Ovo nije problem od juče, to traje i postoji godinama, već ukorenjeno u društvu. Globalni problem. . . Među vašim porukama uvek bude nekih na koje, prosto, moram da odreagujem. Još ako me zamolite da proširim temu, redovi sami krenu . . .
Dugi niz godina, davao je sve od sebe na razvoju firme koju je, uzgred, sam i osnovao, zadužio se na sve strane ali, hvala Bogu, posao se razradio, stao je na noge, svakome kome je bio dužan vraćeno do u dinar i sada uživa u plodovima truda i vrednog rada nakon nekoliko godina strepnje, iščekivanja i straha. Sve bi bilo idalno da nije neke sete u njemu jer se pita: da li je moguće da je jasno video ljubomoru u očima onih za koje se mogao zakleti da su mu poput braće? Da zlo bude veće, zlobu i ljubomoru primeti i među samom rodbinom! Čitao je neke od mojih priča koje su ga podsetile na njegovo detinjstvo i tako odluči da mi se obrati uz molbu da odvojim malo vremena i napišem par redaka koji će obuhvatiti ovu temu i na neki način, pomoći svima kroji prolaze kroz ovakvu ili sličnu situaciju.
Ovo, ako od mene želite, ne ide i ne može u par redaka. Zloba, ljubomora, pakost, zavist i očaj zbog nečijeg : " imam i mogu " i nečijeg : " nemam i neću ", staro je koliko i sam svet i ljudi u njemu.
" Uspeo je, majku mu! On, onakav! Zamisli! Šuntavilo jedno, da on uspe pa jebem ti ja to! Ej bre, da njemu krene , on mi sad neki! Pu!! "
Narod, ljudi, ćud, đavo . . . odsustvo straha Božijeg , navode nas na pomisao da možemo biti sudije. Došlo je vreme da pomislite kako je biti ološ i govno, lakše, ( ne i bolje ) ali svakako manje boli. A svako hoće blokadu. Ne želi bol i tako globalna septička dobija na kubikaži . . .
Blog koji čitate, nastao je spontano. Voljom Božijom, postao je vodeći Evropski blog pisane forme preveden, do sada, na više od 40 jezika. Doneo mi je mnogo toga ali bih pre svega izdvojila : nova poznanstva, neke predivne ljude koje je Gospod uveo u moj život i na tome sam Mu (kao i na svemu ostalom) , beskrajno zahvalna. Međutim, lični , poslovni uspeh, nešto je i odneo : bespotrebno i štetno idealizovanje ljudi koji nikada nisu ni trebali biti moja interesna sfera duže od minuta (možda ni toliko) . Borba sa vetrenjačama vas svakako ,vremenom, nauči u kom smeru okrenuti leđa kada počinju vetrovi koji prete da poruše sve oko vas. Ono što često navedem kao primer . . . padne vam na um neka osoba i pomislite : "Eh, od kada mu se nisam javio, ni poruku napisao. Ogreših se!"
Zastanite i razmislite! Na ma koga da ste pomislili, da želi, hoće ima potrebu, ta osoba bi potražila vas! Nikada ne dozvolite sebi , (više od jednog puta), da budete neko ko će forsirati i trošiti energiju na nešto što odavno nema smisla niti je vredno truda. Davno i sa razlogom je rečeno: " Ne brinite zbog ljudi koje Gospod polako uklanja iz vaših života. Budite sigurni da je On čuo razgovore koje vi niste!" Iskustvo rada sa ljudima nauči vas mnogo toga . . . Od veverice se često i očas posla, pretvorite u veštog vuka koji nevolju, laž i licemerje, nanjuši još iza prvog ćoška! Neka vam teme za razgovor budu raznolike, zaobiđite ogovaranje. Čestitom čoveku, čistoj duši, za sreću, pogana usta neće prizvati blagoslov.
Iz lične perspektive, od februara 2017 godine, do danas, mnogo toga se promenilo, filtriralo, došlo na svoje. Bilo je potrebno truda, rada, ideja, neprospavanih noći, tu i tamo "zrna" stresa i soli ali recept za uspeh nije izostao. Volite sebe i ne nanosite zlo onima oko sebe. Ona čuvena : " Kada dođeš do uspeha, dobro obrati pažnju ko se radovao sa tobom! ", i te kako ima smisla, veoma je bitna i tačna.
Opet, ne uzimajte za zlo onima koji nisu delili svoju radost zbog vaših uspeha. Kao po pravilu, njihovu radost vašoj sreći, " blokira " gubitak njihove sopstvene sreće na nekim drugim poljima, podbačeni rezultati u uzaludnoj borbi da budu bolji sa tužnom spoznajom da kao uspešni ili produktivni, prosto nisu rođeni te ih sve pomenuto , zapravo, i čini nesrećnim, ne vaš uspeh.
Tajne za one izraženog racija u ovoj tematici nema: ljubomora drugih na vaše uspehe je otužno ogledalo njih samih u vama i spoznaja da nikada neće biti kao vi. Podjednako rastužuje činjenica kada dođe do priznanja da ste im oduvek bili idol a oni pak, lišeni svake moći da prate čak i vašu senku, samo "zlobe" i grickaju krajeve sirotog sebe u životnom ćošku. Poštujte Boga, poštujte život, pratite svoj put i svaku ruku mešanja karata, odigrajte pošteno. Zavidni, loši, zlobni, neka preusmere energiju i želje namenjene drugima, put neba, ako smeju, kako bi za te svoje želje i misli, dobili adekvatan "odgovor" na sopstvenim životima i njima najdražim bićima.
U rubrici " Verovali ili ne ", moglo bi se naći i ovo : " . . . te tako dokona tetka i još dokonije sestre, otvoriše pregršt raznih profila, kako bi slikama Rumunske starlete i koje kakvih "uzajmljenih" likova, prekopirale virtuelne drugare na svoje liste, jedine liste na kojima im ne pišu dijagnoze. Dakle, "liste prijatelja", liste lažnih, tužnih života, jer, varošica je zamrla, Jukatan je zaista daleko a polarna noć, ( pogotovo stečena ), ne dozvoljava zori da svane. Ane, Mike, Jace, Mrče Jade, Božice i Božići, Tine, Nikoline, Jece, Tace, Mace i sve što iole pribran čovek više i ne može da pobroji, neka govori, mrmori i živi što duže. . .
Vi mudri, koji jasno čitate znakove kraj puta, uvek kažite bravo, pružite ruku drugome , boljem od vas samih , učinite to čista srca i gle čuda, sami ćete dobiti nagradu i blagoslov kakav niste ni mogli zamisliti! Sve one koji do sada nisu znali ceniti vaše reči, prisustvo, ostavite zauvek iza sebe, u nekom dalekom vremenu u kojem ste naučili lekciju i krenuli dalje odlučivši da im ne smetate više. Svaka stega oko nas, bila na srcu, duši, udovima, sprečava napredak, vaše dalje kretanje. Ne prosite ničiju poruku, poziv, prisustvo, razgovor . . . Toliko staza, toliko puteva, toliko voda, toliko pesama, toliko osmeha, toliko dodira, još više slova i radosti nosi nezlobiva duša šetnjom kroz ove zemaljske oblake . . . Budite mudri kao zmije, bezazleni kao golubovi, reče Jedan i Jedini. Držite se toga i nema patnje.
Mudrije i sažetije na temu vezanu sa početka teksta , od ovoga, nećete naći. Nigde. Oprostite mi, sada slabije vidim. Prestaću polako da kucam. Ne zamerite. Potražiću neki čvršći predmet, negde ću morati da "načnem" a onda i da zapnem, povučem i . . . poput čarape, promenim svoje odelo . . . do sledeće priče . . .
Dušica M. Ognjanović
Dugi niz godina, davao je sve od sebe na razvoju firme koju je, uzgred, sam i osnovao, zadužio se na sve strane ali, hvala Bogu, posao se razradio, stao je na noge, svakome kome je bio dužan vraćeno do u dinar i sada uživa u plodovima truda i vrednog rada nakon nekoliko godina strepnje, iščekivanja i straha. Sve bi bilo idalno da nije neke sete u njemu jer se pita: da li je moguće da je jasno video ljubomoru u očima onih za koje se mogao zakleti da su mu poput braće? Da zlo bude veće, zlobu i ljubomoru primeti i među samom rodbinom! Čitao je neke od mojih priča koje su ga podsetile na njegovo detinjstvo i tako odluči da mi se obrati uz molbu da odvojim malo vremena i napišem par redaka koji će obuhvatiti ovu temu i na neki način, pomoći svima kroji prolaze kroz ovakvu ili sličnu situaciju.
Ovo, ako od mene želite, ne ide i ne može u par redaka. Zloba, ljubomora, pakost, zavist i očaj zbog nečijeg : " imam i mogu " i nečijeg : " nemam i neću ", staro je koliko i sam svet i ljudi u njemu.
" Uspeo je, majku mu! On, onakav! Zamisli! Šuntavilo jedno, da on uspe pa jebem ti ja to! Ej bre, da njemu krene , on mi sad neki! Pu!! "
Narod, ljudi, ćud, đavo . . . odsustvo straha Božijeg , navode nas na pomisao da možemo biti sudije. Došlo je vreme da pomislite kako je biti ološ i govno, lakše, ( ne i bolje ) ali svakako manje boli. A svako hoće blokadu. Ne želi bol i tako globalna septička dobija na kubikaži . . .
Blog koji čitate, nastao je spontano. Voljom Božijom, postao je vodeći Evropski blog pisane forme preveden, do sada, na više od 40 jezika. Doneo mi je mnogo toga ali bih pre svega izdvojila : nova poznanstva, neke predivne ljude koje je Gospod uveo u moj život i na tome sam Mu (kao i na svemu ostalom) , beskrajno zahvalna. Međutim, lični , poslovni uspeh, nešto je i odneo : bespotrebno i štetno idealizovanje ljudi koji nikada nisu ni trebali biti moja interesna sfera duže od minuta (možda ni toliko) . Borba sa vetrenjačama vas svakako ,vremenom, nauči u kom smeru okrenuti leđa kada počinju vetrovi koji prete da poruše sve oko vas. Ono što često navedem kao primer . . . padne vam na um neka osoba i pomislite : "Eh, od kada mu se nisam javio, ni poruku napisao. Ogreših se!"
Zastanite i razmislite! Na ma koga da ste pomislili, da želi, hoće ima potrebu, ta osoba bi potražila vas! Nikada ne dozvolite sebi , (više od jednog puta), da budete neko ko će forsirati i trošiti energiju na nešto što odavno nema smisla niti je vredno truda. Davno i sa razlogom je rečeno: " Ne brinite zbog ljudi koje Gospod polako uklanja iz vaših života. Budite sigurni da je On čuo razgovore koje vi niste!" Iskustvo rada sa ljudima nauči vas mnogo toga . . . Od veverice se često i očas posla, pretvorite u veštog vuka koji nevolju, laž i licemerje, nanjuši još iza prvog ćoška! Neka vam teme za razgovor budu raznolike, zaobiđite ogovaranje. Čestitom čoveku, čistoj duši, za sreću, pogana usta neće prizvati blagoslov.
Iz lične perspektive, od februara 2017 godine, do danas, mnogo toga se promenilo, filtriralo, došlo na svoje. Bilo je potrebno truda, rada, ideja, neprospavanih noći, tu i tamo "zrna" stresa i soli ali recept za uspeh nije izostao. Volite sebe i ne nanosite zlo onima oko sebe. Ona čuvena : " Kada dođeš do uspeha, dobro obrati pažnju ko se radovao sa tobom! ", i te kako ima smisla, veoma je bitna i tačna.
Opet, ne uzimajte za zlo onima koji nisu delili svoju radost zbog vaših uspeha. Kao po pravilu, njihovu radost vašoj sreći, " blokira " gubitak njihove sopstvene sreće na nekim drugim poljima, podbačeni rezultati u uzaludnoj borbi da budu bolji sa tužnom spoznajom da kao uspešni ili produktivni, prosto nisu rođeni te ih sve pomenuto , zapravo, i čini nesrećnim, ne vaš uspeh.
Tajne za one izraženog racija u ovoj tematici nema: ljubomora drugih na vaše uspehe je otužno ogledalo njih samih u vama i spoznaja da nikada neće biti kao vi. Podjednako rastužuje činjenica kada dođe do priznanja da ste im oduvek bili idol a oni pak, lišeni svake moći da prate čak i vašu senku, samo "zlobe" i grickaju krajeve sirotog sebe u životnom ćošku. Poštujte Boga, poštujte život, pratite svoj put i svaku ruku mešanja karata, odigrajte pošteno. Zavidni, loši, zlobni, neka preusmere energiju i želje namenjene drugima, put neba, ako smeju, kako bi za te svoje želje i misli, dobili adekvatan "odgovor" na sopstvenim životima i njima najdražim bićima.
U rubrici " Verovali ili ne ", moglo bi se naći i ovo : " . . . te tako dokona tetka i još dokonije sestre, otvoriše pregršt raznih profila, kako bi slikama Rumunske starlete i koje kakvih "uzajmljenih" likova, prekopirale virtuelne drugare na svoje liste, jedine liste na kojima im ne pišu dijagnoze. Dakle, "liste prijatelja", liste lažnih, tužnih života, jer, varošica je zamrla, Jukatan je zaista daleko a polarna noć, ( pogotovo stečena ), ne dozvoljava zori da svane. Ane, Mike, Jace, Mrče Jade, Božice i Božići, Tine, Nikoline, Jece, Tace, Mace i sve što iole pribran čovek više i ne može da pobroji, neka govori, mrmori i živi što duže. . .
Vi mudri, koji jasno čitate znakove kraj puta, uvek kažite bravo, pružite ruku drugome , boljem od vas samih , učinite to čista srca i gle čuda, sami ćete dobiti nagradu i blagoslov kakav niste ni mogli zamisliti! Sve one koji do sada nisu znali ceniti vaše reči, prisustvo, ostavite zauvek iza sebe, u nekom dalekom vremenu u kojem ste naučili lekciju i krenuli dalje odlučivši da im ne smetate više. Svaka stega oko nas, bila na srcu, duši, udovima, sprečava napredak, vaše dalje kretanje. Ne prosite ničiju poruku, poziv, prisustvo, razgovor . . . Toliko staza, toliko puteva, toliko voda, toliko pesama, toliko osmeha, toliko dodira, još više slova i radosti nosi nezlobiva duša šetnjom kroz ove zemaljske oblake . . . Budite mudri kao zmije, bezazleni kao golubovi, reče Jedan i Jedini. Držite se toga i nema patnje.
Mudrije i sažetije na temu vezanu sa početka teksta , od ovoga, nećete naći. Nigde. Oprostite mi, sada slabije vidim. Prestaću polako da kucam. Ne zamerite. Potražiću neki čvršći predmet, negde ću morati da "načnem" a onda i da zapnem, povučem i . . . poput čarape, promenim svoje odelo . . . do sledeće priče . . .
Dušica M. Ognjanović
No comments:
Post a Comment