Obućarev sin

 Kažu . . . svaki je čovek priča za sebe. A priča ko priča, uvek ima dve strane. Jedna je tvoja , druga svačija, i uvek od usta do usta drugačija. Ma bio najbolji na svetu, uvek će se naći neko ko će o vama imati po nešto da " doda ", da " kaže ". Iz puozdanih izvora, iz nazovi sećanja. Vi samo težite da budete bolji i još bolji. Neka svaki dan svog života , iskoristite za " vajanje " najboljeg sebe. Da ne okrećete glavu od izloga kada ugledate svoju siluetu, da na kraju dana ili svitanjem, volite onaj lik koji umivate i gledate u ogledalu. Sa osmehom i mirom u srcu, pročitajte ovu divnu priču koja sledi . . . 

Živeo jednom jedan obućar. Ostao je udovac, ali je imao malog sina. I gle, uoči praznika Hristovog Rođenja dečak reče svom ocu:

" Danas će nam Spasitelj doći u goste."

" Ma sine . . . ", nije poverovao obućar.

" Evo, videćeš, doći će! Lično mi je to rekao u snu."

Dečak čeka dragog gosta, gleda kroz prozor, a nema nikog. I odjednom vidi - u dvorištu, napolju, dvojica dečaka tuku jednog dečačića, a ovaj se čak ni ne suprotstavlja. Istrčao je obućarev sin napolje, rasterao je napadače, a pretučenog dečaka je doveo u kuću. Otac i on su ga nahranili, umili, očešljali i tada je obućarev sin rekao:

" Oče, imam dva para čizama, a mom novom drugu prsti ispadaju iz obuće. Hajde da mu dam svoje valjane čizme, jer je napolju užasno hladno. Osim toga, danas je praznik!"

" Neka bude po tvom ", složio se otac.

Dečačiću dadoše valjane čizme i on je radostan, ozaren krenuo kući.

Prošlo je neko vreme, a obućarev sinčić nikako ne odlazi od prozora, čeka Spasitelja da dođe u goste. Prolazi prosjak pored kuće, moli:

" Dobri ljudi! Sutra je Božić, a tri dana ništa nisam okusio, dajte mi da jedem Hrista radi!"

Otac i on su nahranili i napojili starca, otišao je od njih radostan.

A dečak je stalno čekao Hrista, već je počeo da se brine. Nastupila je noć, napolju su se upalili fenjeri, duvala je mećava. I odjednom obućarev sin povika:

" Tatice! Neka žena stoji pokraj stuba i to s malim detetom. Vidi kako im je hladno, siromasima!"

Obućarev sin je istrčao napolje, doveo je ženu i dete u kuću. Nahranili su ih, napojili i dečak reče:

" Kako će da idu na mraz? Tata neka prenoće kod nas."

" Pa gde će kod nas da prenoće ", pita obućar.

" Evo gde: ti ćeš na kauč, ja ću na sanduk, a oni će na našem krevetu."

" Pa dobro, neka bude tako".

Na kraju su svi legli da spavaju. I dečak sanja da kod njega napokon dolazi Spasitelj i nežno mu kaže:

" Čedo Moje milo! Budi srećan celog svog života."

" Gospode, a ja sam Te danju očekivao", začudi se dečak.

A Gospod kaže:

" Pa, dolazio sam kod tebe tri puta, dragi Moj. I tri puta si Me primio. I to tako da se lepše ne može ni zamisliti."

" Gospode! Ali kad?"

" Nisi znao, ali si Me svejedno primio. Prvi put nisi spasio dečaka iz ruku dečaraca-huligana, već si Mene spasio. Nekada sam od zlih ljudi primio pljuvanje i rane, slično kao ovaj dečak . . . Hvala ti, rođeni Moj".

" Gospode, a kad si drugi put dolazio kod mene? Ceo dan sam gledao kroz prozor", pita obućarev sin.

" A drugi put - uopšte nije prosjak, već sam Ja dolazio kod tebe na trpezu. Ti i otac ste jeli samo korice, a Meni ste dali praznični kolač."

" A treći put, Gospode? Možda bih Te makar treći put prepoznao?"

" A treći put sam čak noćio kod tebe sa Svojom Majkom:"

" Kako to?"

" Kao kad smo morali da bežimo u Egipat od Iroda. Tako si i ti Moju Majku kod stuba, kao u egipatskoj pustinji, našao i pustio si nas pod svoj krov. Budi srećan, rođeni Moj, zauvek!"

Dečak se probudio ujutru i prvo je upitao: " A gde su žena i dete?"

Gleda - a u kući nema više nikog. Valjane čizme koje je juče poklonio dečaku ponovo se nalaze u uglu, na stolu je netaknut praznični kolač.

A, na srcu mu je neizreciva radost, kakve nikad nije bilo.

Slava i hvala Gospodu Premilostivom na svemu . . . 

Dušica M. Ognjanović