"Draga Dušice,
za vaš blog sam saznao preko prijatelja a on od neke koleginice i valjda sve tako u krug. Pojedine priče koje pišete su mi najsličnije onom što sam čitao davno od braće Grim ili Andersena. Svakakvih knjiga sam čitao i po internetu svega ima zanimljivog ali vaše priče su kao one za koje sam mislio da ih više nikada neće biti. Čitam svaki dan i pogledam ima li nove priče. Sve što je objavljeno od vas a bilo je štampano od vaših priča kupio sam i čuvam na polici sa knjigama. Ako sam negde pogrešio u izražavanju vi se nećete ljutiti ja sam pisao srcem a to razumete.
Dragoslav Golić
Beograd "
Pišete svakodnevno. Trudim se da ispratim gotovo svaki vaš mail ali, iskreno, ( kao i uvek sa vama ), to je nemoguće. Bez obzira koliko imali slobodnog vremena u ovom periodu i pomoći od strane administratora, svakodnevno pristiže veliki broj vaših poruka i to je razlog što se na svaku ne stigne i ne može odgovoriti. Reći ću vam ovako: mail koji sam objavila na početku je sažetak i suština vaših poruka. Ujedno, priznanje da vaše reči " daju vetar u leđa " za svaku narednu priču. Poređenje sa piscima bajki čija imena su više od legende, ne ostavlja mnogo prostora za dalje komentarisnje. Svaka sledeća priča, ( voljom Božijom ), neka bude bolja od prethodne. To je ono što mogu da poželim ali ne i da vam obećam. Jer, ono što je neke nadahnulo da budu bolji, druge je uplašilo ili ostavilo bez teksta. Neke od priča čitaju se bezbroj puta i iznova ih uvek proživljavate žaleći junake istih ili retko, veseleći se sa njima. Neke je dovoljno pročitati jednom a zapamtite ih za ceo život. Ali život je upravo takav. Surov i suštinski, njegov smisao i lepotu čine male stvari. Sitnice. U svakom danu koji osvane i noći koja zakloni Sunce, rodi se po neka nova lekcija ili mudrost. Tek toliko ili baš taman, da novom danu da smisao . . .
Priče koje dolaze na red, biće ogledalo stvarnosti sa velikim znakom pitanja : postoji li uopšte ono što je negde napisano u ovom ili nekom vremenu koje , kažu, ima ograničenje, težinu, brojku . . . ili ništa od toga? U nekim budućim danima, potrudiću se da vas podsetim na divna dela, ili barem odlomke nekih, koje smo, nepravedno, tragajući za nečim savremenijim i boljim, zaboravili i ostavili iza nas. Godine koje ne mogu da se vrate, kalendare koji više nemaju validnost ali sećanje, za sve njih zajedno, ima snage dovoljno da uz neke priče, tonove i slike , oživi neke divne dane.
Peščanik je okrenut i lagano propušta tek prvo zrnce . . .
Dušica M. Ognjanović
No comments:
Post a Comment