igre, nastavili su normlno svoje živote. Stranica sa njihovim imenima, ispisana mastilom iz uskisle bočice, perom davno mrtve prtice, još nisu došla na red.
Čaj od jabuke i cimeta se već ohladio. Gledam u dubinu tečnosti braonkaste boje. Voda. Voda naša nasušna. Prosula sam ga u sudoperu. Sedam u fotelju i mislim , znamo li mi šta je realno a gde mašta uzima naše misli pod svoje? Sada već uveliko pljušti. Uključujem stari radio i ne želim da mislim na Nanu. Barem na tren. Ili ova tri minuta dok radiom odzvanja "Raindrops keep falling on my head" . . .
Sirota Nana . . .
Dušica M. Ognjanović
No comments:
Post a Comment