Pokondirena

Vole ljudi da se saosećate sa njima, da pokazujete empatiju čak i onda kada vam je dan tako usran da ste esencija sociopate : kada ih boli glava, dobro im dođe kada " nabacite " kako vas muči migrena danima. Žale se na visoke račune, frke sa dugovima, kreditima, klincima, neotplaćenim i preplaćenim kursevima pa im biva lakše kada i vi kažete da ste u nekom visokom trošku i ako nemate klince ili vam ni na pamet nije palo da uletite u kredit i dugovanja za koja u startu znate da nećete biti kadri da ih u valjano vreme i vratite. Lažemo kako bi olakšali drugima. Onim  " drugima " koje smatramo za prijatelje. U ostalom, za šta prijatelji i služe !? Ko su nama zapravo prijatelji? Da ovo ne ode predaleko, držaću se jedne teme koju sam relativno skoro otkrila,  (kako to biva sasvim slučajno ), i pisaću o njoj a glasi : " žensko - ženska prijateljstva " ( al za malo! ) Počeh ovaj tekst zbog nečega što je oduvek postojalo ali se u današnje vreme čini gotovo transparentnim. Kako ni privatno, tako ni poslovno, nisam ljubitelj " uvijanja u oblande ", te ću otvoreno pitati sve pripadnice lepšeg pola : da li su primetile da svaka od njih (nas) je imala ili ima, " onu jednu " u koju se mogla zakleti, ili se svojom glupošću i dalje kune, kako će "ta neka" uvek biti njen ponos, zakletva, njena bolja polovina, njeni Sunce i Mesec, rame za plakanje, sestra, majka, odraz u ogledalu, senka. . . biće jedno sve do momenta dok ne spozna surovu istinu. Realno, žestoko, bolno : žensko - ženska prijateljstva ne postoje !  ( barem ne onakva kako ih većina nas glorifikuje, demistifikuje, priželjkuje i na žalost gubi vreme na ista. ) Žensko - ženska prijateljstva postoje i najjača su samo i onda kada se pojave određeni uslovi  : jedna od drugarica, (prijateljica), po automatizmu mora biti ružnija od druge, mora imati nešto bolje od one druge, mora biti tu za onu drugu dok se ova , (do juče smotana, unjkava i balava ) ne snađe i stane na svoje noge pa počne glumiti, umesto čaplje, što fakat jeste, feniksa duboko utripovanog da mu dizanje iz pepela ne gine. Takvi likovi, žargonski likuše, u jednom od trenutaka  "kvas-ega", pomisle kako mogu biti ono što nikada nisu ni bile : žar ptice, mangupi, neko ko će ih voleti onakve kakve jesu a ne zbog onoga što one mogu da pruže. Teška su vremena došla, toliko teška da mi sa jakim dioptrijama vidimo i dalje i bolje i šire od onih koji nam se prodaju za dobrostojeće još i dobrovide. Na žalost, ne znam šta odvojiti kao gluplje? Osnov patetike. Kao razbijeno jaje naoko lepo a unutar fine ljuske - žestok mućak. Tražili ste savet, i zbog mail-ova koje dobijam, na neki način, osećam dužnost da postupim onako kako ste to molili, dakle daću vam savet : čuvajte uz i kraj sebe ljude, koji bez obzira na gužvu, posao, brojno stanje dece i obaveza sa sve decom, bez obzira na kontinent , daljinu, planetu, dakle bez obzira na sve nabrojano, ostanite i držite uz sebe, (poštujte iznad svega) sve one kojima nikako nije i ne može biti Sizifov zadatak da vam pošalju poruku sa dve reči : "Kako si"? Dve reči koje održavaju prijateljsrtvo, vas čine srećnim i dalje bliskim sa vašim prijateljem a njega svrstava u svet kulturnih. Samo dve reči koje prave degradaciju između postojane , karakterne osobe ili pokondirene tikve koja će, po automatizmu i pravdi koja je iznad svih nas, na kraju, ma koliko se krila iza lažnih novostečenih prijatelja, u najtežim trenutcima, (a biće ih verujte), dozivati upravo vaše ime. Obzirom da ste tražili savet, dugujem i na ovo odgovor : da li se na pozive jednom u 100 godina javiti ili ne? Zašto bi odgovorili i stavljali zarez tamo gde je druga strana pomislila tako bahato da može staviti tačku? Posle svega, i na sve : nikako. Moj savet od srca i iskustva : vaš jedini i pravi prijatelj bio je i biće Gospod! Ne padajte na one koji se kunu kako i oni takođe veruju u Njega i vole Ga svim srcem a upravo pomenuti postupci razotkrivaju suprotno. Izgovorene reči i vreme ne mogu se vratiti nazad. Zato pazite ukoliko neko posti, uverava vas kako slepo sledi i ludo voli Boga a gro postupaka ukazuje na mlaku veru, skorojevića u verskim borbenim redovima, vreme je da okrenete novi list. Nikako iste knjige. Novo poglavlje novog štiva. Sa ljudima koji su vredni vaših dragocenih minuta, časova, dana. . . vašeg života. Ne tugujte. . . pustite ih da idu svojim svesno odabranim putem. Pusti te ih a pravda Božija i savest, učiniće svoje. Taman toliko da vi mirno spavate a druga strana shvati kako je bilo divno imati nekoga ko pripada običnom svetu, nekoga ko voli čistim srcem, iskreno savetuje,izgleda mlađe ali je imao ulogu mudraca u vašim životima. Ovo nije recep za kažnjavanje zabludelog prijatelja.Svoje dragoceno slobodno vreme darujte ljudima kojima je u istinu stalo do vas, onima kojima će uvek biti radost i nagrtada da vas vide,čuju, makar to bilo na par minuta. Ovo je recep koji će vas naučiti onome što knjiga nad knjigama jasno govori a ja sada citiram : ne bacajte bisere pred svinje. Ne gubite vreme, cenite sebe i svoju dobrotu. Dok pokondirena Fema grokne nekoliko puta, na drugoj strani ne ispisanog romana, čeka vas pravi prijatelj. Neko kome neće biti važne titule koje ste u međuvremenu već stekli, neko kome neće trebati vaša zvanja jer ste ga već dobili , neko ko neće pozivati vaše ime samo kada je teško jer i ta druga strana pati svoje patnje. . . prosto, okrenite se, pamet u glavu, osmeh na lice i bez i malo kompleksa prihvatite da se smejete svojoj gluposti, plus, na svoj račun što pored oba oka i zavidnog intelekta niste na vreme videli da : " pig does not wear pearls around the neck ! "




Dušica M. Ognjanović